Дебата „Медијско-информациона писменост и интеркултурални дијалог“ одржана је 24. октобра 2019. године на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, поводом обиљежавања Недјеље медијске и информационе писмености.

Организовањем овог догађаја Факултет политичких наука укључен је у глобални догађај обиљежавања Недјеље медијске и информационе писмености који организује Унеско осму годину за редом. У дебати са студентима учествовале су уредница Редакције образовног програма Радио-телевизије Републике Српске Валентина Леканић, стручна савјетница за програмски садржај и регулативу у емитовању у Регулаторној агенцији за комуникације Босне и Херцеговине Сања Докић Мрша и доценткиња на Факултету политичких наука и Драгана Трнинић.

У фокусу дебате био је интеркултурални дијалог, чије промовисање кроз слободне, независне и плуралистичке медије може да повећа свијест о различитостима и обогати нашу представу о свијету око нас и на тај начин побољша наше разумијевање других, као и нас самих. Сања Докић Мрша у уводном излагању објаснила је због чега је важно бавити се медијском и информационом писмености у контексту интеркултуралног дијалога. Она је казала да су медији ти који обликују наше духовне хоризонте, идеје, значења и укусе, односно, нашу културу. „Медијска писменост почетком 21. вијека, а нарочито након усвајања Директиве Европске уније о аудио-визуелним медијским услугама 2009. године постао је један од основних концепата и задатака медијских регулатора, а посљедних неколико година биљежи се и квалитативни и квантитативни пораст учешћа регулатора у домену медијске писмености“ – рекла је Докић Мрша.

Током дебате, учеснице су указале и на значај институционализације медијског образовања. Тренутно се медијска писменост, као дио формалног образовања, изучава кроз студијске програме Новинарства и комуникологије на неколико факултета у Босни и Херцеговини. „Неопходно је медијско образовање увести у формални образовни систем. Постоји и неформално медијско образовање кроз различите активности цивилног сектора, али то је све недовољно уколико не постоји медијско образовање у оквиру предшколског, основног и средњошколског образовног нивоа“ – рекла је доценткиња Трнинић. Она је додала како је у том случају неопходно упоредно радити и на неформалном медијском образовању одраслих, јер је породични контекст веома значајан када је у питању утицај медијског садржаја на дјецу и младе. Истакла је и да је медијска писменост динамична, али да је њена суштина увијек иста, а то је критичко промишљање. Њен основни циљ је способност појединца да приступи, анализира, вреднује и креира медијски садржај.
„Живимо у добу у којем је за грађане информација нешто до чега се релативно лако долази (...) те ту има много простора за манипулације и да информација често постане своја супротност – дезинфомација“ – рекла је В. Леканић. Циљ дебате бије је да се студентима скрене пажња на дезинформације, говор мржње и искључивање, те да се упознају са кључним компетенцијама за цјеложивотно учење, вјештинама медијске и информационе писмености и да се укаже на значај интеркултуралног дијалога.

Галерија