У уторак, 24. октобра 2023. године, на Факултету политичких наука је одржана дебата под називом “Медијска и информациона писменост у дигиталном окружењу – кључне вјештине савременог доба”.

У дебати су учествовали шефица Катедре за новинарство и комуникологију Факултета политичких наука доц. др Анђела Купрешанин Вукелић, помоћник за поштански саобраћај, телекомуникације и европске интеграције у Министарству саобраћаја и веза Младен Ђурић, стручна савјетница у Одсјеку за емитовање Регулаторне агенције за комуникације Сања Докић Мрша, ауторка емисије “Да растемо заједно” Радија Републике Српске Нада Колак, ауторка емисије “Генерација З” Радио – телевизије Републике Српске Тијана Михић и студенти новинарства и комуникологије Жељана Ђајић и Марко Симић. На почетку дебате, присутне је поздравила проф. др Ранка Перић Ромић која је истакла значај медијског описмењавања дјеце и одраслих. Модератор је проф. др Драгана Трнинић.

У оквиру дискусије, Сања Докић Мрша је говорила о улози Регулаторне агенције за комуникације у промовисању медијске и информационе писмености. Регулаторна агенција за комуникације је 2009. године започела активности из области медијске писмености, а неке од њих су покретање Неформалне мреже актера активних на пољу медијске и информационе писмености, покретање веб странице www.medijskapismenost.ba, смјернице о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред рачунаром, учешће у пројекту Савјета Европе “Медијска и информациона писменост; за људска права и демократију”, интерни пројекат “Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола РАК-а”, као и опсежна истраживања медијских навика дјеце и одраслих (у којој мјери су грађани медијски писмени и која знања и вјештине им недостају на том пољу). Резултати истраживања су показали да већина грађана користи један или два извора информисања о политичким дешавањима у држави и свијету, половина сматра да штити себе од негативних медијских садржаја, само петина је пријавила непримјерен садржај којем су изложени, а 38% људи сматра да није потребно медијско описмењавање дјеце и одраслих у Босни и Херцеговини.

Када је ријеч о медијским навикама дјеце, 8 од 10 дјеце узраста од 7 до 18 година сваки дан користи интернет, 7 од 8 дјеце узраста од 0 до 18 година сваки дан гледа телевизију, а свако дијете од 11 до 18 година има профил на бар једној друштвеној мрежи.

Нада Колак, ауторка емисије о родитељству “Да растемо заједно”, рекла је да је највећи изазов употреба и злоупотреба свих екрана и да родитељи нису у могућности да испрате активности и понашања њихове дјеце на интернету.

Ауторка и уредница емисије “Генерација З”, Тијана Михић је истакла да потребно пронаћи начине како младим људима прићи са мјером, а да не осјећају да су под надзором и притиском родитеља и околине.

Студенти новинарства и комуникологије Жељана Ђајић и Марко Симић су у свом излагању указали на нека од могућих рјешења и побољшања у домену медијске писмености дјеце, као што су покретање иницијативе за увођење обавезног предмета Медијска писменост у основним и средњим школама и едукација потребног кадра за креирање и извођење програма медијског образовања у дигиталном добу. Побољшања су видљива у увођењу предмета “Дигитални свијет” у нижим разредима основне школе, постојању плана о увођењу изборног предмета Медијска писменост у гимназијама у Републици Српској, као и усвајању Стратегије развоја медијске писмености кроз образовни систем Кантона Сарајево.

Циљ дебате је био да укаже на важност изградње сопствених вриједносних судова, важност промишљања, критичког вредновања, постављања питања, поготово када је у питању дигитално окружење и кориштење дигиталних медија свих чланова друштва, а прије свега дјеце, младих, родитеља и едукатора.

Након излагања учесника услиједила је расправа са студентима.