Студијски програми на мастеру
септембар 16, 2010 2010-09-16 7:01Студијски програми на мастеру
|
ЛИЦЕНЦИРАНИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ДРУГОГ ЦИКЛУСА
1. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ 2. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ 3. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИОЛОГИЈЕ 4. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
1. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ
НАЗИВ И ЦИЉЕВИ Назив студијског програма: Дипломске академске студије политикологије и међународних односа Студенти бирају један од два усмјерења: Политиколошке студије или Међународне студије. Концепција студија усклађена је са највишим европским и свјетским стандардима оспособљавања студената за рад у области политикологије и међународних односа. Похађање студијских програма другог циклуса омогућава студентима да се креативно укључе у обављање широког спектра послова у државној администрацији, јавној управи и организацијама које имају потребу за овим профилима. Оспособљавање за перманентно образовање, самообразовање и практичну примјену стечених знања и вјештина, индивидуални и професионални развој. Основни циљ предложеног програма студија огледа се у развијању критичког, аналитичког, интердисциплинарног и креативног мишљења, као и способности самосталног расуђивања, закључивања и презентовања чињеница и закључака. Развијање свијести о властитом националном и вјерском, локалном, регионалном и културном идентитету у контексту европских и глобалних интеграција. Теоријско и практично оспособљавање студената за све врсте послова у институцијама које имају потребу за специјалистима политикологије и међународних односа.
МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Структура студијског програма јесте 4+1+3.
НАУЧНА ОБЛАСТ КОЈОЈ ПРИПАДА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ Студијски програм политикологије и међународних односа припада научној области друштвених наука и научном пољу политикологије. Уже научне области које су заступљене у програму су: политичка теорија, политички систем, политичке комуникације, међународни односи и безбједност.
ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА Врсте студија су: дипломске академске студије Исход учења: Политиколошке студије – Оспособљење да се самостално и високо стручно обављају послови из области политикологије, да се компетентно анализирају политиколошки феномени и односи, доносе аналитички судови и ставови који унапређују рад у органима државне или локалне власти. Обученост да се у професији примјене највиши стандарди који важе у модерној политиколошкој пракси. Усавршене професионалне компетенција политиколога за послове који изискују модерни државно-политички системи. Посебно за послове управљања, послове политичког менаџмента и представничке послове на државним и локалним нивоима власти. Исход учења за Међународне студије – Стицање општих и посебних знања из теорије и праксе правних, политичких, културолошких, историјских и других научних области која ће омогућити студентима да адекватно и компетентно обављају послове из домена међународних односа. Обученост за послове у струци према стандардима који се примјењују у модерним образовним системима савременог свијета. Способност да се повезују стечена знања и вјештине и да се она адекватно примјењују у професионалној делатности. Стицање интелектуалне способности и зрелости студената да анализира и самостално развија и израђује програме за унапређење професионалног рада, као и способност примјене тих програма.
АКАДЕМСКИ НАЗИВ На основу Уредбе о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања, „Службени гласник РС“, број 111/09, од 16. децембра 2009. године Магистар политикологије – након завршеног смјера Политиколошке студије Магистар међународних односа – након завршеног смјера Међународне студије
НАСТАВНИ ПЛАН ДРУГОГ ЦИКЛУСА Смјер: Политиколошке студије
Смјер: Међународне студије
НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА Студије се организују као редовне, а начин извођења наставе је образовање у сједишту. Студиј траје по два семестра (зимски и љетни). Заокружену цјелину по моделу 4+1+3 чиниће у будућности и трогодишњи докторски студиј, тј. трећи циклус . Предвиђени облици наставе су редовна предавања и вјежбе. Након завршеног првог циклуса студија, студенти се опредјељују за два смјера у другом циклусу: Политиколошке студије и Међународне студије. На оба смјера предвиђено је пет обавезних и један изборни предмет, као и завршни магистарски рад, на основу чега се студенти специјализују за одабрану област. Студенти студијског програма политикологије обавезни су да активно учествују на предавањима и вјежбама уз писање есеја, семинарских радова, самосталних радова, истраживачких пројеката као и презентација и других видова активности, прикупљајући бодове предвиђене за те активности. На почетку семестра предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности. Успјех студената на испиту означава се и изражава оцјенама од 10 до 5, према следећим критеријумима: 10 – 91 до 100 бодова; 9 – 81 до 90 бодова; 8 – 71 до 80 бодова; 7 – 61 до 70 бодова; 6 – 51 до 60 бодова; 5 – испод 51 бода. Студије другог циклуса трају два семестра. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите, одбрани магистарски рад и оствари 60 ЕСТS бодова, чиме се стиче диплома студија другог циклуса и академски назив магистар политикологије односно магистар међународних односа.
2. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ
НАЗИВ И ЦИЉЕВИ Назив студијског програма: Дипломске академске студије новинарства и комуникологије. Студенти бирају један од два усмјерења: Новинарске студије или Комуниколошке студије. Новинарске студије – Усавршавање професионалних компетенција новинара за послове који изискују савремени масовни медији. Посебно за послове управљања медијима, послове менаџмента и уредничке послове у медијима. Оспособљење студената да се баве самосталним иновативним пословима, који унапређују рад у медијима, али и доносе напредак у професији и ван ње. Оспособљење студената да се уочи друштвени или неки други проблем и да се баве самосталним истраживачким радом. Створити услове да посебно надарени студенти стекну услове за даље усавршавање у струци или ван ње. Комуниколошке студије – Усавршавање професионалних компетенција за послове друштвеног, јавног и пословног комуницирања, односно послове новинара и уредника у масовним медијима. Оспособљење студената да се баве самосталним иновативним пословима, који унапређују рад и омогућавају напредак у професији комуникатора и савјетника у процесима комуникације, односно пословима новинара и уредника у масовним медијима. Оспособљење студената да се уочи друштвени или неки други проблем у оквиру професије комуникатора, новинара, PR стручњака, рекламног агента и слично, те предложи стручно рјешење. Оспособљење студената да се баве самосталним истраживачким радом и истраживачким радом у тимовима у оквиру професије новинара, PR стручњака, рекламног агента, савјетника и слично. Стварати претпоставке и механизме да посебно надарени студенти стекну услове за даље усавршавање у струци или ван ње. Образовати један дио студената за академски рад и позив.
МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Структура студијског програма јесте 4+1+3.
НАУЧНА ОБЛАСТ КОЈОЈ ПРИПАДА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ Студијски програм новинарства и комуникологије припада научној области друштвених наука и научном пољу новинарства и комуникологије. Уже научне области које су заступљене у предложеном програму су: новинарство, комуникологија, информационе науке (социјални аспекти) и масовни медији.
ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА Врсте студија су: дипломске академске студије – Исход процеса учења: Новинарске студије – Усавршавање знања, стицање способности за примјену нових метода и техника у обављању послова у медијима и новинарству. Препознавање нових трендова у глобалном новинарству и оспособљење да се нови процеси примјене и у локалним медијима. Знање да се изврши синергија у примјени нових процеса у новинарству са специфичним карактеристикама медија у којима се обавља новинарска дјелатност. Могућност самосталног рада у свим сегментима новинарске дјелатности и способност пројектовања рада у медијима и новинарству. Обученост у изради самосталних, стручних пројеката за усавршавање у области новинарске дјелатности. По завршетку овог студија студенти ће бити способни да самостално обављају професионалне захтјеве у струци, посједоваће стручне компетенције за рад у струци без надзора ментора и биће оспособљени за самостални истраживачки рад. Посебни исходи наставног процеса одређују се у оквиру обавезног и изборног наставног процеса. Исход учења за Комуниколошке студије – Усавршавање знања, стицање способности за примјену нових метода и техника у обављању послова друштвеног и пословног комуницирања, односно пословима медијске комуникације. Препознавање нових трендова у глобалном комуницирању између различитих друштвених фактора и способност актуелне примјене тих знања у пословима професионалног комуникатора, новинара, медијског аналитичара, савјетника за пословну комуникацију, савјетника за друштвену комуникацију рекламног агента и стручњака за односе с јавношћу. Знање да се изврши синергија у примјени нових процеса у комуницирању са специфичним карактеристикама медија и могућностима њихове употребе у друштвеном и пословном комуницирању. Могућност самосталног рада у свим сегментима професије – новинар, медијски аналитичар, рекламни агент, стручњак за односе с јавношћу, савјетника за пословну комуникацију, савјетника за друштвену комуникацију рекламног агента и стручњака за односе с јавношћу. Способност пројектовања, стратешког планирања и вођења друштвене и пословне комуникације. Обученост у изради самосталних, стручних пројеката у области друштвеног и пословног комуницирања. По завршетку овог студија студенти ће бити способни да самостално обављају професионалне захтјеве у струци, посједоваће стручне компетенције за рад у струци без надзора ментора и биће оспособљени за самостални истраживачки рад у пословима професионалног комуникатора. Посебни исходи наставног процеса одређују се у оквиру сваког обавезног и зборног наставног процеса.
АКАДЕМСКИ НАЗИВ (На основу Уредбе о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања, „Службени гласник РС“, број 111/09, од 16. децембра 2009. године) Магистар новинарства – након завршеног смјера Новинарске студије. Магистар комуникологије – након завршеног смјера Комуниколошке студије.
УСЛОВ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ Завршен четверогодишњи први циклус студија из научног поља новинарства и комуникологије и положен пријемни испит.
НАСТАВНИ ПЛАН СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ Смјер: Новинарство
Смјер: Комуникологија
НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА Студије се организују као редовне, а начин извођења наставе је образовање у сједишту. Студиј траје два семестра (зимски и љетни). Заокружену цјелину по моделу 4+1+3 чиниће у будућности и трогодишњи докторски студиј, тј. трећи циклус . Предвиђени облици наставе су: редовна предавања, вјежбе, са четири или пет обавезних и једним изборним предметом по семестру, индивидуални рад са студентима (консултације), семинари и студентска пракса. Након завршеног првог циклуса студија, студенти се опредјељују за два смјера у другом циклусу: Новинарске студије и Комуниколошке студије. На оба смјера предвиђено је пет обавезних и један изборни предмет, као и завршни мастер рад, на основу чега се студенти специјализују за одабрану област. Студенти студијског програма новинарства и комуникологије обавезни су да активно учествују на предавањима и вјежбама уз писање есеја, семинарских радова, самосталних радова, истраживачких пројеката као и презентација и других видова активности, прикупљајући бодове предвиђене за те активности. На почетку семестра предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности. Успјех студената на испиту означава се и изражава оцјенама од 10 до 5, према следећим критеријумима: 10 – 91 до 100 бодова; 9 – 81 до 90 бодова; 8 – 71 до 80 бодова; 7 – 61 до 70 бодова; 6 – 51 до 60 бодова; 5 – испод 51 бода. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима. Студије другог циклуса трају 2 семестра. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите, одбрани мастер рад и оствари 60 ЕСТS бодова, чиме се стиче диплома студија другог циклуса и академски назив мастер новинарства односно мастер комуникологије.
3. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИОЛОГИЈЕ УВОД Научно-технички развој условљава проширење и модернизацију образовних програма у високошколским институцијама. Реформа у високом образовању у духу болоњског процеса подразумијева и модернизацију професионалног оспособљавања социолога. На студијском програму социологије исказана је потреба да се изврше темељне измјене курикулума у складу са промјенама у високом школству у Европи, а на принципима формулисаним у Болоњској декларацији. Овај студијски програм полази од стручног профила социолога у развијеним земљама, његове позиције на тржишту рада и садржаја и облика знања које он треба да стекне током студирања. Да би се избјегао ризик формализације предвиђено је увођење одговарајућих правила којима се рационализује организација наставног процеса и дефинисање садржаја наставе. Студијски програм се темељи на општим смјерницама реформе високог образовања, а посебно: – потребе за већом ефикасношћу процеса студирања; – нужности увођења интерактивних метода наставе и активног учешћа студената у процесу наставе; – захтјева свих научних дисциплина за интердисциплинарним повезивањем. Овим студијским програмом желе се превазићи следеће слабости: – застарјелост метода наставе и застарјела наставна средства, а посебно недовољна наставна средства; – дугачки циклуси предавања који воде полагању испита послије другог или више семестара наставе; – веома слаба ефикасност студирања. Студентима се нуди широк спектар социолошких знања и у исто вријеме могућност за специјализацију у одређеној области. Тежи се да се у већој мјери изађе у сусрет потребама различитих институција које запошљавају социологе. Продубљивање знања из одређених области одвија се кроз широку понуду изборних предмета који су органски повезани са градивом у обавезним предметима. Наставни план подразумијева да се могућност интердисциплинарне сарадње максимално операционализује. Приликом развијања концепције студијског програма поштован је принцип реализма. Подразумијевало се да се циљеви морају поставити тако да уважавају стварне могућности квалитета наставе, нивоа свијести о значају унапређења квалитета и расположиве ресурсе за спровођење овог циља.
НАЗИВ И ЦИЉЕВИ Назив студијског програма: Дипломске академске студије социологије Циљеви: Основни циљ студијског програма је да пружи теоријска и методолошка знања која омогућују самосталан и критички рад студената у једној од посебних области социологије. Понуда предмета из сродних друштвено-научних дисциплина има за циљ да студентима омогући увид у повезаност одабране области студија са другим дисциплинама, а студијски истраживачки рад да студенте упозна са специфичностима истраживачких тема и метода унутар одабране области. Посебан циљ је упознавање студената са могућностима практичне примјене знања из области социологије којом се баве током студија другог циклуса. Студенти се требају оспособити да са вишим квалитетом знања могу радити у школама, центрима за социјални рад, предузећима, државним институцијама, институцијама културе и цивилног друштва, те да могу радити као истраживачи друштвених појава.
МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Укупна структура студијског програма социологије, кроз сва три циклуса, организовања је по моделу 4+1+3
НАУЧНА ОБЛАСТ Студијски програм социологије припада научној области друштвених наука, научно поље социологије.
ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА Врста студија: Дипломске академске студије Исходи процеса учења: Дипломске академске студије социологије су једногодишње студије чијим завршетком ће студенти овладати знањима и вјештинама неопходним за самосталан истраживачки рад у области социологије за коју се опредијеле. Студије оспособљавају студенте за самостални рад стицањем теоријских и методолошких знања не само из области социологије већ и сродних друштвено-научних дисциплина, кроз студијски истраживачки рад и писање завршног рада. Стечене способности и знања квалификују завршене студенте за рад на научним пројектима, као и примијењеним истраживањима. Завршени студенти дипломских академских студија обучени су за критичку анализу стања, оперативна истраживања и учешће у конципирању могућих промјена у одређеним областима друштва. Специфични исходи учења одређују се у оквиру сваког обавезног и изборног наставног предмета.
АКАДЕМСКИ НАЗИВ На основу Правилника о листи струковних, академских и научних звања (“Службени гласник Републике Српске”, број 117/14 и 83/15 ) – Мастер социологије – 300 ECTS
НАСТАВНИ ПЛАН СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ Студије се организују као редовне у сједишту. Студиј траје једну годину, коју чине два семестра (зимски и љетни). Рад студената континуирано се прати и перманентно евалуира. Студенти су обавезни да активно учествују на предавањима и семинарским вјежбама, прикупљајући одређен број бодова који је предвиђен за те активности. Конкретан програм тема за семинарске вјежбе саставља предметни наставник са својим сарадницима. Облици рада, иновације у настави и могући облици предиспитних обавеза студената су: присуство предавањима и семинарским вјежбама, активно учешће у настави, креативни есеји, колоквијуми, семинарски радови и истраживачки пројекти, успешно презентиран групни рад, урађени тестови, објављени радови. За показано знање и активност студенти се оцењују према Закону, Правилнику и Упутству о оцењивању. На почетку школске године предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности. Студије другог циклуса трају два семестра. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите, одбрани магистарски рад и оствари 60 бодова. Стиче диплому студија другог циклуса и академски назив магистар социологије.
4. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
НАЗИВ И ЦИЉЕВИ Назив студијског програма: Дипломске академске студије социјалног рада Концепција студија усклађена је са највишим европским и свјетским стандардима оспособљавања студената за рад у области социјалног рада. Основни циљеви другог циклуса студија огледају се кроз сљедеће: 1. Усавршавање професионалних компетенција социјалног радника у реализацији професионалне улоге, сврхе и метода рада; 2. Оспособљавање студената за креативан и иновативни приступ у избору и примјени метода рада којим ће се остварити професионални задаци и циљеви, у односу на препознате и идентификоване проблеме са којим се суочавају у своме раду; 3. Обучавање студената другог циклуса за истраживања, у функцији унапређења теорије и праксе социјалног рада; 4. Стицање услова за даље школовање и стручно усавршавање.
МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Структура другог циклуса студијског програма јесте 4+1+3.
НАУЧНА ОБЛАСТ КОЈОЈ ПРИПАДА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ Други циклус Студијског програма социјалног рада припада научној области друштвених наука и научном пољу социјалног рада. Уже научне области које би биле заступљене у предложеном програму су: социјална политика, теорија и методологија социјалног рада и подручја социјалног рада.
ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА Врста студија су дипломске академске студије. Исход процеса учења:
Специфични исходи процеса учења одређују се у оквиру сваког обавезног и изборног наставног предмета.
АКАДЕМСКИ НАЗИВ (На основу Уредбе о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања, „Службени гласник РС“, број 111/09, од 16. децембра 2009. године)
Магистар социјалног рада – након завршеног другог циклуса студија.
НАСТАВНИ ПЛАН ДРУГОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛНОГ РАДА
Усмјерења: 1. Савремени социјални рад са дјецом и породицом
Први семестар
Други семестар
Први семестар:
Други семестар:
Први семестар:
Други семестар:
Први семестар:
Други семестар:
НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА Дипломски академски студиј социјалног рада се организује као редовни студиј и настава се изводи у сједишту. Настава се организује у семестрима, а изводи се у виду предавања, графоскопских и power-point презентација, дискусија, радионичких вјежби, консултација, излагања студената, групне расправе, израда семинарских радова, самосталних истраживачких радова, студијских посјета и других начина.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
