Историјат

Као једна од 18 чланица највећег универзитета у Републици Српској, Факултет политичких наука основан је 27. 03. 2009. године издвајањем и обједињавањем четири студијска програма првог циклуса студија, који су претходно дјеловали у саставу Филозофског факултета као трогодишњи курсеви од 180 ЕЦТС бодова: студијски програми за политичке науке, журналистику, социологију и социјални рад. Услиједило је успјешно релиценцирање студијских програма у четворогодишње студије од по 240 ЕЦТС бодова под именом: политикологија, социологија, новинарство и комуникологија, социјални рад.

Факултет политичких наука стасавао је и развијао се у тешким условима кроз које је пролазила Република Српска, дијелећи судбину цијелог друштва, које је, након грађанског рата у БиХ, и даље потресала политичка и социјална криза, а постављени су изазови транзиције и глобализације. Свијет је пролазио кроз велику економску кризу, услиједили су и демографски потреси, миграције и сл. Током првих десет година свога постојања, ФПН је морао да ријеши бројне проблеме властитог раста и развоја – у првом реду кадровске и просторне дефиците. У почетку се настава одвијала у амфитеатрима и учионицама других факултета – Филозофског, Правног, Филолошког и других, а почетни недостатак сопственог образовног кадра употпуњаван је ангажовањем угледних гостујућих професора, првенствено са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Уз њихову помоћ, као и уз постојећи наставни кадар из Бање Луке, стасавала је и генерација млађих професора и асистената, који су студентима преносили практична знања и вјештине. Данас међу 65 упосленика ФПН-а ради 40 наставника и сарадника, међу којима су два професора емеритуса, осам редовних професора, дванаест ванредних професора, десет доцената и осам асистената.

За изградњу и афирмацију идентитета Факултета политичких наука било је неопходно обезбиједити одговарајуће услове, па је уз подршку и помоћ предсједника Милорада Додика и Владе Републике Српске 2013. године подигнута прелијепа зграда ФПН-а, првог факултета у универзитетском кампусу који се могао похвалити да у потпуности испуњава болоњске стандарде, како је истакнуто на свечаном отварању. Да би се побољшали услови рада и квалитет организације, у новој згради налази се велики амфитеатар капацитета 250 мјеста, 13 учионица и једна свечана сала, као и 38 кабинета за наставнике и сараднике. Опремљен је рачунарски центар, библиотека и читаоница са 70 мјеста, студентска служба, сала за састанке, факултетска књижара и скриптарница, а у холу Факултета смјештен је и бифе. У библиотечком фонду ФПН-а тренутно има више од 7.000 наслова. Научне монографије, уџбенике и осталу стручну литературу донирали су Факултет политичких наука Универзитетата у Београду, велики српски издавачи као што су „Службени гласник“ и „Завод за уџбенике и наставна средства“, а знатан дио књига набављен је из сопствених средстава.

Први декан нашег факултета, проф. др Ненад Кецмановић, приликом свечаног отварања новоизграђене зграде, нагласио је да будућу позицију ФПН-а види као „интелектуално жариште“ не само унутар универзитетске заједнице већ и Републике Српске и БиХ. Факултет политичких наука заиста има дужност да научно и морално гради личности, које су највећи капитал сваке земље па и Републике Српске. Трајнији утицај на друштво он може да постиже његовањем и развијањем критичке свијести, интелектуалном изврсношћу, етичком смјерношћу нових нараштаја, као чувар идеализма и судбине народа.

Иако много млађи од истоимених факултета у престоницама држава насталих након распада СФРЈ, Факултет политичких наука у Бањој Луци за кратко вријеме успио је да постане препознатљив и равноправан такмичар у надметању према критеријумима вриједности и стеченог знања. То су препознали и млади из других градова Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и Црне Горе који уписују студије у граду на Врбасу. Такође, досадашње искуство свједочи да су бројни дипломци ФПН-а успјешно наставили стручно и научно усавршавање у различитим установама, инстутицијама, невладином сектору, а многи су потврдили конкурентност на најпрестижнијим универзитетима у Европи, гдје су без потешкоћа наставили научну и стручну надоградњу.