УСЛОВ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Услови за упис на студијски програм I циклуса су: 

Општи услови су:

· Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

· Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење издаје надлежна здравствена установа).

· Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

· Положен квалификациони испит.

Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из:

· Провјере знања из области српског језика.

· Провјере знања из опште социологије.

· Провјере знања из опште информисаности

· Провјере знања из опште историје.

 

НАСТАВНИ ПЛАН СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА СА УСМЈЕРЕЊИМА: МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И ЈАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА

Сем.

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у политичке науке

О

3

1

0

6

2.

Увод у социологију

О

3

1

0

6

3.

Основе комуникологије

О

3

1

0

6

4.

Социјална политика

О

3

1

0

6

5.

Енглески језик 1

Друштвена информатика

И

И

3

3

1

1

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Увод у међународне односе

О

3

1

0

6

2.

Основе права

О

3

1

0

6

3.

Основе економије

О

3

1

0

6

4.

Социјална психологија

О

3

1

0

6

5.

Енглески језик 2

Политички темељи савременог свијета

И

И

3

3

1

1

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Класичне политичке теорије

О

3

1

0

6

2.

Методологија социјалних истраживања

О

3

1

0

6

3.

Политичко комуницирање

О

3

1

0

6

4.

Упоредни политички системи

О

3

1

0

6

5.

Политички конфликти

Парламентаризам

И

И

3

3

1

1

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Модерне политичке теорије

О

3

1

0

5

2.

Политички односи с јавношћу

О

3

1

0

5

3.

Политички систем БиХ и РС

О

3

1

0

5

4.

Политичка култура и политичка антропологија

О

3

1

0

5

5.

Јавна управа

О

3

1

0

5

6.

Савремена историја

О

3

1

0

5

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Савремене политичке теорије

О

3

1

0

6

2.

Политичка аналитика

О

3

1

0

6

3.

Теорије међународних односа

О

3

1

0

6

4.

Основе Европске уније

О

3

1

0

6

5.

Правни системи

Религија и политика

И

И

3

3

1

1

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Теорија државе

О

3

1

0

6

2.

Политичке партије и интересне групе

О

3

1

0

6

3.

Статистика

О

3

1

0

6

4.

Медији и политика

О

3

1

0

6

5.

Српска политичка мисао

Исламска друштвено политичка мисао

И

И

3

3

1

1

0

0

6

6

 

Усмјерење „Међународни односи“

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Геополитика

О

3

1

0

5

2.

Увод у студије међународне безбједности

О

3

1

0

5

3.

Међународно јавно право

О

3

1

0

5

4.

Основе дипломатије

О

3

1

0

5

5.

Практична настава за међународне односе 1

О

0

5

6.

Анализа политика великих сила

Регионалне студије безбједности

И

И

3

3

1

1

0

0

5

5

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Савремене стратегијске студије

О

3

1

0

5

2.

Основе спољне политике

О

3

1

0

5

3.

Евроазијске студије

О

3

1

0

5

4.

Дипломатија у 21. вијеку

О

3

1

0

5

5.

Практична настава за међународне односе 2

О

   

0

5

6.

Студије мира

Дипломатско-конзуларно право

И

И

3

3

1

1

0

0

5

5

 

Усмјерење „Јавна администрација“

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Избори и изборни системи

О

3

1

0

5

2.

Локална самоуправа

О

3

1

0

5

3.

Политички систем и институције Европске уније

О

3

1

0

5

4.

Европски управни простор

О

3

1

0

5

5.

Практична настава за јавну администрацију 1

О

   

0

5

6.

Политички маркетинг

Управљање финансијама у јавном сектору

И

И

3

3

1

1

0

0

5

5

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Јавне политике

О

3

1

0

5

2.

Управне процедуре

О

3

1

0

5

3.

Заједничка спољна политика Европске уније

О

3

1

0

5

4.

Менаџмент људских ресурса у јавној администрацији

О

3

1

0

5

5.

Практична настава за јавну администрацију 2

О

   

0

5

6.

Европска унија и Западни Балкан

Електронска управа

И

И

3

3

1

1

0

0

5

5

 

НАЧИН ОЦЈЕЊИВАЊА И ВРЕДНОВАЊА СТУДЕНАТА

Предвиђено је да се на Студијски програм политичких наука са усмјерењима: Међународни односи и Јавна администрација оцјењивање и вредновање студента врши према устаљеној пракси на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Она подразумијева обавезу предметних наставника да у почетку семестра упознају студенте са силабусом предмета, терминима наставе и одржавања колоквијума, начином израде есеја или семинарских радова, терминима консултација и осталим обавезама које су дио предвиђеног силабуса предмета.

Оцјењивање студената, организацију и спровођење испита дефинишу универзитетска правила студирања, којих се придржавају сви студијски програми Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Испити на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци одвијају се у складу са одредбама заједничког документа под називом „Правила студирања на првом и другом циклусу студија“. Овај документ је основа у процесу стицања и оцјењивања знања студената. Евиденцију о оцјењивању студената води студентска служба Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, предметни наставник и сарадник.

Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студенти имају право да приступе свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера. У складу са академским календаром, који прописује Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука организује термине својих испитних рокова. Према одлукама Сената Универзитета у Бањој Луци, студенти ове високошколске институције имају право на по два испитна термина у јануарско-фебруарском испитном року, јунско-јулском року, септембарском року и на један испитни термин у априлу и октобру. Апсолвенти имају право да полажу испите у наведеним, редовним, роковима, али и мимо њих у апсолвентским терминима, који се организују сваки мјесец током семестра. Сви испитни термини објављују се на званичној интернет страници Факулетета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Успјех студената на испиту одређује број бодова које студент прикупи у оквиру предиспитних обавеза и завршног испита. Успјех студената се вреднује оцјенама од пет до десет. Оцјена пет (5) остварује се са бројем бодова испод педесет један. Оцјену шест (6) остварују студенти који имају између педесет један и шездесет бодова. Оцјену седам (7) остварују студенти који имају између шездесет један и седамдесет бодова. Оцјену (8) остварују студенти који имају између седамдесет један и осамдесет бодова. Оцјену (9) остварују студенти који имају између осамдесет један и деведесет бодова. Оцјену (10) остварују студенти који имају између деведесет и један и сто бодова.

Укупан број освојених бодова и коначну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и у извјештај о одржаном испиту. Потписани извјештај о одржаном испиту и испитне пријаве наставник је обавезан да достави студентској служби Факултета политичких наука на даљу обраду и похрањивање.

 

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS“

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру. Укупан број бодова у току студија на првом циклусу износи 240.

 

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Услови преноса ECTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањој Луци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на првом и другом циклусу студија, члановима 24. до 29.

 

ПОДУДАРНОСТ СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ

Студијски програм је подударан са студијским програмима политикологије:

           1. Факултет политичких наука у Београду

           2. Факултет политичких знаности у Загребу

           3. Факултет политичких наука у Подгорици

 

КРИТЕРИЈУМИ И НАЧИН ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

Основни циљ Стандарда и смјерница за осигурање квалитета у Европском простору високог образовања (ESG) јесте допринос уједначеном разумијевању осигурања квалитета за учење и подучавање међу државама и интересним странама. На овај начин развија се национални и институционални систем осигурања квалитета у цјелокупном Европском простору високог образовања (EHEA). Ангажовање у процесима осигурања квалитета, а посебно у екстерним процесима, омогућава европским системима високог образовања да покажу квалитет и повећају транспарентност. Тиме граде узајамно повјерење и боље признавање својих квалификација, програма и осталих услуга.

Систем политике осигурања квалитета на Универзитету у Бањој Луци успостављен је у складу са Европским стандардима квалитета у високом образовању (ESG), Стандардима и смјерницама за осигурање квалитета у високом образовању у Босни и Херцеговини, Критеријумима за акредитацију високошколских установа, Законом о високом образовању Републике Српске и Уредбом о лиценцирању.

Пратећи наведену политику Универзитета у Бањој Луци, „Студијски програм политичких наука са усмјерењима: Међународни односи и Јавна администрација“ конципиран је тако да осигура максимални могући квалитет образовног процеса. Програм је усклађен са актима Универзитета у Бањој Луци, актима Републике Српске из области високог образовања, свјетским стандардима из области високог образовања и праксом најрелевантнијих факултета савременог свијета.

 

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Када је ријеч о условима преласка са других студијских програма, они су дефинисани постојећим актима Универзитета у Бањој Луци. Према Правилима студирања на I и II циклусу студија Универзитета у Бањој Луци (Члан 24), услове преласка са других студијских програма утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа Факултета политичких наука. За исте студијске програме нема посебних услова. Са осталих студијских програма могућ је прелазак само ако су у питању сродни студијски програми. Под сродним студијским програмом подразумијева се програм који садржи 70% наставних предмета из ужих научних области научног поља политичких наука. Студент може прећи са других програма основних академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Вијеће Студијског програма за међународне односе и јавну администрацију, на основу увида у садржај студијског програма са којег се прелази. 

 

ИСХОДИ УЧЕЊА

У оквиру исхода учења дефинисано је шта се од студента очекује да зна, разумије и буде способан да ради по завршетку Студијског програма политичких наука са усмјерењима: Међународни односи и Јавна администрација. У том контексту битно је да студенти по завршетку овог студијског програма стекну одговарајуће знање из области политичке теорије, политичких система, политичког комуницирања, менаџмента и маркетинга, међународних односа, јавне управе и администрације.

Предвиђено је да студенти по завршетку новог студијског програма буду оспособљени за разумијевање процеса у области међународних односа и јавне администрације. Они ће да стекну одговарајућа теоријска и стручна знања као и практичне вјештине потребне за рад на пословима у областима међународних односа и јавне администрације.

Студенти који стекну звање дипломирани политиколог – усмјерење Међународни односи биће оспособљени да:

‐ обављају стручне извршилачке послове у институцијама које остварују међународну сарадњу;
‐ обављају стручне извршилачке послове у области преговарања и усклађивања домаћег са комунитарним правним оквиром те да раде на његовој имплементацији;
‐ обављају консултантске послове у институцијама које остварују међународну сарадњу;
‐ обављају организационе, кадровске и административне послове у институцијама које остварују међународну сарадњу;
‐ обављају аналитиче послове у области спољних послова, одбране и безбједности;
‐ обављају аналитичке и извршилачке послове из области међународног тероризма и међународног криминалитета;
‐ обављају аналитичке и извршилачке послове из надлежности Интерпола и међународне полицијске сарадње;
‐ обављају аналитичке и извршилачке послове из области кретања и боравка странаца, азила и миграција;
‐ обављају дипломатско-конзуларне послове нижег и средњег ранга у ДПК мрежи Босне и Херцеговине и међународним организацијама;
‐ обављају послове на прикупљању, анализи и тумачењу догађаја и процеса у области међународних односа;
‐ обављају аналитичке послове из области међународне сарадње државних, ентитетских и локалних органа и институција;
‐ обављају послове међународне сарадње у одјељенима политичких партија и предузећа и корпорација;
‐ обављају извршилачке послове у службама протокола на свим нивоима власти;
‐ раде на пословима корпоративне безбједности са елементима иностраности и др.

Студенти који стекну звање дипломирани политиколог – усмјерење Јавна администрација биће оспособљени да:

‐ израђују јавне политике;
‐ врше дугорочно, средњорочно и секторско стратешко планирање;
‐ израђује нацрте и приједлоге општих аката управе;
‐ рјешавају у управним стварима о правима и обавезама корисника;
‐ раде на усклађивању домаћег са комунитарним правом и политикама и примјењују комунитарни правни и политички систем;
‐ обављају послове из надлежности јавних предузећа и јавних установа и установа опште користи чији је оснивач република или јединица локалне самоуправе;
‐ обављају послове из надлежности ентитетских и локалних представничких тијела;
‐ прате и примјењују новитете у области европског управног простора;
‐ припремају извјештаје о раду органа управе на свим нивоима управне власти;
‐ учествују у припреми и спровођењу реформе јавне управе;
‐ прате и истражују домаће и страно јавно мњење;
‐ обављају послове односа са јавношћу у органима управе на свим нивоима управне власти;
‐ спроводе облике непосредне демократије у јавној управи и локалној самоуправи;
‐ обављају административне послове из надлежности државне, републичке и општинске/градске управе;
‐ креирају политике локалног развоја;
‐ припремају и израђују опште и појединачне акте из надлежности локалне самоуправе;
‐ остварују сарадњу са организацијама цивилног друштва, те регионалним и међународним организацијама из области јавне управе и локалне самоуправе;
‐ учествују у раду регионалних и међународних тијела из области јавне управе и локалне самоуправе и др.

Осим наведених исхода учења, дипломирани студенти ће да буду оспособљени за даље усавршавање и самостални рад на продубљивању свог знања у области међународних односа и јавне администрације.

УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Кандидати који конкуришу за упис на Студијски програм примијењене социологије морају да имају завршено четворогодишње средњошколско образовање, те да успјешно положе квалификациони испит. Пожељно је да будући студенти имају афинитета према друштвеним наукама, као и одређена социолошка предзнања. Детаљније око услова уписа на студијске програме дефинишу Правила студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци. Код кандидата који се уписују на Студијски програм примијењене социологије у обзир се узимају:

- успјех у претходном образовању,

- врста претходног образовања,

- резултати постигнути на пријемном испиту,

- резултати постигнути на испиту за провјеру склоности и способности и

- други резултати значајни за упис кандидата.

Редослијед кандидата за упис на I циклус студија утврђује се на основу наведених критеријума, а сходно укупном броју бодова остварених кроз резултате у претходном образовању, резултате постигнуте на пријемном испиту, на испиту за провјеру склоности и способности, и друге резултате значајне за упис кандидата.

Општи услови:

Посебни услови:

1. Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

2. Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење  издаје надлежна здравствена установа).

3. Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

4. Положен квалификациони испит.

Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из:

1. Провјере знања из области српског језика.

2. Провјере знања из опште социологије.

3. Провјере знања из опште информисаности

4. Провјере знања из области друштвеног живота

 

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ПРИМИЈЕЊЕНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ (смјерови ОРГАНИЗАЦИЈА, РАД И ЉУДСКИ РЕСУРСИ и ДРУШТВЕНА АНАЛИТИКА)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у социологију

О

3

1

0

6

2.

Основе примијењене социологије

О

3

1

0

6

3.

Увод у политичке науке

О

3

1

0

6

4.

Основе комуникологије

О

3

1

0

6

5.

Страни језик

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Социолошка теорија I

О

3

1

0

6

2.

Статистика у социјалним истраживањима – основе

О

3

1

0

6

3.

Социологија друштвених промјена

О

3

1

0

6

4.

Социјална психологија

О

3

1

0

6

5.

Страни језик

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Социолошка теорија II

О

3

1

0

6

2.

Статистика у социјалним истраживањима – закључивање

О

3

1

0

6

3.

Социологија руралне одрживости

О

3

1

0

6

4.

Социологија религије

О

3

1

0

6

5.

Религије свијета

Социологија спорта

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Методологија социјалних истраживања

О

3

1

0

6

2.

Социологија урбаног развоја

О

3

1

0

6

3.

Социологија породице

О

3

1

0

6

4.

Социологија културе и умјетности

О

3

1

0

6

5.

Студије рода

Демократија и људска права

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

Смјер за организацију, рад и људске ресурсе (звање које се стиче Дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса – 240 ECTS)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Социологија рада

О

2

2

0

5

2.

Социологија политике

О

2

2

0

5

3.

Методологија примијењених истраживања

О

3

1

0

6

4.

Социјална политика

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 1

О

     

4

6.

Социологија образовног капитала

Односи с јавношћу

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Социологија организације

О

2

2

0

5

2.

Основи економије

О

3

1

0

6

3.

Основи права

О

3

1

0

6

4.

Пословна информатика

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 2

О

     

4

6.

Социологија слободног времена

Друштвени морал и радна етика

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Социологија предузетништва

О

3

1

0

6

2.

Корпоративно комуницирање

О

2

2

0

5

3.

Радно и социјално право

О

2

2

0

5

4.

Психологија личности

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

     

4

6.

Културни маркетинг

Родна равноправност у управљању људским ресурсима

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Менаџмент људских ресурса

О

3

1

0

6

2.

Социологија ризика

О

2

2

0

5

3.

Организационо понашање

О

3

1

0

6

4.

Менаџмент непрофитних организација

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 4

О

     

4

6.

Завршни рад

О

     

4

 

Смјер за друштвену аналитику (звање које се стиче Дипломирани социолог друштвене аналитике – 240 ECTS)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Методологија примијењених истраживања

О

3

1

0

6

2.

Друштвена информатика

О

2

2

0

5

3.

Односи с јавношћу

О

2

2

0

5

4.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 1

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 1

О

     

4

6.

Социјална политика

Социјална и културна антропологија

И

И

2

2

2

2

0

0

5

5

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Квантитативна методологија

О

3

1

0

6

2.

Дигитална социологија

О

2

2

0

5

3.

Дигитална култура

О

3

1

0

6

4.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 2

О

2

2

0

5

5.

Стручна пракса 2

О

     

4

6.

Кампање у односима с јавношћу

Односи с јавношћу у новим медијима

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Квалитативна методологија

О

3

1

0

6

2.

Интеркултурално комуницирање

О

2

2

0

5

3.

Родна перспектива у друштвеним истраживањима

О

2

2

0

5

4.

Јавне политике – процеси и актери

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

     

4

6.

Социологија одрживог развоја

Социологија образовног капитала

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Савремени духовни изазови

О

3

1

0

6

2.

Примјена рачунара у социјалним истраживањима 3

О

2

2

0

5

3.

Медијска писменост

О

2

2

0

5

4.

Социјална демографија

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 4

О

     

4

6.

Завршни рад

О

     

4

 

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Студије се организују као редовне у сједишту. Студиј траје четири године а сваку годину чине по два семестра (зимски и љетни).

Рад студената континуирано се прати и перманентно евалуира. Студенти су обавезни да активно учествују на предавањима и семинарским вјежбама, прикупљајући одређен број бодова који је предвиђен за те активности. Конкретан програм тема за семинарске вјежбе саставља предметни наставник са својим сарадницима. Облици рада, иновације у настави и могући облици предиспитних обавеза студената су: присуство предавањима и семинарским вјежбама, активно учешће у настави, креативни есеји, колоквијуми, семинарски радови и истраживачки пројекти, успешно презентован групни рад, урађени тестови, објављени радови. За показано знање и активност студенти се оцењују према Закону, Правилнику и Упутству о оцјењивању. На почетку школске године предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности.

Потребно вријеме за студијски програм првог циклуса је четири академске године или осам семестара. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима. Студент је дужан да изврши све наставне обавезе, положи све испите и оствари 240 ECTS бодова, чиме стиче диплому студија првог циклуса и одређено академско звање.

 

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS“

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност, а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру. Укупан број бодова у току студија износи 240. Број ECTS за контакт сате у оквиру предавања и вјежби рачунајући и положене испите, семинарске радове наведен је у листи обавезних и изборних предмета за први циклус студија социологије.

 

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Услови преноса ECTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањој Луци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на првом и другом циклусу студија, члановима 24. до 29.

 

ПОДУДАРНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА

1.

Univerze v Ljubljani, Fakulteta za družbene vede, Oddelek za sociologijo

Sociologija - Kadrovski menedžment

https://www.fdv.uni-lj.si/studij/studij-na-fdv/dodiplomski-studij-1-stopnje/studijski-programi/sociologija-kadrovski-menedzment-1-stopnja-novo

Sociologija - upravljanje organizacij, človeških virov in znanja

https://www.fdv.uni-lj.si/studij/studij-na-fdv/dodiplomski-studij-1-stopnje/studijski-programi/sociologija---kadrovski-menedzment-1-stopnja

Analitska sociologija

https://www.fdv.uni-lj.si/studij/studij-na-fdv/dodiplomski-studij-1-stopnje/studijski-programi/analitska-sociologija-1-stopnja

2.

University of Northampton, Sociology/Human Resource Management BA

https://www.whatuni.com/degrees/sociology-human-resource-management-ba-hons/university-of-northampton/cd/54971410/5239/

3.

Karlstad University, Faculty of Arts and Social Sciences, Social analysis

https://www.kau.se/en/education/programmes-and-courses/programmes/SGLYS

4.

Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet, Odsjek za sociologiju

http://theta.ffzg.hr/ECTS/Studij/Index/960

 

ЕЛЕМЕНТИ ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

У циљу постизања већег квалитета образовања неопходно је континуирано путем анкета или других метода, биљежити мишљења и запажања студената о квалитету извођења наставе, о садржајима предмета, о компетенцијама које стичу итд. Циљ праћења наведеног јесте потреба усавршавања и усклађивања наставног процеса не само са захтјевима студената него и са потребама друштва. У том смислу комуникација са заинтересованим субјектима који су учествовали у креирању студијског програма сматра се изузетно важном. Такође повратне информације са стручне праксе могу дати значајне информације које утичу на квалитет наставног процеса и будућег рада свршених студената.

Студијски програм ће пратити наше студенте након завршетку студија како бисмо дошли до сазнања о њиховом запослењу нарочито у струци. Посебан индикатор праћења квалитета биће видљив одмах по броју уписаних студената као и по просјечном броју година трајања студијског програма. Осим тога може се уобзирити и пролазност у првој години као и број студената који заврше у року.

Студијски програм ће израдити упитник за послодавце, привредне субјекте и све друге установе, организације, институције, агенције итд., о оцјени квалитета и атрактивности програма након завршетка прве генерације уписаних студената. Важно је напоменути да ће се уочени недостаци и мањкавости отклањати већ у првој уписаној генерацији студената кроз измјене у оквиру дозвољених 20 ЕТЦС бодова уколико се укаже оправдана потреба.

 

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

На Студијски програм примијењене социологије могу се преписати студенти других студијских програма Универзитета у Бањој Луци у складу са првилима студирања на првом и другом циклусу.

Уз захтјев за промјену студијског програма неопходно је да студент приложи доказ о положеним испитима, односно успјеху на студијском програму са кога се преписује. Овај процес се реализује прије почетка наставе, а одлуку на захтјев студента доноси декан Факултета политичких наука уз претходно затражено мишљење руководиоца Студијског програма примијењене социологије.

У одлуци се налази година и семестар на који се уписује студент као и подаци о признатим испитима и онима које студент треба да положи. Вријеме студирања на студијском програму са кога се преписује улази у укупно трајање студија.

 

ИСХОДИ УЧЕЊА

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса специфичан је јер нуди темељна општа знања о радним организацијама као облицима колективног дјеловања унутар којих се одвија друштвени живот са одређеним радним специфичностима, а које у зависности од кавлитетног, добро процијењеног и планираног људског капитала утичу на ефекте и резулатате радног процеса. Студијски програм свакако је специфичан и по томе што у прве двије године нуди довољно социолошких знања из различитих социолошких области које су неопходне за разумијевање два најважнија друштвена подсистема, и то социјалног и економског, док трећа и четврта година представљају синтезу интердисциплинарних предмета, од којих сваки на специфичан начин надопуњује знања и вјештине студената за наведени излазни профил. На тај начин кроз Студијски програм развијамо одређене интелектуалне и практичне вјештине као што су повезивање знања са праксом, уочавање проблема, рјешавање спорних ситуација, препознавање и одређивање кадровских рјешења, схватање и разумијевање организације процеса рада, способност комуникације у радном колективу, развој тимског духа и солидарних односа, вјештина преговарања, вођење дијалога, креирање идејних рјешења итд. Посебно је значајно истаћи да ће студенти по завршетку овог студија стећи компетенције руковођења и управљања људским ресурсима усклађеним са потребама радне организације. У том смислу интердисциплинарност Студијског програма одговара потребама излазног профила и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области радног права, економије и психологије личности сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил.

Студент који стекне звање дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса требало би да:

- посједује знање и разумијевање о начину организације рада, улози рада, функционисању организационе јединице, управљању радним односно људским потенцијалом у сврху постизања већих ефеката у раду, и стварању предуслова за повољнији радни амбијент;

- посједује знање и разумијевање о самом процесу рада, ефектима који се постижу у процесу рада кроз примјену стручног, научног и хуманог приступа управљању људским потенцијалом;

- посједује знања и разумијевања из области друштвеног живота, и утицаја личних особина, индивидуалног карактера те породичог и друштвеног амбијента на ефекте рада, као и знање и разумијевање утицаја радног окружења на наведене области јавног и приватног живота;

- посједује знања о начину вођења и праћења резултата рада радних организација, процеса рада и радника;

- посједује знања и разумијевања из економије и области радног права, те психологије личности;

- посједује знања и вјештине за одабир адекватних кадровских рјешења која одговарају пословној дјелатности радних организација;

- посједује вјештину усклађивања људског потенцијала према личним склоностима и способностима;

- посједује интелектуалну вјештину изградње мотивационих фактора у процесу рада;

- посједује вјештину изградње колективног, односно тимског духа у радној организацији;

- посједује вјештину комуникације;

- посједује интелектуалну вјештину и способност компромисног, односно мирног рјешавања спорних ситуација у радном колективу;

- посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања, те преговарачких способности;

- примјењује стечена знања и вјештине при регрутовању запослених за одређене радне позиције;

- примјењује стечена знања приликом креирања мотивационих чинилаца у процесима рада;

- примјењује стечена знања при рјешавању конфликтних ситуација и вођењу дијалога;

- примјењује стечена знања о радном праву и политици пословања;

- примјењује стечена знања у тренинг обукама запослених;

- примјењује етничка начела у раду и међуљудским односима;

- критички промишља анализира и доноси судове о односу запослених према раду, радним задацима и складно томе ефектима рада;

- критички промишља, анализира и доноси судове у форми усмених или писмених извјештаја о условима рада, радном амбијенту, резултатима рада итд;

- критички анализира, промишља и доноси судове о међуљудским односима унутар радног колектива ради успостављања бољег радног окружења.

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог друштвене аналитике специфичан је јер нуди одређена теоријска и практична знања из социологије неопходна за разумијевање друштвеног амбијента, узрочно-посљедичних појава и њихово међусобно објашњење. Посебна вриједност овог излазног профила односи се на развијање знања и вјештина из области истраживачког рада и примјене резултата истраживања у креирању стратешких циљева, акционих планова, идејних рјешења, јавних политика или програмских задатака. Стицање практичних вјештина у истраживачком раду омогућава свршеним студентима да своја знања из овог домена примијене на тржишту ради у свим радним организацијама (привредним субјектима, организацијама, агенцијама, министарствима, јавним управама, институтима, заводима, итд.) које се баве проучавањем друштва и друштвених појава. Свршени студенти ће свакако и кроз праксу стећи компетенције у области креирања дигиталних база резулатата истраживања у сврху њиховог даљег коришћења. Након завршетка Студијског програма желимо да свршени студенти познају и разумију сложеност истраживачког рада као и могућности примјене резултата истраживања у сврху разумијевања али и развоја друштва. Студенти ће бити оспособљени и за самостални истраживачки рад који у друштвеним наукама може бити примијењен у сврху развоја научне дјелатности.

Студент који стекне звање дипломирани социолог друштвене аналитике требао би да:

- посједује знања из области примјене методологија у друштвеним истраживањима која подразумијевају квалитативна и квантитативна истраживања са употребом дигиталних технологија у области анализе и обраде података;

- посједује знање и разумијевање из домена практичне примјене резултата истраживања у сврху креирања јавних политика, стратегија, акционих планова, програмских циљева и слично;

- посједује знање и разумијевање из домена међусобног утицаја дигиталних технологија и друштва као и знања из области односа са јавношћу погодна за вођење кампања различитог типа;

- посједује знања из најновијих програмских језика за анализу, обраду и приказивање резултата истраживања;

- посједује вјештину и способност креирања истраживачких пројеката заснованих на специфичном проблему истраживања;

- посједује способност узрочно-посљедичног објашњења одређених друштвених појава уз развијену социолошку имагинацију;

- посједује вјештину разумијвања сложености друштвених односа и процеса заснованих на темељним социолошким знањима.

Студенти се кроз овај излазни профил оспособљавају да:

- примјењују стечена знања и вјештине из области друштвених истраживања на алаизирање друштвених појава и феномена, те испитивање јавног мњења о различитим предметним темама;

- примјењују стечена знања из области истраживачког рада у привреди кроз истраживања која се могу односити на тржиште рада, потрошачко друштво, радне односе унутар колектива итд;

- примјењују стечена знања у области истраживачког рада и примјене резултата рада у креирању свих облика рјешења;

- примјењују стечена знања из области методологије друштвених истраживања у креирању дигиталних база података, те вођења различитих евиденција и статистичких показатеља;

- примјењују стечена знања у сврху објашњења одређених појава и процеса као и креирања свих облика политике, стратегија, планова итд;

- критички промишљају, анализирају и доносе суд о испитиваној појави и процесу као предмету истраживања;

- критички анализирају узрочно-посљедичне односе у друштву компарирајући претходне, тренутне и будуће правце кретања друштва.

УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

За кандидате који конкуришу за упис на студијски програма новинарства и комуникологије неопходно је завршено четворогодишње средњошколско образовање и успјешно положен квалификациони испит. Пожељно је да будући студенти имају афинитета према друштвеним наукама и располажу одређеним предзнањем из научних области новинарства и комуникологије. Услове уписа на студијске програме детаљније дефинишу Правила студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци. За упис кандидата на Студиј новинарства и комуникологије у обзир се узимају сљедећи критеријуми:

- успјех у претходном образовању,
- врста претходног образовања,
- резултати постигнути на пријемном испиту,
- резултати постигнути на испиту за провјеру склоности и способности и
- други резултати значајни за упис кандидата.

Редослијед кандидата за упис на I циклус студија утврђује се на основу наведених критеријума, а сходно укупном броју бодова остварених кроз резултате у претходном образовању, резултате постигнуте на пријемном испиту, на испиту за провјеру склоности и способности и друге резултате значајне за упис кандидата.

Услови за упис на студијски програм I циклуса су:

Општи услови:

· Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

· Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење издаје надлежна здравствена установа).

· Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

· Положен квалификациони испит.

Посебни услови утврђују се на пријемном испиту који се састоји из:

· Провјере знања из области српског језика.

· Провјере знања из опште социологије.

· Провјере знања из опште информисаности

· Провјере знања из опште културе.

 

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ (усмјерења Мултимедијално новинарство и Односи с јавношћу)

Сем.

 

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Основе комуникологије

О

3

2

0

7

2.

Увод у политичке науке

О

3

1

0

6

3.

Увод у социологију

О

3

1

0

6

4.

Српски језик 1

О

3

1

0

6

5.

Енглески језик 1

Њемачки језик 1

И

И

2

2

2

2

0

0

5

5

 

Сем.

 

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Увод у новинарство

О

3

1

0

6

2.

Теорије новинарских жанрова

О

2

3

0

7

3.

Медијски дискурс

О

2

2

0

6

4.

Српски језик 2

О

3

1

0

6

5.

Енглески језик 2

Њемачки језик 2

И

И

2

2

2

2

0

0

5

5

 

Сем.

 

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Радио новинарство

О

2

3

0

7

2.

Вербално комуницирање

О

2

2

0

6

3.

Медији и информација

О

2

2

0

6

4.

Методологија социјалних истраживања

О

3

1

0

6

5.

Религије свијета

Филозофија рода и медији

И

И

2

2

1

1

0

0

5

5

 

Сем.

 

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Медијска писменост

О

2

2

0

6

2.

Савремено новинарство

О

2

2

0

6

3.

Телевизијско новинарство

О

3

2

0

7

4.

Невербално комуницирање

О

2

2

0

6

5.

Социологија културе и умјетности

Психологија медија

И

И

2

2

1

1

0

0

5

5

 

МУЛТИМЕДИЈАЛНО НОВИНАРСТВО (Излазни профил: дипломирани новинар)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Агенцијско новинарство

О

2

2

0

6

2.

Истраживачки методи у новинарству и комуникологији

О

2

2

0

6

3.

Системи информисања

О

3

1

0

6

4.

Односи с јавношћу

О

2

2

0

6

5.

Стручна пракса 1

О

     

2

6.

Друштвена информатика

Интеркултурално комуницирање

Дигитални медији и дјеца

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Мултимедијално новинарство

О

2

3

0

7

2.

Медијски системи у информационом добу

О

2

2

0

6

3.

Основе права

О

2

1

0

5

4.

Међународни односи

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 2

О

     

2

6.

Историја српске културе

Стилистика и култура говора

Геополитика и медији

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Маркетинг у медијима

О

2

1

0

5

2.

Истраживачко новинарство

О

3

2

0

7

3.

Спортско новинарство

О

2

2

0

6

4.

Медијске регулативе

О

2

2

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

     

2

6.

Литерарна нарација у новим медијима

Фотоновинарство

Јавно мњење

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Дигитални информациони системи

О

3

2

0

7

2.

Извјештавање у кризним ситуацијама

О

2

2

0

6

3.

Теорије медија

О

3

1

0

6

4.

Политички систем БиХ и РС

О

3

1

0

5

5.

Стручна пракса 4

О

     

2

6.

Савремени приступи и технике у новинарству

Дигитална култура

Јавна управа

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ (Излазни профил: дипломирани комуниколог за односе с јавношћу)

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Односи с јавношћу

О

2

2

0

6

2.

Визуелно комуницирање

О

2

2

0

6

3.

Системи информисања

О

3

1

0

6

4.

Истраживачки методи у новинарству и комуникологији

О

2

2

0

6

5.

Стручна пракса 1

О

     

2

6.

Интерперсонално комуницирање

Комуницирање у малим групама

Дигитални медији и дјеца

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Кампање у односима с јавношћу

О

2

2

0

6

2.

Односи с јавношћу у новим медијима

О

2

2

0

6

3.

Теорије комуницирања

О

3

1

0

6

4.

Дигитална култура

О

3

1

0

6

5.

Стручна пракса 2

О

     

2

6.

Социологија друштвених промјена

Геополитика и медији

Стилистика и култура говора

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Корпоратицно комуницирање

О

3

1

0

6

2.

Медијске регулативе

О

2

2

0

6

3.

Јавно мњење

О

2

2

0

6

4.

Интеркултурално комуницирање

О

2

2

0

6

5.

Стручна пракса 3

О

     

2

6.

Политичко комуницирање

Истраживачко новинарство

Друштвена информатика

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Теорије медија

О

3

1

0

6

2.

Комуницирање у кризним ситуацијама

О

2

2

0

6

3.

Писање за веб

О

2

3

0

7

4.

Маркетинг у медијима

О

2

1

0

5

5.

Стручна пракса 4

О

     

2

6.

Савремени духовни изазови

Здравствено комуницирање

Јавна управа

И

И

И

2

2

2

1

1

1

0

0

0

4

4

4

 

НАЧИН ОЦЈЕЊИВАЊА И ВРЕДНОВАЊА СТУДЕНАТА

Оцјењивање студената, организацију и провођење испита дефинишу универзитетска правила студирања којих се придржавају сви студијски програми Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Испити на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци одвијају се у складу са одредбама заједничког документа под називом „Правила студирања на првом и другом циклусу студија“. Овај документ је основа у процесу стицања и оцјењивања знања студената. Евиденцију о оцјењивању студената води студентска служба Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, предметни наставник и сарадник. Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студенти имају право да приступе свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера.

У складу са академским календаром који прописује Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука организује термине својих испитних рокова. Према одлукама Сената Универзитета у Бањој Луци студенти ове високошколске институције имају право на по два испитна термина у јануарско-фебруарском испитном року, јунско-јулском року, септембарском року и на један испитни термин у априлу и октобру. Апсолвенти имају право да полажу испите у наведеним, редовним, роковима, али и мимо њих у апсолвентским терминима који се организују сваки мјесец током семестра. Сви испитни термини објављују се на званичној интернет страници Факулетета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Успјех студената на испиту одређује број бодова које студент прикупи у оквиру предиспитних обавеза и завршног испита. Успјех студената се вреднује оцјенама од пет до десет. Оцјена пет (5) остварује се са бројем бодова испод педесет и један. Оцјену шест (6) остварују студенти који имају између педесет и један и шездесет бодова. Оцјену седам (7) остварују студенти који имају између шездесет и један и седамдесет бодова. Оцјену (8) остварују студенти који имају између седамдесет и један и осамдесет бодова. Оцјену (9) остварују студенти који имају између осамдесет и један и деведесет бодова. Оцјену (10) остварују студенти који имају између деведесет и један и сто бодова. Укупан број освојених бодова и коначну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и у извјештај о одржаном испиту. Потписани извјештај о одржаном испиту и испитне пријаве наставник је обавезан да достави студентској служби Факултета политичких наука на даљу обраду и похрањивање.

 

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS“

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност, а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру, односно, 60 у свакој академској школској години. Укупан број бодова у току студија на првом циклу износи 240, а након завршеног другог циклуса износи 60 бодова. Укупан број бодова који носи студијски програм јесте 300 ECTS.

 

ПОДУДАРНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ СА ПРОГРАМИМА У ОКРУЖЕЊУ

1.

Комуникологија/Журналистика - Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву

http://fpn.unsa.ba/b/wp-content/uploads/2018/10/3-%C5%BDUR-KOM-NPP_BA-2015-161.pdf

2.

Новинарство/Односи с јавношћу – Филозофски факултет Свеучилишта у Мостару

https://ff.sum.ba/hr/stranice/o-studiju-17

3.

Одсјек за комуникације – Факултет за дружбене веде Универзитета у Љубљани

https://www.fdv.uni-lj.si/en/study/departments-and-chairs/department-of-communication

 

НАЧИН ОЦЈЕЊИВАЊА И ВРЕДНОВАЊА СТУДЕНАТА

Оцјењивање студената, организацију и провођење испита дефинишу универзитетска правила студирања којих се придржавају сви студијски програми Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци. Испити на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци одвијају се у складу са одредбама заједничког документа под називом „Правила студирања на првом и другом циклусу студија“. Овај документ је основа у процесу стицања и оцјењивања знања студената. Евиденцију о оцјењивању студената води студентска служба Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, предметни наставник и сарадник. Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студенти имају право да приступе свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера.

У складу са академским календаром који прописује Универзитет у Бањој Луци, Факултет политичких наука организује термине својих испитних рокова. Према одлукама Сената Универзитета у Бањој Луци студенти ове високошколске институције имају право на по два испитна термина у јануарско-фебруарском испитном року, јунско-јулском року, септембарском року и на један испитни термин у априлу и октобру. Апсолвенти имају право да полажу испите у наведеним, редовним, роковима, али и мимо њих у апсолвентским терминима који се организују сваки мјесец током семестра. Сви испитни термини објављују се на званичној интернет страници Факулетета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Успјех студената на испиту одређује број бодова које студент прикупи у оквиру предиспитних обавеза и завршног испита. Успјех студената се вреднује оцјенама од пет до десет. Оцјена пет (5) остварује се са бројем бодова испод педесет и један. Оцјену шест (6) остварују студенти који имају између педесет и један и шездесет бодова. Оцјену седам (7) остварују студенти који имају између шездесет и један и седамдесет бодова. Оцјену (8) остварују студенти који имају између седамдесет и један и осамдесет бодова. Оцјену (9) остварују студенти који имају између осамдесет и један и деведесет бодова. Оцјену (10) остварују студенти који имају између деведесет и један и сто бодова. Укупан број освојених бодова и коначну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и у извјештај о одржаном испиту. Потписани извјештај о одржаном испиту и испитне пријаве наставник је обавезан да достави студентској служби Факултета политичких наука на даљу обраду и похрањивање.

 

КРИТЕРИЈУМИ И НАЧИНИ ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

Систем квалитета успостављен је јединствено на Универзитету у Бањој Луци у којем су сразвијени интерни механизми за преиспитивање, доказивање и унапређивање квалитета свих студијских програма, наставе и услова рада, развоја људских ресурса и свих других елемената који осигуравају остваривање циљева високог образовања и циљева образовања на студијским програмима. Систем квалитета је успостављен на основу Европских стандарда квалитета у високом образовању (ESG), Стандарда и смјерница за осигурање квалитета у високом образовању у Босни и Херцеговини, Критеријума за акредитацију високошколских установа, Закона о високом образовању и Уредбе о лиценцирању.

Закон о високом образовању Републике Српске дефинисао је образовну и научну улогу Универзитета у Бањој Луци, у складу са циљевима високог образовања. Мисија Универзитета у Бањој Луци је да постигне изврсност у својим напорима и да припреми своје дипломце не само да обављају своје професије у одговарајућим областима, већ и да учествују као вриједан и корисни члан друштва са друштвеном савјешћу и одговорношћу у националним и међународним питањима. Студијски програми Факултета политичких наука једнако су посвећени унапређењу знања кроз наставу, истраживање и постдипломско образовање и преузели су на себе дио одговорности за реализацију мисије Универзитета у области друштвених наука.

Пратећи политику осигурања квалитета Универзитета у Бањој Луци „Студијски програм новинарства и комуникологије са усмјерењима: Мултимедијално новинарство и Односи с јавношћу“ конципиран је тако да осигура максимални могући квалитет образовног процеса. Програм је усклађен са актима Универзитета у Бањој Луци, актима Републике Српске из области високог образовања, свјетским стандардима из области високог образовања и праксом најрелевантнијих факултета савременог свијета.

 

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

На Студиј новинарства и комуникологије могу се преписати студенти других студијских програма Универзитета у Бањој Луци у складу са првилима студирања на првом и другом циклусу студија.

Уз захтјев за промјену студијског програма неопходно је да студент приложи доказ о положеним испитима, односно успјеху на студијском програму са кога се преписује. Овај процес реализује се прије почетка наставе, а одлуку на захтјев студента доноси декан Факултета политичких наука уз претходно затражено мишљење руководиоца Студија новинарства и комуникологије.

У одлуци се налази година и семестар на који се уписује студент као и подаци о признатим испитима и онима које студент треба да положи. Вријеме студирања на студијском програму са кога се преписује улази у укупно трајање студија.

 

ИСХОДИ УЧЕЊА

Студијски програм новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани новинар структурисан је на начин да подразумијева стицање општих и посебних знања из новинарско-комуниколошких, информационих, правних, политиколошких, културолошких, филолошких и других научних области које ће омогућити студентима да адекватно и компетентно обављају послове новинара и друге послове у оквиру сродних дјелатности. Поред општих и посебних знања, студенти на усмјерењу Мултимедијално новинарство стичу и опште и специфичне вјештине, које су такође неопходне за професионални ангажман савременог новинара. Исходи учења резултат су симбиозе теоријских предмета и предмета вјештина, који су употпуњени извођењем практичне наставе, и знатне заступљености (поред основних, дисциплинарних и уско дисциплинарних предмета) предмета који припадају групама комлементарних и општих у Наставном плану и програму. У том смислу интердисциплинарност Студијског програма одговара потребама излазног профила, и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области српског и енглеског/њемачког језика, филозофије и психологије медија, као и истраживачких метода сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил. Исходи учења на Студију новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани новинар усклађени су са циљевима високошколског образовања и новинарским компетенцијама према Унесковом документу ModelCurriculaforJournalismEducation, који служи као модел за образовање новинара у више од 60 држава и 70 институција за образовање новинара.

Студент који стекне звање дипломирани новинар требало би да:

- Посједује компетенције општег знања и интелектуалне способности за правовремено уочавање и разумијевање друштвено значајних појава, процеса и проблема;

- Усвоји напредне нивое информатичке, медијске, информационе и дигиталне писмености;

- Посједује знање и разумијевање о: начину функционисања медија и медијских система на микро, мезо и макро нивоу, глобалним медиолошким процесима који се рефлектују на национална медијска тржишта, функцијама медија и потенцијалним утицајима посредством медија дисеминованих садржаја;

- Посједује вјештине неопходне за комплексан процес производње медијских садржаја – вјештине писања, истраживања, посматрања, прикупљања, обраде и селекције података, уређивања, дисеминације, мултимедијалне презентације и транспоновања медијских садржаја;

- Посједује новинарске вјештине неопходне за професионални ангажман у различитим медијима због њихове конвергенције и мултимедијалне производње (штампа, новинске агенције, радио, телевизија и дигитални медији);

- Усвоји информатичка знања битна за разумијевање и основну примјену у савременом информационо-комуникационом систему, као што су: информација,компјутерски системи, информацијски системи, базе података, складишта података.

- Посједује знање о етичким принципима и професионалним стандардима у новинарству и уопште у јавном комуницирању;

- Усвоји и разумије принципе који су у основи различитих новинарских жанрова и медијских формата;

- Разумије улогу новинара и медија у друштву, нарочито у контексту њиховог значаја у процесу демократизације друштва, у сфери међународног комуницирања и у формирању јавног мњења о друштвено релевантним питањима и проблемима;

- Посједује знања о медијској политици и медијској регулацији на међународном и националном нивоу;

- Посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања;

- Посједује и развија предиспозиције неопходне за проактивно дјеловање, кретивно стваралаштво и иновације у медијској индустрији.

Студиј новинарства и комуникологије са излазним профилом дипломирани комуниколог за односе с јавношћу специфичан је јер нуди различита знања која на дубински начин испитују активности од којих се односи с јавношћу састоје: каква је хијерархијска улога односа с јавношћу у организацији, на који начин се ефикасно истражују ставови јавности, како се одређују циљне јавности, како се организују специјални догађаји, те како се нови медији користе за постизање комуникаицјских циљева институције или организације. Студијски програм у прве двије године нуди довољно политиколошких, социолошких, филолошких и филозофских општих знања која су неопходна за разумијевање контекста друштва, док трећа и четврта година представљају синтезу интердисциплинарних предмета, од којих сваки на специфичан начин надопуњује знања и вјештине студената за наведени излазни профил. На тај начин кроз Студијски програм развијамо одређене интелектуалне и практичне вјештине као што су вјештине писања за различите медије и намјене, затим на који начин снимати видео прилоге, како дефинисати научно истраживање, како дефинисати стратегију односа с јавношћу, које инструменте нових медија користити приликом јавне комуникације и слично. Посебно је значајно истаћи да ће студенти по завршетку овог студија стећи компетенције анализе, планирања, спровођења и евалуације кампања и комуникацијских стратегија одређене компаније, предузећа, медија или организације. У том смислу интердисциплинарност студијског програма одговара потребама излазног профила, и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области српског и енглексог/њемачког језика, филозофије и психологије медија, као и истраживачких метода сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил.

Студент који стекне звање дипломирани комуниколог за односе с јавношћу требало би да:

- Посједује знање и разумијевање о: начину функционисања медија, организацијској култури у компанијама и организацијама, активностима односа

с јавношћу и маркетинга, основним комуниколошким и медијским појмовима попут јавности, врсте медија, медијских жанрова, нових медија и сл.

- Посједује знање и разумијевање о самом процесу односа с јавношћу: анализа, планирање, спровођење и евалуација кампања; истраживање ставова јавности и других заинтересованих страна; како се дефинише план кризне комуникације; на који начин се етично комуницира без обзира на интересе клијента и сл.;

- Посједује знања и разумијевања из области друштвеног живота која омогућавају функционална знања из области међународних односа, политичког система Босне и Херцеговине, интеркултуралног комуницирања – са циљем бољег схватања циљаних односа с јавношћу;

- Умије класификовати усвојену терминологију и комуниколошке процесе, теоријске традиције, пренос и ритуал (теорија информације, теорије комуникације), структуру и феноменологију комуникације, корисност и границе комуникацијских модела, те моделе одабира вијести;

- Усвоји темељна информатичка знања битна за разумијевање и основну примјену у савременом свијету, као што су: информација, компјутерски системи, информацијски системи, базе података, складишта података;

- Умије планирати циљане објаве циљаној публици путем електронских медија те анализирати утицај објављених садржаја на јавност;

- Посједује знања о начину конципирања практичних и научних истраживања ставова јвности;

- Посједује знања и разумијевања из психологије медија, друштвене информатике, писања према правилима нових медија и сл;

- Посједује знања и вјештине за одабир адекватних комуникацијских стратегија, тактика, циљева и средстава за јавно комуницирање;

- Посједује вјештину усклађивања интереса организације или предузећа са интересом јавности, посебно у кризним ситуацијама;

- Посједује интелектуалну вјештину размишљања „изван кутије“, јер доба нових медија захтијева константну пажњу на развоју иновација које могу бити конкурентна предност;

- Посједује вјештину изградње квалитетне интерне и екстерне комуникације;

- Посједује интелектуалну вјештину и способност компромисног, односно мирног рјешавања кризних ситуација у организацији или према екстерним јавностима;

- Посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања, те преговарачких способности;

- Умије развити критичку перцепцију о мјесту и улози односа с јавношћу како у науци (информацијско-комуникацијско поље) тако и у пракси с посебним нагласком на однос према сродним дисциплинама;

- Усвоји знања о новим технологијама комуникације у функцији управљања и организације односа с јавношћу, као што су фејсбук, твитер, инстаграм, имејл маркетинг, оптимизација за претраживаче и сл.

УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Класификација и избор кандидата за упис на Студијски програм врши се у складу са Правилима студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци, а на основу пријемног испита, испита за провјеру склоности и способности и постигнутог успјеха у претходном образовању, према условима конкурса. Кандидат се уписује на Студијски програм социјалног рада на конкурентској основи, а у обзир се узимају:

  1. успјех у претходном образовању,
  2. врста претходног образовања,
  3. резултати постигнути на пријемном испиту,
  4. резултати постигнути на испиту за провјеру склоности и способности и
  5. други резултати значајни за упис кандидата.

Редослијед кандидата за упис на I циклус студија утврђује се на основу наведених критеријума, а сходно укупном броју бодова остварених кроз резултате у претходном образовању, резултате постигнуте на пријемном испиту, на испиту за провјеру склоности и способности, и друге резултате значајне за упис кандидата. Садашње стање и бројност кандидата за студирање на Студијском програму захтијева измјену и прилагођавање услова усписа актуелној ситуацији. Знатан број универзитета у окружењу нема провјере знања (Љубљана, Сарајево), него је успјех у средњој школи основни услов уписа. Постоји оправдана потреба за промјенама у одредбама Правила студирања.

Општи услови

- Општи услов за упис студената на студијски програм социјалног рада, на I циклус (основне) академске наставе је успјешно завршено средњошколско образовање, у трајанју од најмање четири школске године (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

- Посједовање Увјерења о здравственом стању кандидата (Увјерење издаје надлежна здравствена установа).

- Пријава на конкурс за упис на студије.

Посебни услови

- Провјера знања из области српског језика, опште социологије, опште информисаности и информисаности о социјалним проблемима

 

НАСТАВНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у социјални рад

О

3

1

0

6

2.

Социјална политика

О

3

1

0

6

3.

Увод у социологију

О

3

1

0

6

4.

Развојна психологија

О

2

2

0

6

5.

Страни језик I (енглески и њемачки)

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Теорије социјалног рада

О

3

1

0

6

2.

Социјални рад са појединцем

О

2

2

0

6

3.

Социјална педагогија

О

2

2

0

6

4.

Породично право

О

2

2

0

6

5.

Страни језик II (енглески и њемачки)

И

2

2

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Социјални рад са дјецом и породицом

О

2

2

0

6

2.

Социјална психологија

О

2

2

0

6

3.

Радно и социјално право

О

2

2

0

6

4.

Невладин сектор у социјалној политици

Педагошка ресоцијализација

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

5.

Људска права и социјални рад

Рјешавање сукоба у социјалном раду

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Социјални рад са групом

О

2

2

0

6

2.

Социјална патологија

О

2

2

0

6

3.

Менаџмент у социјалном сектору

О

2

2

0

6

4.

Пракса социјалног рада 1

О

0

4

0

4

5.

Јавна управа

О

2

2

0

4

6.

Социологија породице

Увод у савјетовање

И

И

2

2

2

2

0

0

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Теоријске основе социјалног рада у заједници

О

3

1

0

6

2.

Социјални рад са особама са инвалидитетом

О

2

2

0

6

3.

Социјални рад са особама треће животне доби

О

2

2

0

6

4.

Етичка компетенција у социјалном раду

И

2

2

0

6

5.

Социјални рад у школи

Социјални рад и насиље у породици

Заступање у социјалном раду

И

И

И

2

2

2

2

2

2

0

0

0

6

6

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Сиромаштво и социјално укључивање

О

2

2

0

6

2.

Социјални рад у заједници

О

2

2

0

6

3.

Управно право

О

2

2

0

6

4.

Методологија социјалних истраживања

О

2

2

0

6

5.

Пракса социјалног рада 2

О

2

4

0

6

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Ментално здравље и социјални рад

О

2

2

0

6

2.

Пракса социјалног рада 3

О

2

7

0

8

3.

Упоредни системи социјалне политике

О

3

1

0

6

4.

Социјална политика Републике Српске и Босне и Херцеговине

О

2

2

0

6

5.

Социјални рад са малољетним делинквентима

Социјални рад у здравственом систему

Међународни социјални рад

И

И

И

2

2

2

2

2

2

0

0

0

4

4

4

 

Сем.

 

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Супервизија у социјалном раду

О

2

2

0

6

2.

Социјални развој и планирање

О

2

2

0

6

3.

Теорије и модели психосоцијалног рада

О

3

1

0

6

4.

Социјална заштита у ванредним ситуацијама

Креативне технике у социјалном раду

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

5.

Тимски рад у социјалном раду

Социјални рад са зависницима

И

И

2

2

2

2

0

0

6

6

 

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS“

Први циклус, четири  године (8 семестра) има вриједност 240 ECTS бодова. Студент остварује по 30 ECTS бодова у првих 7 (седам) семестара, а у осмом (завршном) семестру, студент остварује 16 ECTS бодова. Након одбране дипломског рада, студент остварује додатних 14 ECTS бодова.

За цјелокупно образовање на додипломским студијама социјалног рада, студент остварује 240 ECTS бодова.

 

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Према правилима студирања на првом и другом циклусу студија (члан 24. и члан 29.) услове преласка са једног студијског програма на други утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа Факултета/Академије.

 

УСКЛАЂЕНОСТ ПРОМЈЕНА СА ПРОГРАМИМА У ОКРУЖЕЊУ

Промјене у Наставном плану и програму усклађене су са сродним програмима на:

- Правном факултету Свеучилишта у Загребу – Студијски центар социјалног рада http://www.pravo.unizg.hr/scsr/za_buduce_studente/preddiplomski;

- Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву http://fpn.unsa.ba/bs/wp-content/uploads/2013/09/5.-SOC.RAD-NPP2015-2016-NPP-2012-2013-U-AK.GOD_.-2016-2017.-I-CIKLUS-2.pdf;

- Факултету политичких наука Универзитета у Београду, www.fpn.bg.ac.rs/;

- Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару, http://ff.svemo.ba/sites/default/files/slike-statickestranice/Nastavni%20plan%20Studija%20socijalnog%20rada%202016.-17.%20%281%29.pdf;

- Факултету за социјално дело Универзитета у Љубљани; https://www.fsd.uni-lj.si/izobrazevanje/dodiplomskistudij/studijski_program/program_1%20_stopnje/.

 

ЕВАЛУАЦИЈА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА, ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ И ПРАЋЕЊЕ КВАЛИТЕТА

Питањима сталног праћења и евалуације наставног плана на студијском програму Социјални рад поклања се велика пажња. У процесу акредитације урађена је свеобухватна самоеволуација и поднесен извјештај који је објективно указао на добре стране, али и на недостатке и потребу предузимања одређених мјера. Независни анонимни евалуатори су у току 2019. године оцјењивали програм и истакли да су образовни циљеви и исходи учења јасно дефинисани, прегледни и јавни на сајту Факултета, да је посебна пажња посвећена учешћу студената у изради програма, да се редовно раде ревизије што указује на посвећеност креатора студијског програма његовом унапређењу, да је добро конципирана стручна теренска пракса и склопљени споразуми са организацијама гдје се пракса изводи, да је додјељивање ECTS бодова у складу са европском методологијом и да су стечене квалификације студената у складу са циљевима програма. Такође је истакнуто да студијски програм прати законске и друштвене промјене и кретања на тржишту, да на основу тога доноси закључке о потреби промјена студијског програма и реагује увођењем нових релевантних предмета.

Евалуација као слабе стране истиче потребу за већим радом са студентима у њиховом личном развоју и унапређење међународне размјене у научно истраживачким и другим пројектима и недостајање плана развоја људских ресурса и запошљавање новог кадра.

Руковођени датим налазима евалуације, студијски програм наставља да ради на праћењу промјена и благовременом реаговању на њих што је директна активност на побољшању квалитета. Приступ побољшању квалитета је системски и планирано урађен кроз израду Плана отклањања слабих страна студијског програма и реализације препорука за унапређење. План садржи идентификоване слабе стране у квалитету, начин њиховог отклањања (конкретне активности), одговорне особе као носиоце активности и рокове. Са реализацијом плана се већ започело и одрађено је више активности на плану побољшања праксе, информисаности студената, закључивања нових споразума о сарадњи, мобилности студената итд.

Измјене које се сада предлажу треба да допринесу побољшању квалитета студијског програма, његове организованости и извођења, јер су резултат праћења, идентификовања и анализе фактора који утичу на професију социјалног рада, оцјене примјенљивости и квалитета наставног плана и програма и уважавају потребе веће подршке студентима у њиховом личном развоју и већој усклађености са студијским програмима у окружењу како би се утицало и на већу мобилност студената.

 

УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У СЉЕДЕЋИ СЕМЕСТАР, ОДНОСНО СЉЕДЕЋУ ГОДИНУ

Студент стиче услов за упис наредне академске године у складу са чланом 49 Закона о високом образовању (Службени гласник РС бр. 73/10). Студент стиче право на упис наредне године студија ако је у студијској години у којој је уписан остварио 60 ЕЦТС бодова.

Студент који није остварио услов за упис наредне године студија из члана 49 Закона о високом образовању има право уписа наредне године са правом преноса највише 15 ECTS бодова, без обзира на то колико је предмета исказано бројем бодова који се преносе или са правом преноса највише два предмета, без обзира на то са колико ECTS бодова су исказани ти предмети.

У случају да студент не испуни услове за упис наредне године студија, обнавља годину и има право да прати наставу и полаже испите из наредне године студија до броја бодова које је остварио у претходној години студија. За студента се утврђују испити које може слушати и полагати у наредној години студија, о чему се води посебна евиденција. Подаци из посебне евиденције уписују се у студентску књижицу и матичну књигу након што студент упише годину студија за коју је вођена евиденција. При поновном упису академске године студент може изабрати друге изборне предмете.

У случају измјене садржаја студијског програма, студент који редовно уписује године завршава студије по програму по којем се уписао. У случају понављања похађања наставе обавезан је да прихвати настале измјене. Апсолвентски стаж траје 12 мјесеци од истека посљедње године студија. По истеку апсолвентcког стажа студент има право да обнови апсолвентски статус и да полаже испите уз нанаду трошкова.

Студентска служба Факултета, одговорни наставник и сарадник воде комплетну евиденцију реализованих наставних активности. Индекс студента обавезно се овјерава на крају семестра и академске године, уписом броја освојених ECTS бодова по семестру и студијској години.

 

ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА И ОЦЈЕЊИВАЊЕ

Статус студента стиче се уписом на Студијски програм. Обавезе студената регулисане су чланом 104 Закона о високом образовању. Студенти су обавезни да присуствују предавањима, вјежбама, семинарима и другим облицима наставе организованим у оквирима предмета Студијског програма у складу са њиховим статусом (редовни, ванредни студент), да се придржавају Правила студирања, да указују дужно поштовање према особљу Факултета и другим студентима, да указују дужну пажњу свом студију и учествују у академским активностима.

Права студената су да износе своја мишљења у погледу квалитета наставе или других услуга Факултета, да улажу приговоре и жалбе, да им се одговара на њихове захтјеве, а у случају спора да покрећу судске спорове пред надлежним судом поводом одлука Факултета којима нису задовољни.

Студенти имају право да се организују у студентске организације и на тај начин промовишу и боре се за своја права и остваривање циљева високог образовања.

Рад и знање студента прати се и оцјењује континуирано у току семестра и на завршном испиту. Предметни наставник обавезан је да на првом часу наставе упозна студента са облицима праћења рада, терминима провјере знања, карактером и садржином завршног испита, структуром укупног броја бодова и начином формирања оцјене. Оцјењивање се врши додјељивањем бодова за сваки облик активности, као и путем провјере знања у току семестра (обавезне наставне активности) и на завршном испиту, а у складу са правилима факултета, с тим да предиспитне обавезе буду обавезно укључене као један од елемената за оцјењивање. Евиденцију о оцјењивању студената води Студентска служба Факултета, предметни наставник и сарадник.

Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студент има право да приступи свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера. Након завршетка наставе и завршног испита наставник одређује укупни број освојених бодова и формира коначну оцјену за сваког студента, урачунавајући бодове освојене за активности у току наставе, на предиспитним провјерама и на завршном испиту. Укупан број освојених бодова и завршну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и заједнички списак/извјештај о одржаном испиту, који заједно са испитним пријавама доставља Студентској служби Факултета, а у индекс се уноси пролазна завршна оцјена.

 

ИСХОДИ УЧЕЊА

Према исходима учења на основном циклусу образовања свршени студенти треба да су у стању да:

- усвоје и разумију основна научна и стручна знања из теорија социјалног рада, основних методских поступака у социјалном раду (рад са појединцем, групом и у заједници), социјалне политике и њених подручја, као и из политиколошких, социолошких, психолошких, педагошких и правних дисциплина које су релевантне за социјални рад;

- стекну знање и вјештине у обавезној практичној настави коју обављају у установама социјалне заштите, невладиним организацијама, здравственим установама, образовним институцијама и органима јавне управе о димензијама и примјени социјалног рада;

- могу примијенити стечено знање и разумијевање показујући професионални приступ у раду и струци и стечене компетенције;

- буду способни да прикупљају податке и анализирају савремене токове социјалног рада и социјалне политике у постојећем друштвеном контексту и да разумију њихову међусобну повезаност и утицај;

- могу успостављати унутрашњу комуникацију и са окружењем социјалног рада и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења стручној јавности;

- изграде вјештине учења које су им неопходне за даље формално образовање и цјеложивотно учење.