На Факултету политичких наука 28. октобра 2026. године представљени су прелиминарни резултати истраживања „Млади и будућност социјалног развоја Републике Српске“, проведеног у оквиру активности студентске секције Центра за социјалну политику Факултета политичких наука.

Резултате истраживања представили су његови аутори проф. др Љубо Лепир, МА Светлана Јаковљевић, виши асистент, те студенткиње Виолета Бувач, Емилија Грумић, Милица Илић и Милијана Вулин. Презентације су обухватиле три тематске цјелине: образовање као кључни фактор социјалног развоја, студенти друштвених наука и улога жена у социјалном развоју.
Догађају су присуствовали професори и студенти Факултета политичких наука, представници других факултета Универзитета у Бањој Луци, представници институција и установа Републике Српске, као и представници медија.

О истраживању
Истраживање је осмишљено уз учешће студената социјалног рада и социологије, а проведено је у периоду од априла до маја 2026. године, на узорку од 665 студената са свих факултета Универзитета у Бањој Луци. Предмет истраживања били су потенцијали и спремност студената, као будућих академских грађана, да се ангажују у процесима социјалног развоја Републике Српске.
Циљ истраживања био је да се сагледају ставови и вриједносне оријентације студената, њихови развојни приоритети и очекивања од друштва и институција, као и спремност да активно допринесу унапређењу квалитета живота и развоју заједнице. Посебна пажња посвећена је односу између декларисаних вриједности и стварног грађанског ангажмана, као и односу студената према образовању, солидарности, ауторитету, заштити животне средине и друштвеној одговорности, који представљају важне вриједности социјалне државе.

Кључни налази истраживања
Оптимизам и несигурност. Студенти препознају значај образовања и вјерују у властите способности, али истовремено изражавају забринутост због могућности остваривања животних и професионалних циљева у Републици Српској. Економска несигурност, ниске плате и ограничене могућности запошљавања издвајају се као значајни фактори који утичу на размишљање о одласку.
Образовање и лична сигурност. Образовање се препознаје као темељ личног и друштвеног напретка, али се истовремено доводе у питање његова практична вриједност и усклађеност са потребама тржишта рада. Међу важним приоритетима студената издвајају се и здравље, породица, финансијска сигурност, социјална заштита и брига о рањивим групама.
Солидарност и сарадња. Студенти подржавају помагање другима, заједничко рјешавање проблема и преузимање грађанске одговорности у ситуацијама када институције не дјелују адекватно. Такви ставови представљају основу за јачање друштвене кохезије, иако је спремност на допринос заједници мање изражена у односу на индивидуалне развојне приоритете.
Раскорак између подршке и учешћа. Иако препознају значај друштвеног дјеловања и вјерују да могу допринијети промјенама, студенти у мањој мјери учествују у волонтирању, грађанским иницијативама, раду невладиних организација и политичким активностима.
Критичко преиспитивање ауторитета. Студенти поштовање првенствено повезују са карактером и поступцима појединца, а не са његовим формалним положајем. Овакав приступ може допринијети развоју критичког мишљења и одговорног грађанства, посебно када се заснива на поузданим информацијама и аргументованом просуђивању.
Ограничена развојна писменост. Студенти су боље упознати са проблемима непосредног окружења него са циљевима одрживог развоја, развојним плановима и дјеловањем институција и невладиних организација.
Животна средина и дигиталне компетенције. Заштита животне средине и дигиталне компетенције препознате су као значајни лични и друштвени ресурси. Истовремено, студенти изражавају одређене резерве према претјераном ослањању на технологију и вјештачку интелигенцију. Друштвене мреже углавном користе за комуникацију и забаву, док је њихова примјена у пословне сврхе мање заступљена.

Закључци
Резултати истраживања указују на то да студенти посједују значајан вриједносни и развојни потенцијал, чије остваривање отежавају економска несигурност, неповјерење у поједине друштвене системе, недовољна информисаност и ограничене могућности грађанског учешћа. Кључни изазов не представља недостатак аспирација младих, већ раскорак између њихових очекивања и могућности које им друштво пружа. Такав несклад може додатно продубити неповјерење у институције и подстаћи размишљање о одласку из Републике Српске.