Прерано, и након тешке болести, преминула је проф. др Весна Ђурић, наша дугогодишња колегиница и пријатељ. Тешко је одабрати прве и праве ријечи о др Весни Ђурић, јер нас је вијест о смрти драге колегинице, затекла неспремне. Надали смо се свим срцем да ће она бити јача од болести и да ће изненадни проблеми са здрављем бити пролазни. Вјеровали смо да ћемо је и даље сретати у професионалним каријерама и академским пословима. Били смо увјерени да ће снага њене личности бити изнад сваке коначности и завршетка. Нисмо могли, а ни хтјели, да помислимо да њен чврст, уједначен ход више нећемо чути, као и да више нећемо видjети поглед њених небо-плавих очију. И сада, када знамо да су наше наде биле узалудне, подсjећамо и себе и јавност на њен лик и дјело који је храбро и одлучно градила кроз живот.

Проф. др Весна Ђурић имала је успjешну дугогодишњу новинарску, педагошку и академску каријеру. У свакој је остављала дубоке трагове човjека-борца и професионалца. Била је изузетно ревносна у раду, вољела је тачност, прецизност и одговорност. Изнад свега цијенила је хабитус пристојног студента који факултетско образовање разумије као озбиљан, високи циљ, за који су неопходни посвећеност, упорност и вишеструко прегалаштво. Њена предавања била су предавања о медијским и новинарским вјештинама и знањима која су представљала основу за разумијевање електронског новинарства, прије свега. Типографске медије је радо интерпретирала кроз моделе и технике, учећи студенте да је форма новинарски садржај који може и да пјева кроз репортажу и да громогласно говори кроз коментар. Била је присталица такозваних чистих жанрова, сасвим свјесна да је новинарство новог времена и транзиционо и ревизионистичко.

Колегиница Весна Ђурић рођена је 1966. године у Сарајеву, гдје је завршила и свеукупно школовање. Дипломирала је на студију новинарства на тадашњем сарајевском Факултету политичких наука „Вељко Влаховић“. Магистрирала је 2005. године на истом Факултету на теми: „Комуниколошки аспекти демонополизације медија у Републици Српској од 1996. до 2003. године“. На Факултету политичких наука у Сарајеву такође је три године касније, 2008. године, одбранила докторску тезу под насловом: „Законске одредбе о слободи приступа информацијама и њихов утицај на истраживачко новинарство у Републици Српској“. У периоду од  2000. до 2007. обављала је послове стручног сарадника за односе с јавношћу у Влади Републике Српске и послове портпарола у Министарству здравља исте Владе. Радила је и као новинар у Српској радио телевизији студио Бања Лука. Академску каријеру на Универзитету у Бањој Луци започела је 2007. године. Била је редовна професорица  на Универзитету у Бањој Луци: на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци и на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, те на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Иза себе је оставила много стручних и научних радова. Ауторка је четири књиге: „Де/монополизација медија у Републици Српској“, „Телевизија“, „Агенцијско новинарство“ и „Изазови журналистичких истраживања“ .

Крај на физичком нивоу постојања, на жалост, постоји. На метафизичком је вјечност у којој трају сви они којих се сјећамо. Ми ћемо се сјећати, драга Весна!

                                                               Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци