Округли сто под називом „Политичке и правне посљедице дјеловања високог
представника у Босни и Херцеговини“, који су заједно организовали Факултет политичких
наука Универзитета у Бањој Луци и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву,
одржан је 25.09.2023. године у просторијама Факултета политичких наука Универзитета у
Бањој Луци.
Учесници округлог стола били су: доц. др Жељко Будимир, министар за
научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади РС,
проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Ранка Перић
Ромић, декан Факултета политичких наука Бања Лука, проф. др Горан Марковић, декан
Правног факултета Пале, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Дарко Радић, проф. др
Милош Шолаја, проф. др Владе Симовић, доц. др Нина Сајић и доц. др Ђорђе Мариловић.

Закључци донесени на округлом столу су:

1. Савјет за имплементацију мира није правно утемељен у Дејтонском мировном
   споразуму нити у неком другом међународном уговору. Ријеч је о неформалном
   удружењу састављеном од 55 чланица-држава и међународних владиних и
   невладиних организација које потпуно самовласно, узурпаторски и нелегитимно
   вршe функције које припадају само и искључиво институцијама Босне и
   Херцеговине, Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине,
   конститутивним народима и Осталима.
2. У Општем оквирном споразуму за мир у Босни и Херцеговини и његовим
   анексима, па тако ни у Анексу 10., не постоји правни основ који овлашћује легално
   изабраног високог представника за Босну и Херцеговину да врши уставотворну,
   законодавну, извршну, управну и судску дјелатност у Босни и Херцеговини. Такво
   овлашћење није могао да на њега пренесе ни Савјет за имплементацију мира зато
   што он сам нема правни основ за вршење тих функција. Због тога су покушаји
   раније легално именованих високих представника да врше ове функције узурпација
   права која припадају институцијама Босне и Херцеговине, Републици Српској,
   Федерацији Босне и Херцеговине, конститутивним народима и Осталима.
3. Ријечи, односно термини, који се користе у Анексу 10. говоре о томе да легално
   именовани високи представник помаже, координише, олакшава тј. посредује, а не о
   томе да он врши државну власт и непосредно, на одлучујући начин, утиче на
   доношење одлука и политичке процесе у Босни и Херцеговини.
4. Питање свих облика јавне својине већ је уређено Дејтонским мировним
   споразумом, те она припада ентитетима и њиховој законодавној надлежности.
5. Констатује се да тренутно не постоји високи представник за Босну и Херцеговину,
   зато што не постоји лице које је у прописаном поступку именовао Савјет
   безбједности Уједињених нација. Такође се констатује да не постоји потреба за
   даљим дјеловањем Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину, а
   посебно у Републици Српској. Сходно томе потребна је обустава рада и затварање
   Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину.
6. Академска заједница у Републици Српској мора да се кроз научни рад и јавне
   наступе активније укључи у одбрану интереса Републике Српске и њене уставне позиције.