Студијски програм новинарства и комуникологије основан је под називом Журналистика 1997. године као одсјек на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Након грађанског рата у БиХ и потписивања Дејтонског мировног споразума, у Републици Српској је почео да се отвара велики број електронских и штампаних медија, дописништава телевизијских, радијских и новинских редакција из цијелог региона, што је довело до потребе за образованим и стручним новинарима, уредницима, коментаторима, репортерима итд. Истовремено, убрзан и динамичан развој државних институција, јавних установа, предузећа и невладиног сектора отворио је простор за упошљавање стручњака за односе са јавношћу, портпарола, истраживача јавног мњења и сличних занимања. Због тога су Влада Републике Српске и Ректорат Универзитета у Бањој Луци донијели одлуку о оснивању Одсјека за журналистику као првог и јединог студијског програма новинарства на јавним универзитетима у Републици Српској. Прву академску годину, школску 1997/98, уписало је 90 студената, којима ће студије трајати осам семестара, уз обавезну израду најмање четири семинарска рада и на крају јавну одбрану дипломског рада.


Наравно, као највећи изазов појавио се недостатак одговарајућег наставног кадра, нарочито за стручне предмете, па је успостављена сарадња са Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, чије су вишедеценијско искуство, програмска утемељеност и наставнички ангажман знатно помогли развоју нашег одсјека. Гаранцију квалитетне наставе на овом одсјеку представљали су угледни професори из научног поља новинарства и комуникологије: проф. др Неда Тодоровић, проф. др Бранимир Стојковић, мр Веселин Кљајић, као и проф. др Ненад Кецмановић и проф. др Милосав Чаркић са Универзитета у Београду. Уз њих, прве генерације студената образовали су и проф. др Рајко Кузмановић, проф. др Снежана Савић, проф. др Вујо Вукмирица, проф. др Ђоко Слијепчевић, проф. др Крстан Бошњак, проф. др Милимир Мучибабић и други.

Због недостатка одговарајућих учионица и кабинета настава се изводила на више различитих факултета, који су несебично уступали своје амфитеатре, учионице и кабинете за потребе најмлађег одсјека Универзитета у Бањој Луци. Без обзира на бројне потешкоће и лоше услове, одсјек се постепено развијао, стасавао, школовао сопствени кадар и испуњавао улогу и мисију у јавном животу Републике Српске, захваљујући ентузијазму и професионализму првобитно ангажованих наставника. За потребе практичне наставе и активне сарадње са средствима јавног информисања, одсјек је од почетка као сараднике ангажовао неколико новинара и уредника са вишегодишњим искуством, који су изводили вјежбе и омогућавали студентима да упознају рад редакција, начине извјештавања, медијске аналитике, писање чланака, интервјуисање и остале новинарске технике. Одсјек је организовао много округлих столова, радионица, јавних дебата и конференција посвећених унапређивању професионалних и етичких кодекса, слободе медија, одговорности новинара, обликовања јавног мњења и сл. Као резултат таквог рада, многобројни свршени студенти данас су уредници, новинари, колумнисти, аналитичари, извјештачи и дописници у готово свим медијским кућама у Републици Српској, Босни и Херцеговини и региону.

Наставно особље Студијског програма новинарства и комуникологије данас чине: проф. др Татјана Дуроњић, проф. др Александар Богданић, проф. др Весна Ђурић, доцентице др Драгана Трнинић и др Анђела Купрешанин Вукелић, те мр Борислав Вукојевић.

Студијски програм новинарства и комуникологије припада научној области друштвених наука и научном пољу новинарства и комуникологије. Уже научне области које су заступљене у програму су: новинарство, комуникологија, информационе науке – социјални аспект и масовни медији.
 

Од оснивања Студијског програма новинарства и комуникологије наставни план и програм знатно је модификован и модернизован. На промјене у структури и садржају наставног плана и програма утицали су актуелни и убрзани медиолошки процеси. Промјене на глобалној медијској сцени захтијевају да се образовању студената новинарства и комуникологије приступи на фундаментално нов начин како би се избјегла колизија између стеченог образовања и потреба из праксе новинарске дјелатности. Образовање за савремени профил новинара и комуниколога захтијева примјену нових техника и метода у наставном процесу, промјену садржаја предмета и промјену предмета с једне стране, али и примјену нових начела у поступцима валоризовања студентског рада и постигнутог нивоа у образовању.

Прва промјена наставног плана и програма студијског програма наступила је 2007. године, када је промијењен назив у Студијски програм новинарства, организован као модел студија 3 + 2. Према овом моделу, уписане су три генерације студената: 2007, 2008. и 2009. године. Оснивањем Факултета политичких наука 2009. године, Студијски програм новинарства постаје један од четири студијска програма Факултета, након чега је – изградњом нове зграде овог факултета – ријешен проблем недостатка просторних и техничких капацитета. Исте године, релиценцирањем је студијски програм прешао на модел студија 4 + 1 и добио назив Основне академске студије новинарства и комуникологије, а 2010. године лиценциран је наставни план и програм Студијског програма новинарства и комуникологије. Потом је лиценциран други циклус Студијског програма новинарства и комуникологије под називом Дипломске академске студије новинарства и комуникологије са два усмјерења: комуниколошке студије и новинарске студије.

Због динамичности новинарске и комуниколошке професије, 2017. године дошло је до нове измјене наставног плана и програма Студијског програма новинарства и комуникологије. Наставни план и програм једним дијелом је модификован с намјером да се студенти новинарства и комуникологије оспособе за дјелатност у медијима према новим стандардима који важе у глобалном инфoрмационо-комуникационом систему. Измјене су усклађене с промјеном начина комуницирања, начина извјештавања и креирања медијског садржаја и с потребом заштите од вишка информација, дезинформација и искривљених чињеница.


Исте, 2017. године знатно се проширује структура студијског програма покретањем истраживачке области Студије медија у оквиру јединственог докторског студија Факултета политичких наука. Актуелна структура студијског програма 4 + 1 + 3 подразумијева да први циклус студија траје четири године, мастер студиј годину и докторски студиј три године.


Након завршетка првог циклуса студија стиче се звање дипломирани новинар – 240 ЕЦТС. Исходи процеса учења на првом циклусу студија подразумијевају стицање општих и посебних знања из новинарско-комуниколошких, правних, политиколошких, културолошких, историјских и других научних области које ће омогућити студентима да адекватно и компетентно обављају послове новинара и комуниколога или друге послове у оквиру новинарске дјелатности. Прилагођавање потребама специфичности сваког појединачног медија студентима је омогућено кроз извођење практичне наставе усмјерене ка стицању вјештина неопходних за рад у различитим медијима. У сврху додатне ваннаставне едукације студената и стицања практичних вјештина из области новинарства и комуникологије, перманентно се на више нивоа развија сарадња Студијског програма новинарства и комуникологије са референтним организацијама и удружењима. Концепт наставног плана и програма усмјерен је на развијање способности студената да повезују стечена знања и вјештине и да се она адекватно примјењују у новинарској дјелатности, на стицање интелектуалне способности и зрелости студената за самостално анализирање рада у медијима и новинарству уопште, те на развијање самосталних програма за унапређење рада у медијима и новинарству.

УСЛОВ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

Услови за упис на студијски програм I циклуса су општи и посебни.      

          Општи услови су:

·         Завршена четворогодишња средња школа (бодује се просјечна оцјена општег успјеха у претходном, средњошколском образовању).

·         Посједовање увјерења о здравственом стању кандидаткиње/кандидата (увјерење  издаје надлежна здравствена установа).

·         Пријава на конкурс за упис на овај ниво студија.

·         Положен квалификациони испит.

              Посебни услови утврђују се на пријемном испиту који се састоји из:

·         Провјера знања из области српског језика.

·         Провјера знања из опште социологије.

·         Провјера знања из опште информисаности

·         Провјера знања из опште културе.

НАСТАВНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ

Сем.

Предмет

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

1.

1.

Увод у политичке науке

О

3

3

0

7

2.

Увод у филозофију

О

2

2

0

5

3.

Увод у социологију

О

3

3

0

7

4.

Увод у новинарство

О

3

1

0

6

5.

Страни језик

И

2

2

0

5

13

11

0

30

Сем.

Предмет       

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

2.

1.

Увод у комуникологију и информисање

О

3

2

0

6

2.

Основе економије

О

3

1

0

5

3.

Основе права

О

3

1

0

5

4.

Савремена историја

О

3

1

0

5

5.

Основе психологије

О

2

2

0

5

6.

Страни језик

И

2

1

0

4

16

8

0

30

Сем.

Предмет

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

3.

1.

Методе новинарства

О

2

2

0

5

2.

Новинарски жанрови 

О

3

2

0

6

3.

Упоредни политички системи

О

3

1

0

5

4.

Теорије медија

О

3

1

0

5

5.

Српски језик 1

О

3

1

0

5

6.

Страни језик

И

2

1

0

4

Језик у медијима 

И

2

1

0

4

16

8

0

30

Сем.

Предмет   

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

4.

1.

Системи информисања

О

3

3

0

7

2.

Методологија друштвених наука

О

3

2

0

7

3.

Медијске регулативе  

О

3

3

0

7

4.

Српски језик 2

О

3

1

0

5

5.

Јавна управа

И

2

1

0

4

Страни језик

И

2

1

0

4

14

10

0

30

Сем.

Предмет 

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

5.

1.

Медијски системи

О

2

2

0

4

2.

Агенцијско новинарство

О

3

3

0

7

3.

Међународни односи

О

3

1

0

6

4.

Новинарство у штампи 

О

3

3

0

7

5.

Социологија културе

И

3

1

0

6

Стилистика и култура говора    

И

3

1

0

6

14

10

0

30

Сем.

Предмет 

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

6.

1.

Јавно мњење

О

3

1

0

6

2.

Радио новинарство 

О

3

3

0

7

3.

Историја српске културе 

О

2

2

0

5

4.

Новинарство у аудио-визуелним медијима

О

3

3

0

7

5.

Литерарно новинарство  

И

2

2

0

5

Политички маркетинг 

И

2

2

0

5

13

11

0

30

 

Сем.

Предмет 

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

7.

1.

Медијска писменост 

О

2

2

0

5

2 .

Телевизијско новинарство  

О

3

3

0

7

3.

Интернет новинарство

О

3

3

0

7

4.

Маркетинг у медијима 

О

3

1

0

6

5.

Истраживачко новинарство 1 

И

2

2

0

5

Редакцијско новинарство 

И

2

2

0

5

13

  11

0

30

Сем.

Предмет 

Статус

П

В

ДОН

ЕЦТС

8.

1.

Управљање и уређивање у медијима 

О

3

3

0

7

2.

Избори и изборни системи  

О

2

2

0

5

3.

Новинарска етика 

О

3

1

0

6

4.

Односи с јавношћу

О

3

3

0

7

5.

Истраживачко новинарство 2 

И

2

2

0

5

Политички систем БиХ и РС 

И

2

2

0

5

13

11

0

30

НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОТРЕБНО ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

Студије се организују као редовне, а начин извођења наставе је образовање у сједишту. Студиј траје четири године, а сваку годину чине по два семестра (зимски и љетни). Заокружену цјелину по моделу 4+1+3 чиниће у будућности и трогодишњи докторски студиј, тј. трећи циклус .

Предвиђени облици наставе су: редовна предавања, вјежбе, са четири или пет обавезних и једним изборним предметом по семестру, индивидуални рад са студентима (консултације), семинари и студентска пракса. Након завршеног првог циклуса студија, студенти се опредјељују за два смјера у другом циклусу: Новинарске студије и Комуниколошке студије.

Студенти студијског програма новинарства и комуникологије обавезни су да активно учествују на предавањима и вјежбама уз писање есеја, семинарских радова, самосталних радова, истраживачких пројеката као и презентација и других видова активности, прикупљајући бодове предвиђене за те активности. На почетку семестра  предметни наставник упознаје студенте са темама и питањима, начином и облицима рада, бројем бодова које доносе конкретне предиспитне активности. Успјех студената на испиту означава се и изражава оцјенама од 10  до 5, према следећим критеријумима: 10 – 91 до 100 бодова; 9  – 81 до 90 бодова; 8  – 71 до 80 бодова; 7  – 61 до 70 бодова; 6  – 51 до 60 бодова; 5 – испод 51 бода.

Потребно вријеме за први циклус студијског програма су четири академске године или осам семестара, након чега се стиче диплома студија првог циклуса и академски назив дипломирани новинар. Оптерећење студената се изражава током наставног процеса у ЕСТS бодовима.

           

БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИСКАЗАНА У  СКЛАДУ СА „ECTS

Бодовна вриједност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова. Сви предмети имају бодовну вриједност, а укупан број бодова који се стиче је 30 у сваком семестру, односно, 60 у свакој академској школској години. Завршни мастер рад носи 14 бодова. Укупан број бодова у току студија на првом циклу износи 240, а након завршеног другог циклуса износи 60 бодова. Укупан број бодова који носи студијски програм јесте 300 ECTS.

 

ПОДУДАРНОСТ СА ДРУГИМ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА НОВИНАРСТВА И КОМУНИКОЛОГИЈЕ

Студијски програм је подударан са студијским програмима новинарства:

1. Факултет политичких наука у Београду

2. Факултет политичких знаности у Загребу

3. Факултет политичких наука у Подгорици         

 

КРИТЕРИЈИ И НАЧИН ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

На Универзитету у Бањој Луци се од 2008. године изводи редовна годишња евалуација наставног процеса кроз анкетирање студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма. Поред тога изводе се анализе пролазности и успјеха и прати напредовање студената током студија. У току је израда стратегије квалитета која ће разрадити и друге видове евалуације као и процедуре за отклањање пропуста и подизање квалитета студијског програма.

 

УСЛОВИ ЗА ПРЕЛАЗАК СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА У ОКВИРУ ИСТИХ И  СРОДНИХ СТУДИЈА

Према Правилима студирања на I и II циклусу студија (Члан 24.) услове преласка са других студијских програма утврђује Сенат Универзитета, на приједлог Вијећа факултета. За исте студијске програме нема посебних услова. Од осталих студијских програма могућ је прелазак само ако су сродни студијски програми. Под сродним студијским програмом подразумијева се програм који садржи 70% наставних предмета из ужих научних области научног поља новинарства и комуникологије. Студент може прећи са других програма основних академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Вијеће студијског програма новинарства и комуникологије, на основу увида у садржај студијског програма са којег се прелази.