НАЧИН ОЦЈЕЊИВАЊА И ВРЕДНОВАЊА СТУДЕНАТА

Оцјењивање студената, организацију и провођење испита дефинишу универзитетска правила студирања којих се придржавају сви студијски програми Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Испити на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци одвијају се у складу са одредбама заједничког документа под називом „Правила студирања на првом и другом циклусу студија“. Овај документ је основа у процесу стицања и оцјењивања знања студената. Евиденцију о оцјењивању студената води студентска служба Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, предметни наставник и сарадник. Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студенти имају право да приступе свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера.

У складу са академским календаром који прописује Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука организује термине својих испитних рокова. Према одлукама Сената Универзитета у Бањој Луци студенти ове високошколске институције имају право на по два испитна термина у јануарско-фебруарском испитном року, јунско-јулском року, септембарском року и на један испитни термин у априлу и октобру. Апсолвенти имају право да полажу испите у наведеним, редовним, роковима, али и мимо њих у апсолвентским терминима који се организују сваки мјесец током семестра. Сви испитни термини објављују се на званичној интернет страници Факулетета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Успјех студената на испиту одређује број бодова које студент прикупи у оквиру предиспитних обавеза и завршног испита. Успјех студената се вреднује оцјенама од пет до десет. Оцјена пет (5) остварује се са бројем бодова испод педесет и један. Оцјену шест (6) остварују студенти који имају између педесет и један и шездесет бодова. Оцјену седам (7) остварују студенти који имају између шездесет и један и седамдесет бодова. Оцјену (8) остварују студенти који имају између седамдесет и један и осамдесет бодова. Оцјену (9) остварују студенти који имају између осамдесет и један и деведесет бодова. Оцјену (10) остварују студенти који имају између деведесет и један и сто бодова. Укупан број освојених бодова и коначну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и у извјештај о одржаном испиту. Потписани извјештај о одржаном испиту и испитне пријаве наставник је обавезан да достави студентској служби Факултета политичких наука на даљу обраду и похрањивање.

КРИТЕРИЈУМИ И НАЧИНИ ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

Систем квалитета успостављен је јединствено на Универзитету у Бањој Луци у којем су сразвијени интерни механизми за преиспитивање, доказивање и унапређивање квалитета свих студијских програма, наставе и услова рада, развоја људских ресурса и свих других елемената који осигуравају остваривање циљева високог образовања и циљева образовања на студијским програмима. Систем квалитета је успостављен на основу Европских стандарда квалитета у високом образовању (ESG), Стандарда и смјерница за осигурање квалитета у високом образовању у Босни и Херцеговини, Критеријума за акредитацију високошколских установа, Закона о високом образовању и Уредбе о лиценцирању.

Закон о високом образовању Републике Српске дефинисао је образовну и научну улогу Универзитета у Бањој Луци, у складу са циљевима високог образовања. Мисија Универзитета у Бањој Луци је да постигне изврсност у својим напорима и да припреми своје дипломце не само да обављају своје професије у одговарајућим областима, већ и да учествују као вриједан и корисни члан друштва са друштвеном савјешћу и одговорношћу у националним и међународним питањима. Студијски програми Факултета политичких наука једнако су посвећени унапређењу знања кроз наставу, истраживање и постдипломско образовање и преузели су на себе дио одговорности за реализацију мисије Универзитета у области друштвених наука.

Пратећи политику осигурања квалитета Универзитета у Бањој Луци „Студијски програм новинарства и комуникологије са усмјерењима: Мултимедијално новинарство и Односи с јавношћу“ конципиран је тако да осигура максимални могући квалитет образовног процеса. Програм је усклађен са актима Универзитета у Бањој Луци, актима Републике Српске из области високог образовања, свјетским стандардима из области високог образовања и праксом најрелевантнијих факултета савременог свијета.

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

На Студиј новинарства и комуникологије могу се преписати студенти других студијских програма Универзитета у Бањој Луци у складу са првилима студирања на првом и другом циклусу студија.

Уз захтјев за промјену студијског програма неопходно је да студент приложи доказ о положеним испитима, односно успјеху на студијском програму са кога се преписује. Овај процес реализује се прије почетка наставе, а одлуку на захтјев студента доноси декан Факултета политичких наука уз претходно затражено мишљење руководиоца Студија новинарства и комуникологије.

У одлуци се налази година и семестар на који се уписује студент као и подаци о признатим испитима и онима које студент треба да положи. Вријеме студирања на студијском програму са кога се преписује улази у укупно трајање студија.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Студијски програм новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани новинар структурисан је на начин да подразумијева стицање општих и посебних знања из новинарско-комуниколошких, информационих, правних, политиколошких, културолошких, филолошких и других научних области које ће омогућити студентима да адекватно и компетентно обављају послове новинара и друге послове у оквиру сродних дјелатности. Поред општих и посебних знања, студенти на усмјерењу Мултимедијално новинарство стичу и опште и специфичне вјештине, које су такође неопходне за професионални ангажман савременог новинара. Исходи учења резултат су симбиозе теоријских предмета и предмета вјештина, који су употпуњени извођењем практичне наставе, и знатне заступљености (поред основних, дисциплинарних и уско дисциплинарних предмета) предмета који припадају групама комлементарних и општих у Наставном плану и програму. У том смислу интердисциплинарност Студијског програма одговара потребама излазног профила, и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области српског и енглеског/њемачког језика, филозофије и психологије медија, као и истраживачких метода сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил. Исходи учења на Студију новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани новинар усклађени су са циљевима високошколског образовања и новинарским компетенцијама према Унесковом документу ModelCurriculaforJournalismEducation, који служи као модел за образовање новинара у више од 60 држава и 70 институција за образовање новинара.

Студент који стекне звање дипломирани новинар требало би да:

– Посједује компетенције општег знања и интелектуалне способности за правовремено уочавање и разумијевање друштвено значајних појава, процеса и проблема;

– Усвоји напредне нивое информатичке, медијске, информационе и дигиталне писмености;

– Посједује знање и разумијевање о: начину функционисања медија и медијских система на микро, мезо и макро нивоу, глобалним медиолошким процесима који се рефлектују на национална медијска тржишта, функцијама медија и потенцијалним утицајима посредством медија дисеминованих садржаја;

– Посједује вјештине неопходне за комплексан процес производње медијских садржаја – вјештине писања, истраживања, посматрања, прикупљања, обраде и селекције података, уређивања, дисеминације, мултимедијалне презентације и транспоновања медијских садржаја;

– Посједује новинарске вјештине неопходне за професионални ангажман у различитим медијима због њихове конвергенције и мултимедијалне производње (штампа, новинске агенције, радио, телевизија и дигитални медији);

– Усвоји информатичка знања битна за разумијевање и основну примјену у савременом информационо-комуникационом систему, као што су: информација,компјутерски системи, информацијски системи, базе података, складишта података.

– Посједује знање о етичким принципима и професионалним стандардима у новинарству и уопште у јавном комуницирању;

– Усвоји и разумије принципе који су у основи различитих новинарских жанрова и медијских формата;

– Разумије улогу новинара и медија у друштву, нарочито у контексту њиховог значаја у процесу демократизације друштва, у сфери међународног комуницирања и у формирању јавног мњења о друштвено релевантним питањима и проблемима;

– Посједује знања о медијској политици и медијској регулацији на међународном и националном нивоу;

– Посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања;

– Посједује и развија предиспозиције неопходне за проактивно дјеловање, кретивно стваралаштво и иновације у медијској индустрији.

Студиј новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани комуниколог за односе с јавношћу специфичан је јер нуди различита знања која на дубински начин испитују активности од којих се односи с јавношћу састоје: каква је хијерархијска улога односа с јавношћу у организацији, на који начин се ефикасно истражују ставови јавности, како се одређују циљне јавности, како се организују специјални догађаји, те како се нови медији користе за постизање комуникаицјских циљева институције или организације. Студијски програм у прве двије године нуди довољно политиколошких, социолошких, филолошких и филозофских општих знања која су неопходна за разумијевање контекста друштва, док трећа и четврта година представљају синтезу интердисциплинарних предмета, од којих сваки на специфичан начин надопуњује знања и вјештине студената за наведени излазни профил. На тај начин кроз Студијски програм развијамо одређене интелектуалне и практичне вјештине као што су вјештине писања за различите медије и намјене, затим на који начин снимати видео прилоге, како дефинисати научно истраживање, како дефинисати стратегију односа с јавношћу, које инструменте нових медија користити приликом јавне комуникације и слично. Посебно је значајно истаћи да ће студенти по завршетку овог студија стећи компетенције анализе, планирања, спровођења и евалуације кампања и комуникацијских стратегија одређене компаније, предузећа, медија или организације. У том смислу интердисциплинарност студијског програма одговара потребама излазног профила, и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области српског и енглексог/њемачког језика, филозофије и психологије медија, као и истраживачких метода сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил.

Студент који стекне звање дипломирани комуниколог за односе с јавношћу требало би да:

– Посједује знање и разумијевање о: начину функционисања медија, организацијској култури у компанијама и организацијама, активностима односа

с јавношћу и маркетинга, основним комуниколошким и медијским појмовима попут јавности, врсте медија, медијских жанрова, нових медија и сл.

– Посједује знање и разумијевање о самом процесу односа с јавношћу: анализа, планирање, спровођење и евалуација кампања; истраживање ставова јавности и других заинтересованих страна; како се дефинише план кризне комуникације; на који начин се етично комуницира без обзира на интересе клијента и сл.;

– Посједује знања и разумијевања из области друштвеног живота која омогућавају функционална знања из области међународних односа, политичког система Босне и Херцеговине, интеркултуралног комуницирања – са циљем бољег схватања циљаних односа с јавношћу;

– Умије класификовати усвојену терминологију и комуниколошке процесе, теоријске традиције, пренос и ритуал (теорија информације, теорије комуникације), структуру и феноменологију комуникације, корисност и границе комуникацијских модела, те моделе одабира вијести;

– Усвоји темељна информатичка знања битна за разумијевање и основну примјену у савременом свијету, као што су: информација, компјутерски системи, информацијски системи, базе података, складишта података;

– Умије планирати циљане објаве циљаној публици путем електронских медија те анализирати утицај објављених садржаја на јавност;

– Посједује знања о начину конципирања практичних и научних истраживања ставова јвности;

– Посједује знања и разумијевања из психологије медија, друштвене информатике, писања према правилима нових медија и сл;

– Посједује знања и вјештине за одабир адекватних комуникацијских стратегија, тактика, циљева и средстава за јавно комуницирање;

– Посједује вјештину усклађивања интереса организације или предузећа са интересом јавности, посебно у кризним ситуацијама;

– Посједује интелектуалну вјештину размишљања „изван кутије“, јер доба нових медија захтијева константну пажњу на развоју иновација које могу бити конкурентна предност;

– Посједује вјештину изградње квалитетне интерне и екстерне комуникације;

– Посједује интелектуалну вјештину и способност компромисног, односно мирног рјешавања кризних ситуација у организацији или према екстерним јавностима;

– Посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања, те преговарачких способности;

– Умије развити критичку перцепцију о мјесту и улози односа с јавношћу како у науци (информацијско-комуникацијско поље) тако и у пракси с посебним нагласком на однос према сродним дисциплинама;

– Усвоји знања о новим технологијама комуникације у функцији управљања и организације односа с јавношћу, као што су фејсбук, твитер, инстаграм, имејл маркетинг, оптимизација за претраживаче и сл.