Данас обиљежавамо Свјетски дан слободе медија, установљен одлуком Генералне скупштине Уједињених нација 1993. године, који има за циљ подсјећање влада о њиховој обавезности да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.

Према опсерваторији Организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО), од 2020. године убијено је 76 новинара, док је хапшења, пријетњи и узнемиравања новинара било знатно више.

Да је слобода медија без обзира на све законске и етичке смјернице које постоје у свијету и даље угрожена доказује и нови Свјетски индекс слободе медија Репортера без граница који је анализирао ситуацију у медијима 180 земаља и установио драматично погоршавање степена слободе медија током пандемије. Индекс се између осталог односи на процјену положаја новинара и медија у свакој земљи испитујући: физичка злостављања, отмице, пријетње, узнемиравање, смртне случајеве новинара, некажњавање или неадекватно кажњавање новинара и медија, затварање медија, случајеве цензуре и монополизације свих врста медија, ограничавање приступа информацијама од јавног значаја и слично.

Норвешка је пету година заредом на првом мјесту у Индексу, а прате је остале скандинавске земље Финска, Шведска и Данска. У првих пет земаља по слободи медија нашла се и нескандинавска земља- Костарика. Ове године медијски најнеслободнија земља је Еритреја.

Кад је ријеч о земљама из региона, најбоље је позиционирана Словенија која заузима 36. мјесто што је за четири мјеста ниже у односу на прошлу годину, док Хрватска, заузимајући 56. мјесто биљежи раст од три мјеста на Индексу слободе медија у односу на прошлогодишњи Извјештај Репортера без граница. Босна и Херцеговина се као и прошле године налази на 58. мјесту са индексом 28,34. Најгоре је позиционирана Црна Гора са индексом 34,33 што је доводи на 104. мјесто.

Занимљиво је да се све земље Западног Балкана налазе у наранџастој зони на мапи Свјетске слободе медија с оцјеном ,,лошеˮ из разлога што у њима влада поларизована политичка клима обиљежена сталним вербалним нападама и националистичком реториком стварајући непријатељско окружење за слободу медија. Земље у наранџастој зони заједно са земљама из црне и црвене зоне означене су као оне земље које имају проблематичан однос у вези са медијским слободама.

Подсјећамо да ће Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци током мјесеца маја уприличити догађај поводом обиљежавања Свјетског дана слободе медија и тиме дати допринос у одговору на заједничке проблеме и изазове са којима се сусрећу медији у земљи и у региону.