Социологија

Студијски програм социологије припада научној области друштвених наука у чијем саставу се налазе четири ужа научна поља: Теоријска социологија, Методологија социјалних истраживања, Посебне социологије и Социјална антропологија.

Дисциплинарно студијско изучавање социологије на Универзитету у Бањој Луци није започело на Факултету политичких наука, него на Одсјеку за филозофију и социологију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, који је формиран 1994. године. Комисија је сачинила Елаборат о оснивању Одсјека за филозофију и социологију на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, са наставним планом и програмом студија који се доста ослањао на наставне планове и програме филозофских факултета са подручја бивше Југославије, а посебно Филозофског факултета Универзитета у Београду и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Социологија се изучавала у оквиру двопредметног студија Филозофије и социологије Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци до 2007. године. Тадашњим наставним планом и програмом било је предвиђено изучавање темељних филозофских и темељних социолошких предмета. Вршене су и неопходне иновације у наставним плановима и програмима и увођени нови предмети.

У 2000. години Одсјек за филозофију и социологију отворио је два колегија постидпломских студија: Савремена социологија и Савремена филозофија, а у наставном процесу су ангажовани и наставници са других универзитета.

У току 2004. године почео је са радом Институт за филозофију и друштвена истраживања.

Након преласка на болоњски концепт студирања, на Студијском програму социологије прво је лиценциран трогодишњи студиј, који је касније прерастао у четворогодишњи студиј са ревидираним наставним плановима и програмима. Настава је организована по моделу 4 + 1 + 3 (основне, мастер и докторске студије), с тим што је прва година основних студија била јединствена за све студенте студијских програма Факултета политичких наука.

У 2010. години је на Факултету политичких наука покренут студиј социологије на другом циклусу (дипломски студиј) у трајању од једне године. У 2016. години дошло је до измјене наставног плана и програма дипломског студија, а студенти који су завршавали овај студиј стицали су звање мастер социологије.

У току 2017. године на Факултету политичких наука покренут је трогодишњи програм интегрисаних докторских студија: Докторски студиј друштвених наука за истраживачке области Социологија, Политикологија, Социјални рад и социјална политика и Студије медија. Одбраном докторске дисертације кандидати из области Социологије стичу звање доктор социологије.

Кроз наставне процесе Студијски програм социологије студентима пружа неопходна теоријска знања о сложености друштава, друштвених процеса и односа и оспособљава их за њихово истраживање.

АНГАЖОВАНИ НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ

Проф. др Брацо Ковачевић, проф. др Лазо Ристић, проф. др Иван Шијаковић, проф. др Пејо Ђурашиновић, проф. др Немања Ђукић, проф. др Душко Трнинић, доц. др Ранка Перић Ромић (шеф студијског програма), доц. др Александар Јанковић, др Далибор Савић, Бојана Вукојевић (МА), Душанка Слијепчевић (секретар студијског програма).

ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Врста студија: Основне академске студије

Исходи процеса учења: По завршетку студија, студенти ће владати основним појмовима из социологије и сродних дисциплима;познаваће кључне поставке важнијих теорија о друштву, као и процесе и актере функционисанја дрштва и друштвених промена; биће способни да опишу најважније појаве и проблеме, класификују их и повежу са сродним проблемима и појавама; владаће основним методама и процедурама прикупљања, систематизације и анализе података; биће оспособљени да самостално проширују своја знања и преносе их другима.

Студијски програм социологије у четвртој години студија усмјерава студенте на Општи смјер и Наставнички смјер.

а) Општи смјер

Општи смјер студија социологије оспособљава студенте за различите послове у којима се тражи разумијевање друштвених процеса и познавање начела научног приступа друштвеној проблематици. Студенти који заврше општи смјер студија социологије оспособљени су за рад у центрима за оцијални рад, невладиним организацијама и приватним агенцијама, државној управи, издаваштву, култури, медијима, предузећима итд.

б) Наставнички смјер

Наставничко усмјерење студија социологије подразумијева стицање наставничких компетенција. Оспособљавање те врсте проводи се посредством педагошко-дидактичких и психолошких предмета те методике и праксе наставе социологије. Студенти који заврше наставнички смјер оспособљени су за извођење наставе социологије и других предмета које социолози предају у средњој школи.

АКАДЕМСКИ НАЗИВ

На основу Правилника о листи струковних, академских и научних звања (“Службени гласник Републике Српске”, број 117/14 и 83/15):

Дипломирани социолог – 240 ECTS – након завршеног општег смјера
Дипломирани професор социологије – 240 ECTS – након завршеног наставничког смјера

УСЛОВ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Општи услови:

Посебни услови:

1. Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

2. Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење издаје надлежна здравствена установа).

3. Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

4. Положен квалификациони испит.

Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из:

1. Провјера знања из области српског језика.

2. Провјера знања из опште социологије.

3. Провјера знања из опште информисаности

4. Провјера знања из области друштвеног живота

НАСТАВНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СОЦИОЛОГИЈЕ

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
1.	1.	Увод у политичке науке	О	3	1	0	6
	2.	Увод у филозофију	О	2	2	0	5
	3.	Увод у социологију	О	3	3	0	7
	4.	Увод у социјалну политику	О	3	3	0	7
	5.	Страни језици	И	2	2	0	5
				13	11	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
2.	1.	Увод у комуникологију и информисање	О	3	2	0	6
	2.	Основе економије	О	3	1	0	5
	3.	Савремена историја	О	3	1	0	5
	4.	Основе права	О	3	1	0	5
	5.	Основе психологије	О	2	2	0	5
	6.	Страни језици	И	2	1	0	4
				16	8	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
3.	1.	Општа социологија 1	О	3	3	0	7
	2.	Методологија друштвених наука	О	3	1	0	6
	3.	Класичне социолошке теорије	О	3	3	0	7
	4.	Рурална социологија	О	2	2	0	5
	5.	Социологија права	И	2	2	0	5
	5.	Социјална екологија	И	2	2	0	5
				13	11	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
4.	1.	Социологија друштвених конфликата	О	2	2	0	5
	2.	Социологија рада	О	2	2	0	5
	3.	Урбана социологија	О	2	2	0	6
	4.	Социологија морала	О	2	2	0	4
	5.	Социјална антропологија	О	2	2	0	5
	6.	Социологија масовних комуникација	И	2	2	0	5
		Историјска социологија	И	2	2	0	5
		Социологија спорта	И	2	2	0	5
				12	12	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
5.	1.	Социологија политике	О	3	3	0	7
	2.	Социологија културе	О	3	3	0	7
	3.	Општа социологија 2	О	2	2	0	6
	4.	Студије рода	О	2	2	0	5
	5.	Социологија свакодневног живота	И	2	2	0	5
		Етика	И	2	2	0	5
		Етнологија	И	2	2	0	5
		Социологија медицине	И	2	2	0	5
				12	12	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
6.	1.	Савремене социолошке теорије	О	3	3	0	7
	2.	Социјална патологија	О	3	3	0	7
	3.	Социологија породице	О	2	2	0	6
	4.	Социјална демографија	О	2	2	0	5
	5.	Методологија науке	И	2	2	0	5
	5.	Социологија науке	И	2	2	0	5
				12	12	0	30

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
7.	1.	Методологија социолошких истраживања	О	3	3	0	7
	2.	Социологија религије	О	3	3	0	7
	3.	Социологија образовања	О	2	2	0	6
	4.	Демократија и људска права	О	2	2	0	5
	5.	Социологија рата	И	2	2	0	5
		Социологија етницитета	И	2	2	0	5
		Свјетске религије	И	2	2	0	5
				12	12	0	30

Општи смјер

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
8.	1.	Статистика у социолошким истраживањима	О	3	3	0	7
	2.	Социологија менаџмента	О	2	2	0	5
	3.	Социолошки практикум	О	1	2	2	5
	4.	Завршни рад	О	0	0	0	8
	5.	Социологија људских ресурса	И	2	2	0	5
	5.	Социологија маргиналних група	И	2	2	0	5
				8	9	2	30

Наставнички смјер

Сем.		Предмет	Статус	П	В	ДОН	ЕЦТС
8.	1.	Статистика у социолошким истраживањима	О	3	3	0	7
	2.	Педагогија са дидактиком	О	2	2	0	5
	3.	Култура религија	О	3	3	0	7
	4.	Методика наставе социолиологије са хоспитовањем	О	2	3	0	6
	5.	Социологија друштвених група	И	2	2	0	5
	5.	Социологија умјетности	И	2	2	0	5
				12	13	0	30

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Студије се организују као редовне у сједишту. Студиј траје четири године а сваку годину чине по два семестра (зимски и љетни).

Рад студената континуирано се прати и перманентно евалуира. Студенти су обавезни да активно учествују на предавањима и семинарским вјежбама, прикупљајући одређен број бодова који је предвиђен за те активности. Конкретан програм тема за семинарске вјежбе саставља предметни наставник са својим сарадницима. Облици рада, иновације у настави и могући облици предиспитних обавеза студената су: присуство предавањима и семинарским вјежбама, активно учешће у настави, креативни есеји, колоквијуми, семинарски радови и истраживачки пројекти, успешно презентиран групни рад, урађени тестови, објављени радови. За показано знање и активност студенти се оцењују према Закону, Правилнику и Упутству о оцењивању. На почетку школске године предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности.

Потребно вријеме за студијски програм првог циклуса је четири академске године или осам семестара. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите и оствари 240 бодова. Стиче диплому студија првог циклуса и академски назив професор социологије.

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У СКЛАДУ СА „ECTS“

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру. Укупан број бодова у току студија износи 240. Број ECTS за контакт сате у оквиру предавања и вјежби рачунајући и положене испите, семинарске радове наведен је у листи обавезних и изборних предмета за први циклус студија социологије.

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Услови преноса ECTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањалуци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на првом и другом циклусу студија, члановима 24. до 29.

ПОДУДАРНОСТ СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА СОЦИОЛОГИЈЕ

Студијски програм је подударан са студијским програмима:

1. Филозофски факултет у Београду

2. Филозофски факултет у Скопљу

3. Филозофски факултет у Никшићу

КРИТЕРИЈИ И НАЧИН ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

На Универзитету у Бањој Луци се од 2008. године изводи редовна годишња евалуација наставног процеса кроз анкетирање студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма. Поред тога изводе се анализе пролазности и успјеха и прати напредовање студената током студија. У току је израда стратегије квалитета која ће разрадити и друге видове евалуације као и процедуре за отклањање пропуста и подизање квалитета студијског програма.

УСЛОВИ ЗА ПРЕЛАЗАК СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА У ОКВИРУ ИСТИХ И СРОДНИХ СТУДИЈА

Према Правилима студирања на I и II циклусу студија (Члан 24.) услове преласка са других студијских програма утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа факултета. За исте студијске програме нема посебних услова. Од осталих студијских програма могућ је прелазак само ако су сродни студијски програми. Под сродним студијским програмом подразумијева се програм који садржи 70% наставних предмета из ужих научних области научног поља политичких наука. Студент може прећи са других програма основних академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Вијеће студијског програма политичких наука, на основу увида у садржај студијског програма са којег се прелази.