У оквиру кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, данас је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци одржана панел дискусија „Дигитално насиље: виртуелни чинови, стварне посљедице“. Догађај је организовао Савјетодавни одбор за родну равноправност Универзитета у Бањој Луци у сарадњи са Центром за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске.

Панел je окупио је стручњаке из области високотехнолошког криминалитета, родне равноправности, филологије и друштвених наука. Циљ дискусије био је да се освијетле најчешћи облици дигиталног насиља, последице које оставља на жртве, као и изазови са којима се друштво суочава у борби против овог вида насиља.

У дискусији си учествовали мр Тијана Арамбашић Живановић, виша стручна сарадница Центра за једнакост и равноправност полова Владе РС, мр Оливије Зимоња, начелник Одјељења за високотехнолошки криминалитет МУП-а РС, доц. др Наташа Вученовић Гњато и Јована Млинаревић, МА. Догађајем је модерирала проф. др Ивана Зечевић.

Током дискусије мр Тијана Арамбашић Живановић је истакла да је дигитално насиље само наставак насиља које је постојало и прије дигиталне ере, те да је критичко размишљање о садржају на мрежама од кључне важности.

Мр Оливије Зимоња говорио је о заштити дјеце и жена у дигиталном окружењу који су најизложенији дигиталном насиљу, као и о најчешћим облицима злостављања, укључујући прогањање и полно узнемиравање, те нагласио значај пријављивања дигиталног насиља и институционалне реакције.

Доцент др Наташа Вученовић Гњато истакла је улогу језика на друштвеним мрежама у репродукцији дигиталног насиља, наглашавајући како осуђивање жртве и увреде усмјерене ка јавним особама, посебно женама, постају нормализовани у онлајн дискурсу.

Јована Млинаревић, МА говорила је о одговорности новинара и медија који су често први и главни извор сазнања грађана о неком насиљу, двострукој улози медија у процесу сузбијања насиља и томе како су друштвени медији погодне платформе за ширење насиља. Присутне је упознала са посљедицама по појединца и друштво које може оставити неетички приказ дигиталног и свих других врста насиља у медијима.

Панел је закључен поруком да дигитални простор мора бити безбједан за све, те да сваки облик насиља – па и онај „невидљиви“ – има стварне, дугорочне и често тешке посљедице.