ЕЛЕМЕНТИ ОСИГУРАЊА КВАЛИТЕТА

У циљу постизања већег квалитета образовања неопходно је континуирано путем анкета или других метода, биљежити мишљења и запажања студената о квалитету извођења наставе, о садржајима предмета, о компетенцијама које стичу итд. Циљ праћења наведеног јесте потреба усавршавања и усклађивања наставног процеса не само са захтјевима студената него и са потребама друштва. У том смислу комуникација са заинтересованим субјектима који су учествовали у креирању студијског програма сматра се изузетно важном. Такође повратне информације са стручне праксе могу дати значајне информације које утичу на квалитет наставног процеса и будућег рада свршених студената.

Студијски програм ће пратити наше студенте након завршетку студија како бисмо дошли до сазнања о њиховом запослењу нарочито у струци. Посебан индикатор праћења квалитета биће видљив одмах по броју уписаних студената као и по просјечном броју година трајања студијског програма. Осим тога може се уобзирити и пролазност у првој години као и број студената који заврше у року.

Студијски програм ће израдити упитник за послодавце, привредне субјекте и све друге установе, организације, институције, агенције итд., о оцјени квалитета и атрактивности програма након завршетка прве генерације уписаних студената. Важно је напоменути да ће се уочени недостаци и мањкавости отклањати већ у првој уписаној генерацији студената кроз измјене у оквиру дозвољених 20 ЕТЦС бодова уколико се укаже оправдана потреба.

УСЛОВИ ПРЕЛАСКА СА ДРУГИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

На Студијски програм примијењене социологије могу се преписати студенти других студијских програма Универзитета у Бањој Луци у складу са првилима студирања на првом и другом циклусу.

Уз захтјев за промјену студијског програма неопходно је да студент приложи доказ о положеним испитима, односно успјеху на студијском програму са кога се преписује. Овај процес се реализује прије почетка наставе, а одлуку на захтјев студента доноси декан Факултета политичких наука уз претходно затражено мишљење руководиоца Студијског програма примијењене социологије.

У одлуци се налази година и семестар на који се уписује студент као и подаци о признатим испитима и онима које студент треба да положи. Вријеме студирања на студијском програму са кога се преписује улази у укупно трајање студија.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса специфичан је јер нуди темељна општа знања о радним организацијама као облицима колективног дјеловања унутар којих се одвија друштвени живот са одређеним радним специфичностима, а које у зависности од кавлитетног, добро процијењеног и планираног људског капитала утичу на ефекте и резулатате радног процеса. Студијски програм свакако је специфичан и по томе што у прве двије године нуди довољно социолошких знања из различитих социолошких области које су неопходне за разумијевање два најважнија друштвена подсистема, и то социјалног и економског, док трећа и четврта година представљају синтезу интердисциплинарних предмета, од којих сваки на специфичан начин надопуњује знања и вјештине студената за наведени излазни профил. На тај начин кроз Студијски програм развијамо одређене интелектуалне и практичне вјештине као што су повезивање знања са праксом, уочавање проблема, рјешавање спорних ситуација, препознавање и одређивање кадровских рјешења, схватање и разумијевање организације процеса рада, способност комуникације у радном колективу, развој тимског духа и солидарних односа, вјештина преговарања, вођење дијалога, креирање идејних рјешења итд. Посебно је значајно истаћи да ће студенти по завршетку овог студија стећи компетенције руковођења и управљања људским ресурсима усклађеним са потребама радне организације. У том смислу интердисциплинарност Студијског програма одговара потребама излазног профила и сматра се посебном вриједношћу. Познавање основа из области радног права, економије и психологије личности сматра се битном квалификацијом за овај излазни профил.

Студент који стекне звање дипломирани социолог организације, рада и људских ресурса требало би да:

– посједује знање и разумијевање о начину организације рада, улози рада, функционисању организационе јединице, управљању радним односно људским потенцијалом у сврху постизања већих ефеката у раду, и стварању предуслова за повољнији радни амбијент;

– посједује знање и разумијевање о самом процесу рада, ефектима који се постижу у процесу рада кроз примјену стручног, научног и хуманог приступа управљању људским потенцијалом;

– посједује знања и разумијевања из области друштвеног живота, и утицаја личних особина, индивидуалног карактера те породичог и друштвеног амбијента на ефекте рада, као и знање и разумијевање утицаја радног окружења на наведене области јавног и приватног живота;

– посједује знања о начину вођења и праћења резултата рада радних организација, процеса рада и радника;

– посједује знања и разумијевања из економије и области радног права, те психологије личности;

– посједује знања и вјештине за одабир адекватних кадровских рјешења која одговарају пословној дјелатности радних организација;

– посједује вјештину усклађивања људског потенцијала према личним склоностима и способностима;

– посједује интелектуалну вјештину изградње мотивационих фактора у процесу рада;

– посједује вјештину изградње колективног, односно тимског духа у радној организацији;

– посједује вјештину комуникације;

– посједује интелектуалну вјештину и способност компромисног, односно мирног рјешавања спорних ситуација у радном колективу;

– посједује и развија вјештину тимског рада као и вјештину активног слушања и разумијевања, те преговарачких способности;

– примјењује стечена знања и вјештине при регрутовању запослених за одређене радне позиције;

– примјењује стечена знања приликом креирања мотивационих чинилаца у процесима рада;

– примјењује стечена знања при рјешавању конфликтних ситуација и вођењу дијалога;

– примјењује стечена знања о радном праву и политици пословања;

– примјењује стечена знања у тренинг обукама запослених;

– примјењује етничка начела у раду и међуљудским односима;

– критички промишља анализира и доноси судове о односу запослених према раду, радним задацима и складно томе ефектима рада;

– критички промишља, анализира и доноси судове у форми усмених или писмених извјештаја о условима рада, радном амбијенту, резултатима рада итд;

– критички анализира, промишља и доноси судове о међуљудским односима унутар радног колектива ради успостављања бољег радног окружења.

Студијски програм примијењене социологије са излазним профилом дипломирани социолог друштвене аналитике специфичан је јер нуди одређена теоријска и практична знања из социологије неопходна за разумијевање друштвеног амбијента, узрочно-посљедичних појава и њихово међусобно објашњење. Посебна вриједност овог излазног профила односи се на развијање знања и вјештина из области истраживачког рада и примјене резултата истраживања у креирању стратешких циљева, акционих планова, идејних рјешења, јавних политика или програмских задатака. Стицање практичних вјештина у истраживачком раду омогућава свршеним студентима да своја знања из овог домена примијене на тржишту ради у свим радним организацијама (привредним субјектима, организацијама, агенцијама, министарствима, јавним управама, институтима, заводима, итд.) које се баве проучавањем друштва и друштвених појава. Свршени студенти ће свакако и кроз праксу стећи компетенције у области креирања дигиталних база резулатата истраживања у сврху њиховог даљег коришћења. Након завршетка Студијског програма желимо да свршени студенти познају и разумију сложеност истраживачког рада као и могућности примјене резултата истраживања у сврху разумијевања али и развоја друштва. Студенти ће бити оспособљени и за самостални истраживачки рад који у друштвеним наукама може бити примијењен у сврху развоја научне дјелатности.

Студент који стекне звање дипломирани социолог друштвене аналитике требао би да:

– посједује знања из области примјене методологија у друштвеним истраживањима која подразумијевају квалитативна и квантитативна истраживања са употребом дигиталних технологија у области анализе и обраде података;

– посједује знање и разумијевање из домена практичне примјене резултата истраживања у сврху креирања јавних политика, стратегија, акционих планова, програмских циљева и слично;

– посједује знање и разумијевање из домена међусобног утицаја дигиталних технологија и друштва као и знања из области односа са јавношћу погодна за вођење кампања различитог типа;

– посједује знања из најновијих програмских језика за анализу, обраду и приказивање резултата истраживања;

– посједује вјештину и способност креирања истраживачких пројеката заснованих на специфичном проблему истраживања;

– посједује способност узрочно-посљедичног објашњења одређених друштвених појава уз развијену социолошку имагинацију;

– посједује вјештину разумијвања сложености друштвених односа и процеса заснованих на темељним социолошким знањима.

Студенти се кроз овај излазни профил оспособљавају да:

– примјењују стечена знања и вјештине из области друштвених истраживања на алаизирање друштвених појава и феномена, те испитивање јавног мњења о различитим предметним темама;

– примјењују стечена знања из области истраживачког рада у привреди кроз истраживања која се могу односити на тржиште рада, потрошачко друштво, радне односе унутар колектива итд;

– примјењују стечена знања у области истраживачког рада и примјене резултата рада у креирању свих облика рјешења;

– примјењују стечена знања из области методологије друштвених истраживања у креирању дигиталних база података, те вођења различитих евиденција и статистичких показатеља;

– примјењују стечена знања у сврху објашњења одређених појава и процеса као и креирања свих облика политике, стратегија, планова итд;

– критички промишљају, анализирају и доносе суд о испитиваној појави и процесу као предмету истраживања;

– критички анализирају узрочно-посљедичне односе у друштву компарирајући претходне, тренутне и будуће правце кретања друштва.