Okrugli sto pod nazivom „Političke i pravne posljedice djelovanja visokog
predstavnika u Bosni i Hercegovini“, koji su zajedno organizovali Fakultet političkih
nauka Univerziteta u Banjoj Luci i Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu,
održan je 25.09.2023. godine u prostorijama Fakulteta političkih nauka Univerziteta u
Banjoj Luci.
Učesnici okruglog stola bili su: doc. dr Željko Budimir, ministar za
naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo u Vladi RS,
prof. dr Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjoj Luci, prof. dr Ranka Perić
Romić, dekan Fakulteta političkih nauka Banja Luka, prof. dr Goran Marković, dekan
Pravnog fakulteta Pale, prof. dr Radomir V. Lukić, prof. dr Darko Radić, prof. dr
Miloš Šolaja, prof. dr Vlade Simović, doc. dr Nina Sajić i doc. dr Đorđe Marilović.

Zaključci doneseni na okruglom stolu su:

1. Savjet za implementaciju mira nije pravno utemeljen u Dejtonskom mirovnom
   sporazumu niti u nekom drugom međunarodnom ugovoru. Riječ je o neformalnom
   udruženju sastavljenom od 55 članica-država i međunarodnih vladinih i
   nevladinih organizacija koje potpuno samovlasno, uzurpatorski i nelegitimno
   vrše funkcije koje pripadaju samo i isključivo institucijama Bosne i
   Hercegovine, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine,
   konstitutivnim narodima i Ostalima.
2. U Opštem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini i njegovim
   aneksima, pa tako ni u Aneksu 10., ne postoji pravni osnov koji ovlašćuje legalno
   izabranog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu da vrši ustavotvornu,
   zakonodavnu, izvršnu, upravnu i sudsku djelatnost u Bosni i Hercegovini. Takvo
   ovlašćenje nije mogao da na njega prenese ni Savjet za implementaciju mira zato
   što on sam nema pravni osnov za vršenje tih funkcija. Zbog toga su pokušaji
   ranije legalno imenovanih visokih predstavnika da vrše ove funkcije uzurpacija
   prava koja pripadaju institucijama Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj,
   Federaciji Bosne i Hercegovine, konstitutivnim narodima i Ostalima.
3. Riječi, odnosno termini, koji se koriste u Aneksu 10. govore o tome da legalno
   imenovani visoki predstavnik pomaže, koordiniše, olakšava tj. posreduje, a ne o
   tome da on vrši državnu vlast i neposredno, na odlučujući način, utiče na
   donošenje odluka i političke procese u Bosni i Hercegovini.
4. Pitanje svih oblika javne svojine već je uređeno Dejtonskim mirovnim
   sporazumom, te ona pripada entitetima i njihovoj zakonodavnoj nadležnosti.
5. Konstatuje se da trenutno ne postoji visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu,
   zato što ne postoji lice koje je u propisanom postupku imenovao Savjet
   bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Takođe se konstatuje da ne postoji potreba za
   daljim djelovanjem Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, a
   posebno u Republici Srpskoj. Shodno tome potrebna je obustava rada i zatvaranje
   Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.
6. Akademska zajednica u Republici Srpskoj mora da se kroz naučni rad i javne
   nastupe aktivnije uključi u odbranu interesa Republike Srpske i njene ustavne pozicije.