У Босни и Херцеговини почиње превођење и објављивања стручне литературе намијењене академској и активистичкој заједници, а посвећене борби против десничарског популизма, религијске и етнонационалне радикализације и насилног екстремизма.

Због потребе да се глобално важне теме учине додатно доступним академској заједници и активистичком сектору, у наредних шест мјесеци у Босни и Херцеговини биће преведено, објављено, представљено и бесплатно дистрибуисано пет стручних књига чије се теме односе на радикализацију, етнонационализам, десничарски популизам, насилни екстремизам, те с њима повезане феномене.

Доступности стручне литературе у преводу о етнонационализму и његовој радикализацији свакако претходи сарадња са представницима академске заједнице у намјери да се на универзитетима у БиХ направи план како би се преведена литература могла користити у настави, односно бити дио наставних планова и програма. За очекивати је да би ова литература била и стимулација већем броју локалних истраживања на ове теме, те јачању критичког мишљења о овим темама и друштвеној стварности.

Ускоро ће академској и активистичкој заједници бити доступна књига у преводу на под називом The Politics of Fear. What Right-Wing Populist Discourses Mean (Sage Publishing, London, 2015), ауторице Ruth Wodak, у којој се истражује микрополитика десничарских популистичких странака. Ова књига даје важан допринос разумијевању различитих дискурса (медијских, виртуелне комуникације, политичких говора) унутар крајњег десног популизма, приближава нам начине њихове реализације и посљедице које могу произвести. Wodak у свом дјелу наводи примјере националистичке, ксенофобичне, расистичке и антисемитске реторике која се у јавном дискурсу нормализује.

Друга књига изворног назива Headlines of Nation, Subtexts of Class. Working Class Populism and the Return of the Repressed in Neoliberal Europe (Berghahn Books, New York/Oxford, 2011) коју су уредили Don Kalb и Gábor Halmai истражује пораст национализма у Европи кроз класну призму. Једно од кључних питања које се поставља у овом дјелу је зашто радничка класа у Европи све више гласова на изборима даје крајње десним популистичким странкама. Књига се састоји од различитих студија насталих у западној и источној Европи, укључујући Србију, Румунију, Мађарску, Италију и Аустрију. С обзиром на то да је класна призма премало заступљена и готово да не постоји у тематизирању етнонационализма у Босни и Херцеговини, ова књига може дати информације и помоћи озбиљнијим истраживањима у овој области.

Трећа књига Globalization and Militarism. Feminists Make the Link (Rowman & Littlefield Publishers, Lanham, 2016 [2007]) коју је написала Cynthia Enloe посвећена је нераскидивој вези између милитаризма и патријархата. Бавећи се познатим догађајима широм свијета и свакодневним „малим“ ситуацијама кроз родну призму, ауторица деконстурише појмове глобализације и милитаризма у свим облицима, откривајући потпуно нове димензије у односу на начин на који им се обично приступа. С обзиром на заједничку логику у њиховој позадини Enloe нуди смјернице за промјене.

Књига (четврта) под називом Les enfants du chaos. Essai sur le temps des martyrs (Editions La Découverte, Paris, 2016), француског антрополога Alain Bartho-а, представља колекцију личних рефлексија на однос свеприсутног насиља широм свијета, с једне стране и на глобални осјећај неизвјесности, ишчезавања политике (схваћене као оно што је потентно, утопијски пројект), што оставља празнину у људској потреби за предвиђањем, надом и визијом будућности. Посљедице овога посебно су погубне за младе људе. Иако је француска јавност она којој се аутор обраћа, књига би се могла тумачити и као својеврсни позив тражењу узрока радикализације унутар властитог друштва.

Коначно, пета књига под називом Democracy’s Paradox. Populism and its Contemporary Crisis (Berghahn Books, New York/Oxford, 2019), коју су уредили Bruce Kapferer и Dimitrios Theodossopoulos тематизира популизам као онај који је својствен (интегралан) демократским процесима, не тако нов феномен, и као онај који се треба гледати унутар специфичног друштвено-историјског контекста. Кроз студије Аргентине, Бразила, Аустралије, Шпаније и Грчке, ауторице и аутори анализирају тежње популистичких партија у тим земљама у једној историјској перспективи, те покушавају докучити да ли, поред негативних (искључивачких ефеката), популизам може произвести и неке еманципаторске ефекте – према друштвеној једнакости. Ставови према овом питању су различити.

Осим објављивања књига планиране су промоције и разговори о темама заступљеним у књигама у универзитетским центрима Босне и Херцеговине те обезбјеђивање бесплатне дистрибуције преведене литературе, а у намјери да се повећа свијест о међународним перспективама везаним за радикализацију и насилни екстремизам међу студентима/кињама, представницима академске заједнице, активистима/кињама и шире јавности.

Провођење ове значајне активности реализује Удружење Мрежа за изградњу мира (уједно и издавач ових публикација) у сарадњи са Мировном академијом. Пројект је финансиран од стране Америчке агенције за међународни развој (USAID), а имплементација ће бити подржана од стране Међународне организације за миграције (IOM) у склопу BHRI програма.