Социјални рад
март 25, 2020 2020-03-25 22:13Социјални рад
УСЛОВИ УПИСА НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ
Класификација и избор кандидата за упис на Студијски програм врши се у складу са Правилима студирања на првом и другом циклусу Универзитета у Бањој Луци, а на основу пријемног испита, испита за провјеру склоности и способности и постигнутог успјеха у претходном образовању, према условима конкурса. Кандидат се уписује на Студијски програм социјалног рада на конкурентској основи, а у обзир се узимају:
- успјех у претходном образовању,
- врста претходног образовања,
- резултати постигнути на пријемном испиту,
- резултати постигнути на испиту за провјеру склоности и способности и
- други резултати значајни за упис кандидата.
Редослијед кандидата за упис на I циклус студија утврђује се на основу наведених критеријума, а сходно укупном броју бодова остварених кроз резултате у претходном образовању, резултате постигнуте на пријемном испиту, на испиту за провјеру склоности и способности, и друге резултате значајне за упис кандидата. Садашње стање и бројност кандидата за студирање на Студијском програму захтијева измјену и прилагођавање услова усписа актуелној ситуацији. Знатан број универзитета у окружењу нема провјере знања (Љубљана, Сарајево), него је успјех у средњој школи основни услов уписа. Постоји оправдана потреба за промјенама у одредбама Правила студирања.
Општи услови
– Општи услов за упис студената на студијски програм социјалног рада, на I циклус (основне) академске наставе је успјешно завршено средњошколско образовање, у трајанју од најмање четири школске године (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).
– Посједовање Увјерења о здравственом стању кандидата (Увјерење издаје надлежна здравствена установа).
– Пријава на конкурс за упис на студије.
Посебни услови
– Провјера знања из области српског језика, опште социологије, опште информисаности и информисаности о социјалним проблемима
НАСТАВНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛНОГ РАДА
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
1. |
1. |
Увод у социјални рад |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјална политика |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Увод у социологију |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Развојна психологија |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
5. |
Страни језик I (енглески и њемачки) |
И |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
2. |
1. |
Теорије социјалног рада |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјални рад са појединцем |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Социјална педагогија |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Породично право |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
5. |
Страни језик II (енглески и њемачки) |
И |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
3. |
1. |
Социјални рад са дјецом и породицом |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјална психологија |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Радно и социјално право |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Невладин сектор у социјалној политици Педагошка ресоцијализација |
И И |
2 2 |
2 2 |
0 0 |
6 6 |
|
|
5. |
Људска права и социјални рад Рјешавање сукоба у социјалном раду |
И И |
2 2 |
2 2 |
0 0 |
6 6 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
4. |
1. |
Социјални рад са групом |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјална патологија |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Менаџмент у социјалном сектору |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Пракса социјалног рада 1 |
О |
0 |
4 |
0 |
4 |
|
|
5. |
Јавна управа |
О |
2 |
2 |
0 |
4 |
|
|
6. |
Социологија породице Увод у савјетовање |
И И |
2 2 |
2 2 |
0 0 |
4 4 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
5. |
1. |
Теоријске основе социјалног рада у заједници |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјални рад са особама са инвалидитетом |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Социјални рад са особама треће животне доби |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Етичка компетенција у социјалном раду |
И |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
5. |
Социјални рад у школи Социјални рад и насиље у породици Заступање у социјалном раду |
И И И |
2 2 2 |
2 2 2 |
0 0 0 |
6 6 6 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
6. |
1. |
Сиромаштво и социјално укључивање |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјални рад у заједници |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Управно право |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Методологија социјалних истраживања |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
5. |
Пракса социјалног рада 2 |
О |
2 |
4 |
0 |
6 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
7. |
1. |
Ментално здравље и социјални рад |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
2. |
Пракса социјалног рада 3 |
О |
2 |
7 |
0 |
8 |
|
|
3. |
Упоредни системи социјалне политике |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Социјална политика Републике Српске и Босне и Херцеговине |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
5. |
Социјални рад са малољетним делинквентима Социјални рад у здравственом систему Међународни социјални рад |
И И И |
2 2 2 |
2 2 2 |
0 0 0 |
4 4 4 |
|
Сем. |
Предмет |
Статус |
П |
В |
ДОН |
ЕЦТС |
|
|
8. |
1. |
Супервизија у социјалном раду |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
2. |
Социјални развој и планирање |
О |
2 |
2 |
0 |
6 |
|
|
3. |
Теорије и модели психосоцијалног рада |
О |
3 |
1 |
0 |
6 |
|
|
4. |
Социјална заштита у ванредним ситуацијама Креативне технике у социјалном раду |
И И |
2 2 |
2 2 |
0 0 |
6 6 |
|
|
5. |
Тимски рад у социјалном раду Социјални рад са зависницима |
И И |
2 2 |
2 2 |
0 0 |
6 6 |
БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У СКЛАДУ СА „ECTS“
Први циклус, четири године (8 семестра) има вриједност 240 ECTS бодова. Студент остварује по 30 ECTS бодова у првих 7 (седам) семестара, а у осмом (завршном) семестру, студент остварује 16 ECTS бодова. Након одбране дипломског рада, студент остварује додатних 14 ECTS бодова.
За цјелокупно образовање на додипломским студијама социјалног рада, студент остварује 240 ECTS бодова.
КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА
Према правилима студирања на првом и другом циклусу студија (члан 24. и члан 29.) услове преласка са једног студијског програма на други утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа Факултета/Академије.
УСКЛАЂЕНОСТ ПРОМЈЕНА СА ПРОГРАМИМА У ОКРУЖЕЊУ
Промјене у Наставном плану и програму усклађене су са сродним програмима на:
– Правном факултету Свеучилишта у Загребу – Студијски центар социјалног рада http://www.pravo.unizg.hr/scsr/za_buduce_studente/preddiplomski;
– Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву http://fpn.unsa.ba/bs/wp-content/uploads/2013/09/5.-SOC.RAD-NPP2015-2016-NPP-2012-2013-U-AK.GOD_.-2016-2017.-I-CIKLUS-2.pdf;
– Факултету политичких наука Универзитета у Београду, www.fpn.bg.ac.rs/;
– Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару, http://ff.svemo.ba/sites/default/files/slike-statickestranice/Nastavni%20plan%20Studija%20socijalnog%20rada%202016.-17.%20%281%29.pdf;
– Факултету за социјално дело Универзитета у Љубљани; https://www.fsd.uni-lj.si/izobrazevanje/dodiplomskistudij/studijski_program/program_1%20_stopnje/.
ЕВАЛУАЦИЈА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА, ОСТВАРЕНИ РЕЗУЛТАТИ И ПРАЋЕЊЕ КВАЛИТЕТА
Питањима сталног праћења и евалуације наставног плана на студијском програму Социјални рад поклања се велика пажња. У процесу акредитације урађена је свеобухватна самоеволуација и поднесен извјештај који је објективно указао на добре стране, али и на недостатке и потребу предузимања одређених мјера. Независни анонимни евалуатори су у току 2019. године оцјењивали програм и истакли да су образовни циљеви и исходи учења јасно дефинисани, прегледни и јавни на сајту Факултета, да је посебна пажња посвећена учешћу студената у изради програма, да се редовно раде ревизије што указује на посвећеност креатора студијског програма његовом унапређењу, да је добро конципирана стручна теренска пракса и склопљени споразуми са организацијама гдје се пракса изводи, да је додјељивање ECTS бодова у складу са европском методологијом и да су стечене квалификације студената у складу са циљевима програма. Такође је истакнуто да студијски програм прати законске и друштвене промјене и кретања на тржишту, да на основу тога доноси закључке о потреби промјена студијског програма и реагује увођењем нових релевантних предмета.
Евалуација као слабе стране истиче потребу за већим радом са студентима у њиховом личном развоју и унапређење међународне размјене у научно истраживачким и другим пројектима и недостајање плана развоја људских ресурса и запошљавање новог кадра.
Руковођени датим налазима евалуације, студијски програм наставља да ради на праћењу промјена и благовременом реаговању на њих што је директна активност на побољшању квалитета. Приступ побољшању квалитета је системски и планирано урађен кроз израду Плана отклањања слабих страна студијског програма и реализације препорука за унапређење. План садржи идентификоване слабе стране у квалитету, начин њиховог отклањања (конкретне активности), одговорне особе као носиоце активности и рокове. Са реализацијом плана се већ започело и одрађено је више активности на плану побољшања праксе, информисаности студената, закључивања нових споразума о сарадњи, мобилности студената итд.
Измјене које се сада предлажу треба да допринесу побољшању квалитета студијског програма, његове организованости и извођења, јер су резултат праћења, идентификовања и анализе фактора који утичу на професију социјалног рада, оцјене примјенљивости и квалитета наставног плана и програма и уважавају потребе веће подршке студентима у њиховом личном развоју и већој усклађености са студијским програмима у окружењу како би се утицало и на већу мобилност студената.
УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У СЉЕДЕЋИ СЕМЕСТАР, ОДНОСНО СЉЕДЕЋУ ГОДИНУ
Студент стиче услов за упис наредне академске године у складу са чланом 49 Закона о високом образовању (Службени гласник РС бр. 73/10). Студент стиче право на упис наредне године студија ако је у студијској години у којој је уписан остварио 60 ЕЦТС бодова.
Студент који није остварио услов за упис наредне године студија из члана 49 Закона о високом образовању има право уписа наредне године са правом преноса највише 15 ECTS бодова, без обзира на то колико је предмета исказано бројем бодова који се преносе или са правом преноса највише два предмета, без обзира на то са колико ECTS бодова су исказани ти предмети.
У случају да студент не испуни услове за упис наредне године студија, обнавља годину и има право да прати наставу и полаже испите из наредне године студија до броја бодова које је остварио у претходној години студија. За студента се утврђују испити које може слушати и полагати у наредној години студија, о чему се води посебна евиденција. Подаци из посебне евиденције уписују се у студентску књижицу и матичну књигу након што студент упише годину студија за коју је вођена евиденција. При поновном упису академске године студент може изабрати друге изборне предмете.
У случају измјене садржаја студијског програма, студент који редовно уписује године завршава студије по програму по којем се уписао. У случају понављања похађања наставе обавезан је да прихвати настале измјене. Апсолвентски стаж траје 12 мјесеци од истека посљедње године студија. По истеку апсолвентcког стажа студент има право да обнови апсолвентски статус и да полаже испите уз нанаду трошкова.
Студентска служба Факултета, одговорни наставник и сарадник воде комплетну евиденцију реализованих наставних активности. Индекс студента обавезно се овјерава на крају семестра и академске године, уписом броја освојених ECTS бодова по семестру и студијској години.
ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА И ОЦЈЕЊИВАЊЕ
Статус студента стиче се уписом на Студијски програм. Обавезе студената регулисане су чланом 104 Закона о високом образовању. Студенти су обавезни да присуствују предавањима, вјежбама, семинарима и другим облицима наставе организованим у оквирима предмета Студијског програма у складу са њиховим статусом (редовни, ванредни студент), да се придржавају Правила студирања, да указују дужно поштовање према особљу Факултета и другим студентима, да указују дужну пажњу свом студију и учествују у академским активностима.
Права студената су да износе своја мишљења у погледу квалитета наставе или других услуга Факултета, да улажу приговоре и жалбе, да им се одговара на њихове захтјеве, а у случају спора да покрећу судске спорове пред надлежним судом поводом одлука Факултета којима нису задовољни.
Студенти имају право да се организују у студентске организације и на тај начин промовишу и боре се за своја права и остваривање циљева високог образовања.
Рад и знање студента прати се и оцјењује континуирано у току семестра и на завршном испиту. Предметни наставник обавезан је да на првом часу наставе упозна студента са облицима праћења рада, терминима провјере знања, карактером и садржином завршног испита, структуром укупног броја бодова и начином формирања оцјене. Оцјењивање се врши додјељивањем бодова за сваки облик активности, као и путем провјере знања у току семестра (обавезне наставне активности) и на завршном испиту, а у складу са правилима факултета, с тим да предиспитне обавезе буду обавезно укључене као један од елемената за оцјењивање. Евиденцију о оцјењивању студената води Студентска служба Факултета, предметни наставник и сарадник.
Наставник је дужан да јавно саопшти студентима резултате о броју освојених бодова након сваке провјере, као и укупан број бодова које је студент постигао од почетка наставе. Студент има право да приступи свакој појединачној предиспитној провјери знања, до завршног испита, независно од осталих активности и провјера. Након завршетка наставе и завршног испита наставник одређује укупни број освојених бодова и формира коначну оцјену за сваког студента, урачунавајући бодове освојене за активности у току наставе, на предиспитним провјерама и на завршном испиту. Укупан број освојених бодова и завршну оцјену наставник уноси у испитну пријаву и заједнички списак/извјештај о одржаном испиту, који заједно са испитним пријавама доставља Студентској служби Факултета, а у индекс се уноси пролазна завршна оцјена.
ИСХОДИ УЧЕЊА
Према исходима учења на основном циклусу образовања свршени студенти треба да су у стању да:
– усвоје и разумију основна научна и стручна знања из теорија социјалног рада, основних методских поступака у социјалном раду (рад са појединцем, групом и у заједници), социјалне политике и њених подручја, као и из политиколошких, социолошких, психолошких, педагошких и правних дисциплина које су релевантне за социјални рад;
– стекну знање и вјештине у обавезној практичној настави коју обављају у установама социјалне заштите, невладиним организацијама, здравственим установама, образовним институцијама и органима јавне управе о димензијама и примјени социјалног рада;
– могу примијенити стечено знање и разумијевање показујући професионални приступ у раду и струци и стечене компетенције;
– буду способни да прикупљају податке и анализирају савремене токове социјалног рада и социјалне политике у постојећем друштвеном контексту и да разумију њихову међусобну повезаност и утицај;
– могу успостављати унутрашњу комуникацију и са окружењем социјалног рада и преносити информације, идеје, проблеме и рјешења стручној јавности;
– изграде вјештине учења које су им неопходне за даље формално образовање и цјеложивотно учење.
