Свака савремена држава – ако жели да одржи корак с временом - мора да критички вреднује своје политичке активности, анализира успјехе и неуспјехе те образује кадрове способне да одговоре на изазове времена. Република Српска – захваљујући сложеном уређењу Босне и Херцеговине – има висок степен аутономије у креирању и спровођењу бројних политика како на унутрашњем тако и на међународном плану.

Почетком другог миленијума у Републици Српској је постала очигледна потреба за формирањем једне научно-образовне институције која би се бавила анализом и унапређењем функционисања политичког система, која би образовала кадрове за рад у јавној управи и локалној администрацији, оспособљавла их за испитивање јавног мњења и послове у домену политичког комуницирања, бавила се развојем политичке мисли те доприносила јачању међународне и геополитичке позиције Републике. Рјешење је пронађено у покретању одсјека политикологије који је 2007. године лиценциран као Студијски програм политичких наука. Задатак формирања овог студијског програма повјерен је Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци који је успио да оформи и лиценцира ово усмјерење. То не би било могуће без велике помоћи професора са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, прије свих проф. др Ненада Кецмановића, проф. др Милана Јовановића, проф. др Вукашина Павловића, проф. др Чедомира Чупића, проф. др Илије Вујачића и других.

Већ 2007. године уписана је прва генерација полазника основних студија политичких наука. Потреба за школовањем овог образовног профила унутар Републике Српске произилазила је из кадровског задовољавања научних, политичких и осталих друштвених изазова који су постављени пред политички простор Републике Српске и Босне и Херцеговине. Осим овога, постојао је и други разлог практичне нарави. Он се односио на задржавање великог броја студената у Републици Српској који су дипломе из овог усмјерења раније стицали изван РС, углавном у Србији.

Послије свега двије године рада Студијски програм политикологије постаје нуклеус обједињавања сродних студијских усмјерења, који заједнички 2009. године формирају Факултет политичких наука.


Од свога оснивања ово је један од најатрактивнијих студијских програма првог циклуса студија Универзитета у Бањој Луци. До сада су основне студије политикологије уписала 724 студента, а од тог броја дипломирало је њих 274. Првобитно су студије првог циклуса извођене као трогодишње, да би касније, од 2010. године, биле релиценциране и покренуте четворогодишње студије.

Тренутно је на Студијском програму политикологије запослено једанаест наставника и један сарадник. Они покривају цјелокупан фонд стручних предмета на првом циклусу студија, а то у највећој мјери чине и на другом и трећем циклусу. Студијски програм политикологије један је од најбоље кадровски комплетираних студијских програма на Факултету политичких наука, када је ријеч о домаћим наставницима и сарадницима.

Осим тренутно запослених наставника и сарадника, Студијски програм политикологије има и два професора емеритуса. Ријеч је о професору Ненаду Кецмановићу, првом декану Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци и једном од најзаслужнијих академских радника за очување и развој политичких наука у Републици Српској, те о професору Емилу Влајкију, дугогодишњем предавачу на бројним домаћим и страним универзитетима, и бившем потпредсједнику Републике Српске.

Осим кадровских ресурса, Студијски програм политикологије има и све материјалне претпоставке за несметано одвијање наставе и њен висок квалитет. Због свега тога овај студијски програм има високе образовне циљеве и критеријуме. Они су усклађени са најбољом свјетском праксом и стандардима оспособљавања студената за рад у областима политикологије и међународних односа. Такође се кроз конципирање студија политикологије водило рачуна о кадровским потребама друштва у којем живимо, као и о професионалним потребама појединаца у њему који се одлучују за овај излазни профил.

Студенти се већ у оквиру првог циклуса студија припремају за активно учешће у друштву кроз праксу у апарату државне управе, просвјете, научних института, области политичког комуницирања, маркетинга, партијског и изборног инжењеринга итд. Осим тога, студенти на студију развијају критичку свијест, аналитичко мишљење и научну интердисциплинарност. Овако постављен оквир учења оспособљава студенте за практичну примјену знања и властити професионални напредак.

Студијски програм политичких наука лиценциран је 2007. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци као трогодишњи програм. По његовом завршетку студенти су остваривали 180 ЕЦТС бодова. Тадашњи програм обухватао је четрдесет шест предмета распоређених у шест семестара (са по три страна језика, који су се изводили у свих шест семестара). Издвајањем студијских програма политичких наука, новинарства и комуникологије, социјалног рада и социологије из Филозофског факултета, формиран је Факултет политичких наука. Тај је процес завршен 2009. године. Руководство новооснованог факултета увидјело је да тржиште рада не препознаје и не вреднује адекватно трогодишње дипломе високе стручне спреме. У таквим околностима дипомирани политиколози са остварених 180 ЕЦТС бодова стављани су у лошији положај на тржишту рада. Из тог разлога извршено је релиценцирање постојећег студијског програма, коме је додата и четврта година студија.

Овај студијски програм добио је колоквијални назив Прелазни студијски програм политичких наука из разлога што су по њему студије завршиле само три генерације студената уписиване 2007, 2008. и 2009. године. ”Прелазни” програм имао је укупно шездесет предмета, распоређених у осам семестара. Сви постојећи студенти Студијског програма политичких наука добили су анекс уговора о студирању по којем им је омогућено да, уколико то желе, заврше четврту годину студија према новолиценцираним измјенама. Они студенти који нису прихватили одредбе анекса уговора задржали су право да дипломирају по првобитној, трогодишњој лиценци. Тако је у наведеном периоду дипломирало четрнаест студената који су се одлучили за останак у оквирима првобитне лиценце, чиме су стекли звање дипломирани политиколог – 180 ЕЦТС бодова и диплому трогодишњег студија.

У вријеме док се вршио процес релиценцирања постојећег трогодишњег Студијског програма политичких наука, извршено је ново лиценцирање четворогодишњег Студијског програма политикологије, по којем студирају генерације уписане од 2010. године па све до данас (2019). Актуелни студијски програм је 2010. године имао педесет пет предмета (укључујући и три страна језика, који су се изводили у прва четири семестра), распоређених у осам семестара. Од лиценцирања студијског програма 2010. године до данас Студијски програм политикологије имао је измјене мање од 20 ЕЦТС бодова кроз увођење нових изборних предмета. Ријеч је увођењу сљедећих предмета: Српска политичка мисао, Основе међународног права, Међународно политичко комуницирање, предмет на енглеском језику The Political Economy of Crises, као и опциони Француски језик, који се изводи у прва четири семестра. Данас Студијски програм политикологије има укупно шездесет три предмета, распоређена у осам семестара, укључујући и четири страна језика, који се изводе у прва четири семестра.

УСЛОВ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Услови за упис на студијски програм I циклуса су општи и посебни.      

          Општи услови су:

·         Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

·         Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење  издаје надлежна здравствена установа).

·         Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

·         Положен квалификациони испит.

          Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из:

·         Провјера знања из области српског језика.

·         Провјера знања из опште социологије.

·         Провјера знања из опште информисаности

·         Провјера знања из опште историје.

НАСТАВНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ

Сем.

Предмет    

Статус  

П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у политичке науке

О

3

3

0

7

2.

Увод у филозофију

О

2

2

0

5

3.

Увод у социологију

О

3

3

0

7

4.

Увод у социјалну политику

О

3

1

0

6

5.

Страни језици

И

2

2

0

5

13

11

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Увод у комуникологију и информисање

О

3

2

0

6

2.

Основе економије

О

3

1

0

5

3.

Савремена историја 

О

3

1

0

5

4.

Основе права 

О

3

1

0

5

5.

Основе психологије

О

2

2

0

5

6.

Страни језици

И

2

1

0

4

16

8

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Методологија друштвених наука

О

3

1

0

6

2.

Упоредни политички системи 

О

3

3

0

7

3.

Историја политичких теорија 1

О

3

3

0

7

4.

Страни језици

И

2

1

0

4

5.

Цивилизација и култура 

И

3

1

0

6

Психологија политичког понашања  

И

3

1

0

6

Основе међународног права  

14

10

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Историја политичких теорија 2

О

3

3

0

7

2.

Јавна управа

О

2

2

0

6

3.

Политичка антропологија  

О

3

3

0

7

4.

Страни језици

И

2

1

0

4

5.

Политичка етика

И

3

1

0

6

Демократија и људска права 

И

3

1

0

6

13

11

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Савремене политичке теорије

О

3

3

0

7

2.

Међународни односи 

О

3

3

0

7

3.

Политички систем у БиХ и РС

О

3

1

0

6

4.

Увод у студије глобализације 

О

2

1

0

4

5.

Међународно политичко комуницирање

И

3

1

0

6

Политички систем неевропских земаља   

И

3

1

0

6

Српска политичка мисао

14

9

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Геополитика

О

3

3

0

7

2.

Основе ЕУ 

О

2

2

0

5

3.

Политичке партије и организације 

О

3

3

0

7

4.

Политичка култура

О

3

1

0

6

5.

Политички маркетинг  

И

2

2

0

5

Увод у међународну безбједност 

И

2

2

0

5

13

11

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Теорије спољне политике 

О

3

3

0

7

2.

Политичко јавно мњење  

О

3

3

0

7

3.

Политички систем и институције ЕУ

О

2

2

0

5

4.

Локална самоуправа 

О

2

2

0

6

5.

Медији и политика 

И

2

2

0

5

Политикологија религије 

И

2

2

0

5

12

12

0

30

 

Сем.

  Предмет     

Статус  

  П

В

ДОН

ЕЦТС

8

1.

Савремена држава  

О

3

3

0

7

2.

Избори и изборни системи  

О

3

3

0

7

3.

Политичко комуницирање 

О

2

2

0

6

4.

Политички конфликти

О

2

2

0

5

5.

Руска политичка мисао 

И

2

2

0

5

Исламска политичка мисао 

И

2

2

0

5

12

12

0

30

 

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Студије се организују као редовне, а начин извођења наставе је образовање у сједишту. Студиј траје четири године, а сваку годину чине по два семестра (зимски и љетни). Заокружену цјелину по моделу 4+1+3 чиниће у будућности и трогодишњи докторски студиј, тј. трећи циклус.

Предвиђени облици наставе су редовна предавања и вјежбе, са четири обавезна и изборним предметом по семестру. Студенти студијског програма политикологије обавезни су да активно учествују на предавањима и вјежбама уз писање есеја, семинарских радова, самосталних радова, истраживачких пројеката као и презентација и других видова активности, прикупљајући бодове предвиђене за те активности. На почетку семестра  предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности. Успјех студената на испиту означава се и изражава оцјенама од 10  до 5, према следећим критеријумима: 10 – 91 до 100 бодова; 9  – 81 до 90 бодова; 8  – 71 до 80 бодова; 7  – 61 до 70 бодова; 6  – 51 до 60 бодова; 5 – испод 51 бода.

Потребно вријеме за први циклус студијски програм су четири академске године или осам семестара, након чега се стиче диплома студија првог циклуса и академски назив дипломирани политиколог – 240 ЕЦТС. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима.

              

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру. Укупан број бодова у току студија на првом циклу износи 240.

 

КРИТЕРИЈИ И УСЛОВИ ПРЕНОСА ECTS БОДОВА

Услови преноса ECTS бодова са једног студијског програма на други унутар Универзитета као и између Универзитета у Бањалуци и других универзитета дефинисани су Правилима студирања на првом и другом циклусу студија, члановима 24. до 29.

 

ПОДУДАРНОСТ СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ

 

            Студијски програм је подударан са студијским програмима политикологије:

           1. Факултет политичких наука у Београду

           2. Факултет политичких знаности у Загребу

           3. Факултет политичких наука у Подгорици

     

КРИТЕРИЈИ И НАЧИН ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

На Универзитету у Бањој Луци се од 2008. године изводи редовна годишња евалуација наставног процеса кроз анкетирање студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма. Поред тога изводе се анализе пролазности и успјеха и прати напредовање студената током студија. У току је израда стратегије квалитета која ће разрадити и друге видове евалуације као и процедуре за отклањање пропуста и подизање квалитета студијског програма.

 

УСЛОВИ ЗА ПРЕЛАЗАК СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА У ОКВИРУ ИСТИХ И  СРОДНИХ СТУДИЈА

Према Правилима студирања на I и II циклусу студија (Члан 24.) услове преласка са других студијских програма утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа факултета. За исте студијске програме нема посебних услова. Од осталих студијских програма могућ је прелазак само ако су сродни студијски програми. Под сродним студијским програмом подразумијева се програм који садржи 70% наставних предмета из ужих научних области научног поља политичких наука. Студент може прећи са других програма основних академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Вијеће студијског програма политичких наука, на основу увида у садржај студијског програма са којег се прелази.