Наставно-научно вијеће Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, на сједници одржаној 17.11.2016. године, oштро је осудило напад на академске слободе и на аутономију универзитета који је извршило Министарство здравља и социјалне заштите Владе Републике Српске. Вијеће је такође изразило снажну подршку наставницима Факултета, др Мири Ћук и др Љубомиру Лепиру, који су се нашли на удару недемократских мјера овога министарства.

Подсјећамо да је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске др Драган Богданић дана 26.10.2016. године упутио Факултету политичких наука допис у којем је експлицитно наведено да министарство није сагласно да проф. Ћук и доц. Лепир излажу  на међународној конференцији социјалних радника у Зеници 8.11. ове године; министар у допису наводи да презентовање тема које су предложили наведени професори   није у надлежности Факултета, да представља личне ставове “презентатора” и да не може одражавати ставове Владе Републике Српске. 

Наставно-научно вијеће сматра да је Министарство здравља и социјалне заштите Владе Републике Српске овим дописом грубо прекршило члан 53 Закона о високом образовању којим je прописано да високошколске установе уживају слободу у наставном и научноистраживачком раду без мијешања органа власти. Другим ријечима, ниједно министарство не може одређивати којим се темама професори и асистенти смију бавити а којима не, па према томе ни министарство здравља не може одређивати које су теме „у надлежности“ запослених на ФПН.

Министарство је у свом обраћању медијима поновило да je реформa социјалне заштите у искључивој надлежности  Министарства и Владе РС иако провођење државне политике у овој области нико није ни доводио у питање. Међутим, треба ли министрима и њиховим помоћницима, послије двадесет година проведених у демократском и отвореном друштву, објашњавати да свако има право – а академска заједница и дужност – да критички разматра, анализира и преиспитује све државне политике, покушава утицати на њих и учинити их бољима него што јесу.  Наставно-научно вијеће  подсјећа да је у члановима 74 и 75 Закона о високом образовању нормирано да академско особље ужива слободу да нуди нове идеје и мишљења и да има право да објављује резултате свог истраживачког рада; то подразумијева да професори, представљајући резултате својих научних истраживања, износе своје личне ставове, а не ставове било које државне институције. Инсистирајући на једној ноторној чињеници министарство покушава да прикрије како грубо крши право академских радника да истражују све што сматрају да је истраживати потребно, па макар то припадало ресору министарства здравља и социјалне заштите.

Наставно-научно вијеће Факултета политичких наука истиче да је неопходно да академска заједница учествује у свим друштвеним и политичким процесима, те да је задатак њених чланова управо јавно изражавање властитих мишљења и ставова заснованих на научним истраживањима. Када је ријеч о реформама, Наставно-научно вијеће сматра да су чланови академске заједнице позвани да изнесу своје ставове и о том питању,  и да то није ексклузивно право само службеника у одређеним министарствима. Политички систем у којем је то била стална пракса, давно је  иза нас. 

Наставно-научно вијеће

Факултета политичких наука