Примијењена социологија

Примијењена социологија

Примијењена социологија

УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Кандидати који конкуришу за упис на Студијски програм примијењене социологије морају да имају завршено четворогодишње средњошколско образовање, те да успјешно положе квалификациони испит. Пожељно је да будући студенти имају афинитета према друштвеним наукама, као и одређена социолошка предзнања. Детаљније око услова уписа на студијске програме дефинишу Правила студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци. Код кандидата који се уписују на Студијски програм примијењене социологије у обзир се узимају:

– успјех у претходном образовању,

– врста претходног образовања,

– резултати постигнути на пријемном испиту,

– резултати постигнути на испиту за провјеру склоности и способности и

– други резултати значајни за упис кандидата.

Редослијед кандидата за упис на I циклус студија утврђује се на основу наведених критеријума, а сходно укупном броју бодова остварених кроз резултате у претходном образовању, резултате постигнуте на пријемном испиту, на испиту за провјеру склоности и способности, и друге резултате значајне за упис кандидата.

Општи услови:

Посебни услови:

1. Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

2. Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење  издаје надлежна здравствена установа).

3. Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

4. Положен квалификациони испит.

Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из:

1. Провјере знања из области српског језика.

2. Провјере знања из опште социологије.

3. Провјере знања из опште информисаности

4. Провјере знања из области друштвеног живота

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ПРИМИЈЕЊЕНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ (смјерови ОРГАНИЗАЦИЈА, РАД И ЉУДСКИ РЕСУРСИ и ДРУШТВЕНА АНАЛИТИКА)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у социологију

О

3

1

0

6

2.

Основе примијењене социологије

О

3

1

0

6

3.

Увод у политичке науке

О

3

1

0

6

4.

Основе комуникологије

О

3

1

0

6

5.

Страни језик

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Социолошка теорија I

О

3

1

0

6

2.

Статистика у социјалним истраживањима – основе

О

3

1

0

6

3.

Социологија друштвених промјена

О

3

1

0

6

4.

Социјална психологија

О

3

1

0

6

5.

Страни језик

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Социолошка теорија II

О

3

1

0

6

2.

Статистика у социјалним истраживањима – закључивање

О

3

1

0

6

3.

Социологија руралне одрживости

О

3

1

0

6

4.

Социологија религије

О

3

1

0

6

5.

Религије свијета

Социологија спорта

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Методологија социјалних истраживања

О

3

1

0

6

2.

Социологија урбаног развоја

О

3

1

0

6

3.

Социологија породице

О

3

1

0

6

4.

Социологија културе и умјетности

О

3

1

0

6

5.

Студије рода

Демократија и људска права

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

Смјер за организацију, рад и људске ресурсе (звање које се стиче Дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса – 240 ECTS)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Социологија рада

О

2

2

0

5

2.

Социологија политике

О

2

2

0

5

3.

Методологија примијењених истраживања

О

3

1

0

6

4.

Социјална политика

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 1

О

   

4

6.

Социологија образовног капитала

Односи с јавношћу

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Социологија организације

О

2

2

0

5

2.

Основи економије

О

3

1

0

6

3.

Основи права

О

3

1

0

6

4.

Пословна информатика

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 2

О

   

4

6.

Социологија слободног времена

Друштвени морал и радна етика

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Социологија предузетништва

О

3

1

0

6

2.

Корпоративно комуницирање

О

2

2

0

5

3.

Радно и социјално право

О

2

2

0

5

4.

Психологија личности

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

   

4

6.

Културни маркетинг

Родна равноправност у управљању људским ресурсима

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Менаџмент људских ресурса

О

3

1

0

6

2.

Социологија ризика

О

2

2

0

5

3.

Организационо понашање

О

3

1

0

6

4.

Менаџмент непрофитних организација

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 4

О

   

4

6.

Завршни рад

О

   

4

 

Смјер за друштвену аналитику (звање које се стиче Дипломирани социолог друштвене аналитике – 240 ECTS)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Методологија примијењених истраживања

О

3

1

0

6

2.

Друштвена информатика

О

2

2

0

5

3.

Односи с јавношћу

О

2

2

0

5

4.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 1

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 1

О

   

4

6.

Социјална политика

Социјална и културна антропологија

И

И

2

2

2

2

0

0

5

5

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Квантитативна методологија

О

3

1

0

6

2.

Дигитална социологија

О

2

2

0

5

3.

Дигитална култура

О

3

1

0

6

4.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 2

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 2

О

   

4

6.

Кампање у односима с јавношћу

Односи с јавношћу у новим медијима

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Квалитативна методологија

О

3

1

0

6

2.

Интеркултурално комуницирање

О

2

2

0

5

3.

Родна перспектива у друштвеним истраживањима

О

2

2

0

5

4.

Јавне политике – процеси и актери

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

   

4

6.

Социологија одрживог развоја

Социологија образовног капитала

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Савремени духовни изазови

О

3

1

0

6

2.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 3

О

2

2

0

5

3.

Медијска писменост

О

2

2

0

5

4.

Социјална демографија

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 4

О

   

4

6.

Завршни рад

О

   

4

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Студије се организују као редовне у сједишту. Студиј траје четири године а сваку годину чине по два семестра (зимски и љетни).

Рад студената континуирано се прати и перманентно евалуира. Студенти су обавезни да активно учествују на предавањима и семинарским вјежбама, прикупљајући одређен број бодова који је предвиђен за те активности. Конкретан програм тема за семинарске вјежбе саставља предметни наставник са својим сарадницима. Облици рада, иновације у настави и могући облици предиспитних обавеза студената су: присуство предавањима и семинарским вјежбама, активно учешће у настави, креативни есеји, колоквијуми, семинарски радови и истраживачки пројекти, успешно презентован групни рад, урађени тестови, објављени радови. За показано знање и активност студенти се оцењују према Закону, Правилнику и Упутству о оцјењивању. На почетку школске године предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности.

Потребно вријеме за студијски програм првог циклуса је четири академске године или осам семестара. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите и оствари 240 ECTS бодова, чиме стиче диплому студија првог циклуса и одређено академско звање.

 

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS“

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност, а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру. Укупан број бодова у току студија износи 240. Број ECTS за контакт сате у оквиру предавања и вјежби рачунајући и положене испите, семинарске радове наведен је у листи обавезних и изборних предмета за први циклус студија социологије.

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Услови преноса ECTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањој Луци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на првом и другом циклусу студија, члановима 24. до 29.

 

ПОДУДАРНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА

ЕЛЕМЕНТИ ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

У циљу постизања већег квалитета образовања неопходно је континуирано путем анкета или других метода, биљежити мишљења и запажања студената о квалитету извођења наставе, о садржајима предмета, о компетенцијама које стичу итд. Циљ праћења наведеног јесте потреба усавршавања и усклађивања наставног процеса не само са захтјевима студената него и са потребама друштва. У том смислу комуникација са заинтересованим субјектима који су учествовали у креирању студијског програма сматра се изузетно важном. Такође повратне информације са стручне праксе могу дати значајне информације које утичу на квалитет наставног процеса и будућег рада свршених студената.

Студијски програм ће пратити наше студенте након завршетку студија како бисмо дошли до сазнања о њиховом запослењу нарочито у струци. Посебан индикатор праћења квалитета биће видљив одмах по броју уписаних студената као и по просјечном броју година трајања студијског програма. Осим тога може се уобзирити и пролазност у првој години као и број студената који заврше у року.

Студијски програм ће израдити упитник за послодавце, привредне субјекте и све друге установе, организације, институције, агенције итд., о оцјени квалитета и атрактивности програма након завршетка прве генерације уписаних студената. Важно је напоменути да ће се уочени недостаци и мањкавости отклањати већ у првој уписаној генерацији студената кроз измјене у оквиру дозвољених 20 ЕТЦС бодова уколико се укаже оправдана потреба.

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

На Студијски програм примијењене социологије могу се преписати студенти других студијских програма Универзитета у Бањој Луци у складу са првилима студирања на првом и другом циклусу.

Уз захтјев за промјену студијског програма неопходно је да студент приложи доказ о положеним испитима, односно успјеху на студијском програму са кога се преписује. Овај процес се реализује прије почетка наставе, а одлуку на захтјев студента доноси декан Факултета политичких наука уз претходно затражено мишљење руководиоца Студијског програма примијењене социологије.

У одлуци се налази година и семестар на који се уписује студент као и подаци о признатим испитима и онима које студент треба да положи. Вријеме студирања на студијском програму са кога се преписује улази у укупно трајање студија.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса специфичан је јер нуди темељна општа знања о радним организацијама као облицима колективног дјеловања унутар којих се одвија друштвени живот са одређеним радним специфичностима, а које у зависности од кавлитетног, добро процијењеног и планираног људског капитала утичу на ефекте и резулатате радног процеса. Студијски програм свакако је специфичан и по томе што у прве двије године нуди довољно социолошких знања из различитих социолошких области које су неопходне за разумијевање два најважнија друштвена подсистема, и то социјалног и економског, док трећа и четврта година представљају синтезу интердисциплинарних предмета, од којих сваки на специфичан начин надопуњује знања и вјештине студената за наведени излазни профил. На тај начин кроз Студијски програм развијамо одређене интелектуалне и практичне вјештине као што су повезивање знања са праксом, уочавање проблема, рјешавање спорних ситуација, препознавање и одређивање кадровских рјешења, схватање и разумијевање организације процеса рада, способност комуникације у радном колективу, развој тимског духа и солидарних односа, вјештина преговарања, вођење дијалога, креирање идејних рјешења итд. Посебно је значајно истаћи да ће студенти по завршетку овог студија стећи компетенције руковођења и управљања људским ресурсима усклађеним са потребама радне организације. У том смислу интердисциплинарност Студијског програма одговара потребама излазног профила и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области радног права, економије и психологије личности сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил.

Студент који стекне звање дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса требало би да:

– посједује знање и разумијевање о начину организације рада, улози рада, функционисању организационе јединице, управљању радним односно људским потенцијалом у сврху постизања већих ефеката у раду, и стварању предуслова за повољнији радни амбијент;

– посједује знање и разумијевање о самом процесу рада, ефектима који се постижу у процесу рада кроз примјену стручног, научног и хуманог приступа управљању људским потенцијалом;

– посједује знања и разумијевања из области друштвеног живота, и утицаја личних особина, индивидуалног карактера те породичог и друштвеног амбијента на ефекте рада, као и знање и разумијевање утицаја радног окружења на наведене области јавног и приватног живота;

– посједује знања о начину вођења и праћења резултата рада радних организација, процеса рада и радника;

– посједује знања и разумијевања из економије и области радног права, те психологије личности;

– посједује знања и вјештине за одабир адекватних кадровских рјешења која одговарају пословној дјелатности радних организација;

– посједује вјештину усклађивања људског потенцијала према личним склоностима и способностима;

– посједује интелектуалну вјештину изградње мотивационих фактора у процесу рада;

– посједује вјештину изградње колективног, односно тимског духа у радној организацији;

– посједује вјештину комуникације;

– посједује интелектуалну вјештину и способност компромисног, односно мирног рјешавања спорних ситуација у радном колективу;

– посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања, те преговарачких способности;

– примјењује стечена знања и вјештине при регрутовању запослених за одређене радне позиције;

– примјењује стечена знања приликом креирања мотивационих чинилаца у процесима рада;

– примјењује стечена знања при рјешавању конфликтних ситуација и вођењу дијалога;

– примјењује стечена знања о радном праву и политици пословања;

– примјењује стечена знања у тренинг обукама запослених;

– примјењује етничка начела у раду и међуљудским односима;

– критички промишља анализира и доноси судове о односу запослених према раду, радним задацима и складно томе ефектима рада;

– критички промишља, анализира и доноси судове у форми усмених или писмених извјештаја о условима рада, радном амбијенту, резултатима рада итд;

– критички анализира, промишља и доноси судове о међуљудским односима унутар радног колектива ради успостављања бољег радног окружења.

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог друштвене аналитике специфичан је јер нуди одређена теоријска и практична знања из социологије неопходна за разумијевање друштвеног амбијента, узрочно-посљедичних појава и њихово међусобно објашњење. Посебна вриједност овог излазног профила односи се на развијање знања и вјештина из области истраживачког рада и примјене резултата истраживања у креирању стратешких циљева, акционих планова, идејних рјешења, јавних политика или програмских задатака. Стицање практичних вјештина у истраживачком раду омогућава свршеним студентима да своја знања из овог домена примијене на тржишту ради у свим радним организацијама (привредним субјектима, организацијама, агенцијама, министарствима, јавним управама, институтима, заводима, итд.) које се баве проучавањем друштва и друштвених појава. Свршени студенти ће свакако и кроз праксу стећи компетенције у области креирања дигиталних база резулатата истраживања у сврху њиховог даљег коришћења. Након завршетка Студијског програма желимо да свршени студенти познају и разумију сложеност истраживачког рада као и могућности примјене резултата истраживања у сврху разумијевања али и развоја друштва. Студенти ће бити оспособљени и за самостални истраживачки рад који у друштвеним наукама може бити примијењен у сврху развоја научне дјелатности.

Студент који стекне звање дипломирани социолог друштвене аналитике требао би да:

– посједује знања из области примјене методологија у друштвеним истраживањима која подразумијевају квалитативна и квантитативна истраживања са употребом дигиталних технологија у области анализе и обраде података;

– посједује знање и разумијевање из домена практичне примјене резултата истраживања у сврху креирања јавних политика, стратегија, акционих планова, програмских циљева и слично;

– посједује знање и разумијевање из домена међусобног утицаја дигиталних технологија и друштва као и знања из области односа са јавношћу погодна за вођење кампања различитог типа;

– посједује знања из најновијих програмских језика за анализу, обраду и приказивање резултата истраживања;

– посједује вјештину и способност креирања истраживачких пројеката заснованих на специфичном проблему истраживања;

– посједује способност узрочно-посљедичног објашњења одређених друштвених појава уз развијену социолошку имагинацију;

– посједује вјештину разумијвања сложености друштвених односа и процеса заснованих на темељним социолошким знањима.

Студенти се кроз овај излазни профил оспособљавају да:

– примјењују стечена знања и вјештине из области друштвених истраживања на алаизирање друштвених појава и феномена, те испитивање јавног мњења о различитим предметним темама;

– примјењују стечена знања из области истраживачког рада у привреди кроз истраживања која се могу односити на тржиште рада, потрошачко друштво, радне односе унутар колектива итд;

– примјењују стечена знања у области истраживачког рада и примјене резултата рада у креирању свих облика рјешења;

– примјењују стечена знања из области методологије друштвених истраживања у креирању дигиталних база података, те вођења различитих евиденција и статистичких показатеља;

– примјењују стечена знања у сврху објашњења одређених појава и процеса као и креирања свих облика политике, стратегија, планова итд;

– критички промишљају, анализирају и доносе суд о испитиваној појави и процесу као предмету истраживања;

– критички анализирају узрочно-посљедичне односе у друштву компарирајући претходне, тренутне и будуће правце кретања друштва.