Banjaluka 30. 09. 2013

PRESS RS

PRESS RS OBIŠAO UNUTRAŠNJOST NOVE ZGRADE FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U BANJALUCI

Moderno zdanje za bolje znanje!

Kroz dve sedmice studenti Fakulteta političkih nauka u Banjaluci počeće sa nastavom u novoj školskoj godini u savremeno opremljenom i izuzetno modernom zdanju, izgrađenom na prostoru studentskog kampusa na lokaciji nekadašnje kasarne “Vrbas”.

Nove prostorije fakulteta, u ogromnoj meri, olakšaće rad i studentima i predavačima, a svi odseci biće smešteni na jednu lokaciju, što će dodatno podići kvalitet rada i doprineti prepoznatljivosti ove visokoškolske ustanove.

Press RS je prvi imao prilliku da obiđe unutrašnjost zgrade i uveri se u sve kapacitete koje će da pruži studentima nakon početka nastave 14. oktobra, što je nešto kasnije od planiranog, ali sa fakulteta uveravaju da će sve biti nadoknađeno.

Iako su unutrašnji radovi, opremanje nameštajem, krečenje i čišćenje još uvek u toku, već sada je vidljivo da će zgrada FPN-a biti izuzetno reprezentativno zdanje s fantastičnim uslovima za rad i napredovanje za oko 1.400 studenata, 55 domaćih i devet gostujućih profesora i 28 asistenata.

Hronologija najvažnijih događaja počinje krajem aprila 2011. godine kada je potpisan memorandum o izgradnji zgrade FPN-a finansiran iz razvojnog programa RS. Od projekta i građevinske dozvole do završene zgrade spremne za opremanje potrošeno je 6.150.000 maraka. Ukupan koristan prostor zgrade je oko 5.000 metara kvadratnih, što praktično znači da je zgrada koštala 1.230 maraka po kvadratu.

Oprema u zgradi za rad po bolonjskim standardima koštala je još oko 500.000 maraka, odnosno negde oko 100 maraka po kvadratu, što ukupnu cenu zgrade po principu “ključ u ruke” dovodi do 1.330 maraka po metru kvadratnom.

– Za taj novac dobili smo zgradu napravljenu prema svim akreditacionim propozicijama, gde su zadovoljeni EU standardi energetske efikasnosti, osobe sa invaliditetom imaju sve uslove za rad (lift i propisani prostori), zadovoljeni su svi sigurnosni aspekti (od video-nadzora do visokog protivpožarnog standarda zgrade), studenti su dobili prostor za odmor, čitaonicu, računarski centar, brzi internet. Nameštaj i oprema u učionicama zadovoljavaju sve standarde, a biće formirana i kvalitetna biblioteka sa svim novim naslovima iz oblasti za koje je FPN matičan. Nastavnici i saradnici su dobili kabinete za rad, tako da možemo slobodno da zaključimo da zadovoljavamo sve uslove koji su neophodni za kvalitetan rad jedne visokoškolske institucije – kažu na fakultetu.

Dekan FPN-a o planovima ove visokoškolske ustanove

Uskoro Politička akademija

Otvorićemo drugi ciklus Diplomatske akademije i krenuti u pripreme za organizovanje Političke akademije, odnosno škole za sticanje praktičnih znanja i veština u oblasti politike

Dekan Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Nenad Kecmanović tvrdi da je samo veliki trud jedne manje grupe ljudi koju je okupio rezultirao da za dve i po godine Univerzitet u Banjaluci i cela Republika Srpska dobiju ovako reprezentativan objekat.

U intervjuu za Press RS on kaže da je za rekordno organizovanje četiri odseka i master studija, okupljanje nastavničkog kadra i dovođenje niza gostujućih profesora, zaslužan kolektivni rad na fakultetu.

– Pre svega, sva četiri odseka FPN-a u većoj ili manjoj meri su nastala pod krovom Filozofskog fakulteta, pa treba istaći zasluge dekana Drage Brankovića, a zatim i kolege Laze Ristića koji je kao v. d. u kraćem tranzicionom periodu vodio novi fakultet.

Izabran sam za dekana u proleće 2010. godine, a najbolje što sam uradio jeste izbor najužeg kruga saradnika. Pored prodekana za nauku, Nikole Poplašena, koga poznajem već nekoliko decenija i sa kojim sam sarađivao još pre rata na FPN-u u Sarajevu, odlučio sam se za dvojicu mladih kolega Aleksandra Vranješa, kao prodekana za nastavu, i Josifa Ilića, kao sekretara fakulteta.

Njih sam malo poznavao, a pokazali su, iznad svih mojih očekivanja, izvanredne sposobnosti i entuzijazam. Tako je nastao odličan tim koji nije teško koordinisati – kaže Kecmanović.

Ko je zaslužan za ideju o osnivanju FPN-a?
– Zasluge mogu da pripišem sebi, ali i mom dugogodišnjem prijatelju i kolegi politikologu Miloradu Dodiku. Kada je Dodik, kao premijer, posetio beogradski FPN na kojem je studirao, formirali smo radnu grupu u kojoj su bili ugledni profesori Vukašin Pavlović, Čedomir Čupić, Milan Podunavac, Ivo Visković i ja. Pripremili smo nastavni plan i program, a onda došli u Banjaluku i prezentovali ga nadležnim kolegama iz ministarstva, rektorata i sa Filozofskog fakulteta.

Činjenica da ste u dobrim odnosima sa Dodikom izaziva komentare da u svim akcijama imate njegovu podršku, pa čak i da ste došli u Banjaluku i izabrani za dekana zbog njegovog uticaja. Da li je to tačno?
– Na neki način, to je bio deo dogovora, ali ja sam i pre toga bar desetak godina u kontinuitetu dolazio iz Beograda i ovde honorarno predavao na sociologiji, žurnalistici i napokon na politikologiji, a FPN je deo državnog univerziteta i prirodno je da zavisi od Vlade, ministarstava obrazovanja, nauke, finansija i uopšte vlasti i političke podrške. Mi smo tu podršku imali, ali smo je zaista, bez lažne skromnosti, i opravdali. Kada se, recimo, radi o izgradnji zgrade fakulteta, odgovarajuća sredstva su u isto vreme ili ranije dobili i neki drugi fakulteti na oba univerziteta u RS, ali oni su još manje ili više daleko od završetka radova, a mi ćemo za desetak dana useliti. I to u zgradu koja je opremljena po najvišim standardima i po ceni kvadrata koja je znatno niža od proseka. Ukratko, sagradili smo je brže, bolje i jeftinije, a lična podrška predsednika Dodika bila je dragocena.

Sa kakvim problemima se, u pogledu prostora, susretao FPN do sada?
– Nastavu smo držali na desetak lokacija u gradu. Glavninu predavanja i vežbi obavljali smo u Velikom kampusu, na Filozofskom, Filološkom, Poljoprivrednom, Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta, AGF-u, Akademiji umetnosti, Pravnom, Tehnološkom, Mašinskom, Ekonomskom, ETF-u ili na PMF-u. Nastava je velikim delom održavana u poslepodnevnim i večernjim terminima kada su ti fakulteti jedino mogli da nam ustupe prostor. To je bilo veoma teško uskladiti.

I pored toga, pokrenute su brojne druge aktivnosti od značaja za univerzitet?
– Dok se poslednje dve godine nismo potpuno zakopali u gradnju, pokrenuli smo prvi časopis za političke nauke u RS koji je okupio značajan broj uglednih domaćih i inostranih autora, koji ima međunarodnu redakciju i zadovoljava važeće svetske standarde za naučnu periodiku te izlazi i u elektronskom izdanju. Diplomatska akademija je prva škola za sticanje praktičnih znanja i veština u oblasti diplomatije u BiH, koja je pravljena po modelu Diplomatske akademije “Koča Popović” pri MIP-u Srbije. I već nakon prvog realizovanog ciklusa stekla je toliku afirmaciju da smo potpisali ugovore o saradnji sa mnogim visokoškolskim ustanovama.

Kakvi su dalji planovi?
– Mislim da je čitav kolektiv zaslužio da predahne i proslavi, ali moramo odmah da počnemo sa nastavom, ispiti na osnovnim studijama su u toku, a prijemni za master treba da počnu. Posle toga ćemo otvoriti drugi ciklus Diplomatske akademije i krenuti u pripreme za organizovanje Političke akademije, odnosno škole za sticanje praktičnih znanja i veština u oblasti politike. Ipak, kao najvažniji zadatak predstoji nam razvijanje istraživačkih aktivnosti. Registrovali smo Institut za društvena istraživanja, obezbedili prostor, obavili potrebnu edukaciju kadrova, ali nas čeka aplikacija za međunarodne, pre svega evropske projekte, čime ćemo podići kvalitet naučno-istraživačkog rada na FPN-u.

 Žarko Marković