Докторске студије
јун 14, 2022 2022-07-05 8:16Докторске студије
Докторске студије
Докторске студије друштвених наука Факултета политичких наука су конципиране као јединствен факултетски програм са четири области истраживања – социологија, политикологија, социјални рад и социјална политика, студије медија – што се препознаје према распореду предмета и обавеза на првој, другој и трећој години студија, односно при изради дисертације.
Поред обавезних, тзв. корских предмета, који профилишу идентитет Факултета политичких наука и појединих студијских група, увели смо и већи број изборних предмета који докторандима/кињама омогућују да у складу са предвиђеним бројем ECTS бодова и сами активно дефинишу програм који ће похађати.
Као императив при конципирању докторских студија узима се јединство теоретске наставе и истраживачког рада, па Факултет политичких наука има посебно повољну околност у постојању факултетског Института за друштвена истраживања, гдје ће докторанди моћи да се укључују у постојеће пројекте или аплицирају са властитим.
Опредијелили смо се за интегрисани докторски студиј друштвених наука са четири области истраживања – социологија, политикологија, социјални рад и социјална политика, медијске студије:
- ради повећања научних, наставних и истраживачких капацитета;
- ради уједначавања критерија, јер се ради о сродним и блиским областима друштвених наука;
- ради подстицања и промовисања интердисциплинарности, што представља тренд у друштвеним наукама;
- ради теоријских и емпиријских истраживања и знања, која могу имати ширу друштвену и социјалну примјену;
- и, коначно, ради економичности.
Услови и критеријуми за упис на Докторски студиј друштвених наука
На Докторски студиј друштвених наука Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци могу се уписати:
- кандидати/киње са завршеним другим циклусом студија – мастер из области социологије, политикологије, међународних односа, социјалног рада, новинарства и комуникологије (300 ECTS);
- кандидати/киње са завршеним другим циклусом студија из сродних области друштвених и хуманистичких наука (300 ECTS);
- кандидати/киње који су завршили постдипломске (предболоњске) студије и стекли академско звање магистра из области социологије, политикологије, међународних односа, социјалног рада, новинарства и комуникологије, као и других сродних области друштвених и хуманистичких наука.
Критеријум за упис на Докторски студиј друштвених наука Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци:
- просјечна оцјена на првом и другом циклусу академског студија;
- дужина студирања на првом и другом циклусу академског студија;
- остварени научни и истраживачки резултати из истраживачке области на коју се кандидат/киња уписује (објављени научни радови, учешће на научним конференцијама, научно-истраживачки пројекти и сл.);
- кандидати/киње који немају завршен одговарајући студиј полажу диференцијални испит из истраживачке области на коју се уписују.
Академско звање које се стиче након успјешно завршеног Докторског студија друштвених наука
Након успјешно одбрањене докторске дисертације, кандидат/киња завршава докторски студије и стиче 180 (сто осамдесет) ECTS бодова. У зависности од изабране истраживачке области, кандидат/киња стиче сљедеће академско звање:
1. Истраживачка област: Социологија
Доктор социолошких наука – 480 ECTS
2. Истраживачка област: Политикологија
Доктор политичких наука – 480 ECTS – Политикологија
Доктор политичких наука – 480 ECTS – Међународни односи
(Истраживачка област: Политикологија има два усмјерења. У зависности од преференција кнадидата/киње и докторске радње додјељује се академско звање доктора политичких наука из области политикологије или међународних односа)
3. Истраживачка област: Социјални рад и социјална политика
Доктор наука социјалног рада и социјалне политике – 480 ECTS
4. Истраживачка област: Студије медија
Доктор наука из области студија медија – 480 ECTS – Комуникологија
Доктор наука из области студија медија – 480 ECTS – Новинарство
(Истраживачка област: Студије медија има два усмјерења. У зависности од преференција кнадидата/киње и докторске радње додјељује се академско звање доктора наука из области комуникологије или новинарства)
Структура и организација Докторског студија друштвених наука
Докторски студиј траје 3 (три) академске године, односно 6 (шест) семестара. План и програм докторског студија се реализује кроз: наставу, семинаре, радионице, дискусионе групе, консултације, самостални студијски научно-истраживачки рад, израду и одобрану докторске дисертације. Кандидати/киње су дужни завршити докторски студиј у року од 4 (четири) године од дана уписа на студиј. Трајање студија се може, уз писмено образложење разлога о којем одлучује Вијеће докторског студија, продужити за још 2 (двије) године. Након истека предвиђеног рока (укупно 6 /шест/ година), кандидати губе право за наставак школовања.
Обавезне и изборне активности и њихово бодовање
Теоријска настава на докторском студију не прелази 40 (четрдесет) одсто укупног оптерећења предвиђеног програмима студија. Осталих 60 (шездесет) одсто оптерећења, подразумијева активно бављење научно-истраживачким радом, кроз обавезне и изборне активности. Оптерећеност у обавезним и изборним активностима изражава се у складу са европским системом преноса бодова (European Credit Transfer and Accumulation System – ECTS). Обавезним активностима настоје се постићи и развити склоности према научно-истраживачком раду, развијање потребних методолошких знања и вјештина, као и јачање критичког мишљења.
| Рб. | Обавезне активности | ECTS |
| 1. | Испити из обавезних предмета | 44 |
| 2. | Испити из изборних предмета | 32 |
| 3. | Објављивање два ауторска рада из области истраживања у научном часопису са рецензијом | 12 |
| 4. | Истраживачки рад на пријави докторске тезе | 8 |
| 5. | Пријава докторске тезе | 14 |
| 6. | Израда и одбрана докторске тезе | 60 |
| Укупно бодова: | 170 | |
У испуњавању изборних активности, кандидати/киње су дужни, у току трајања докторског студија, прикупити најмања 10 (десет) ECTS бодова. Кандидати сами бирају начин на који ће стећи потребне бодове. Упис потребних бодова се остварује током VI (шестог) семестра, као услов за одбрану докторске тезе. Изабране активности оцјењује комисија коју чине три члана: ментор и два члана из истраживачке области, које је изабрало Вијеће докторског студија.
| Рб. | Изборне активности | ECTS |
| 1. | Учешће на докторској конференцији са излагањем | 5 |
| 2. | Учешће на домаћој научној конференцији из области истраживања са излагањем | 4 |
| 3. | Учешће на међународној научној конференцији из области истраживања са излагањем | 5 |
| 4. | Учешће у раду љетне школе из области истраживања | 4 |
| 5. | Учешће у радионици из области истраживања | 2 |
| 6. | Проведена електронска дискусија из области истраживања (уз контролу ментора или сументора) | 1 |
| 7. | Објављен ауторски или коауторски рад из области истраживања у научном часопису са рецензијом | 6 |
| 8. | Објављено ауторско или коауторско поглавље у књизи из области истраживања | 6 |
| 9. | Објављена ауторска или коауторска књига из области истраживања | 7 |
| Укупно могуће бодова: | 40 | |
Прва година (први и други семестар)
Прва година докторског студија састављена је од теоријске наставе из обавезних и изборних предмета. Методолошка група предмета, која је обавезна за све истраживачке области, биће организована кроз теоријску наставу и методолошке семинаре, кроз које докторанди/киње стичу потребна методолошка знања и вјештине, али и оспособљавају се да самостално креирају теоријска и емпиријска истраживања. Обавезни предмет из истраживачке области (социологија, политикологија, социјални рад и социјална политика, студије медија) покрива основна подручја области истраживања: теорију, историју дисциплине и нове приступе у истраживању. Ради постизања интердисциплинарности докторандима је омогућено слушање наставе, кроз изборне предмете, из других истраживачких области.
Након одслушане теоријске наставе и испуњених предиспитних обавеза, докторанди стичу право за полагање завршног испита из обавезних и изборних предмета. Завршни испити из свих предмета докторског студија полажу се пред трочланом комисијом, коју чине: предметни наставник (носилац/и предмета) и два наставника из истраживачке области које именује Вијеће докторског студија.
Друга година (трећи и четврти семестар)
Током друге године докторанди бирају ментора/менторку са којим ће радити на истраживању за пријаву докторске тезе. Након успјешно проведеног истраживања за пријаву докторске тезе, које ментор оцјењује у писаном извјештају, докторанди стичу право за упис потребних бодова за ову активност. Ради осигурања квалитета докторског студија, а посебно у оним областима које подразумијевају интердисциплинарно истраживање и прикупљање емпиријске грађе, докторандима се може омогућити двоструко менторство.
Докторанди су обавезни да прије пријаве докторске тезе имају објављена или прихваћена за објаву два ауторска научна рада из области истраживања у признатим научним часописима или публикацијама са рецензијом. Радови се морају објавити током трајања докторског студија, то јест радови који су објављени прије уписа на докторски студиј неће се узимати у разматрање.
Након одслушане теоријске наставе, успјешно положених испита, објављена два научна рада, изабраног ментора (и коментора), успјешно проведене истраживачке радње за пријаву докторске тезе – докторанди стичу право за пријаву докторске радње. Пријава доктората мора садржавати: наслов предложене теме, образложење теме и очекиване резултате предложеног научног истраживања, основне и помоћне хипотезе од којих ће се полазити у истраживању, динамику рада, предложену литературу и опште податке о докторанду. Пријављена тема докторске радње брани се јавно пред трочланом комисијом коју чине: ментор (и коментор) и два наставника из области истраживања, које именује Вијеће докторског студија. Одбрани пријаве докторског рада могу присуствовати и други докторанди, као и сви остали заинтересовани. Ако Комисија процијени да докторанд није задовољио критеријуме за успјешну одбрану пријаве докторске радње, даје му могућност да у року од 30 (тридесет) дана отклони евентуалне недостатке и поново приступи одбрани пријаве докторског рада.
Трећа година (пети и шести семестар)
Током треће године, односно петог и шестог семестра, докторског студија, докторанд ради на изради и припрема одбрану докторског рада. Ментор (и коментор) је дужан да активно прати квалитет рада и усмјерава докторанда у изради његовог докторског рада. Начини поступка за оцјену и одбрану докторског рада одређени су Законом о високом образовању и Правилима о студирању на трећем циклусу студија Универзитета у Бањој Луци.
ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ ПОЛИТИКОЛОГИЈА
Нестабилности нашег политичког система, које су условљене како субјективним (унутрашњим) слабостима везаним за транзицију, постратним напетостима, “дејтонском” структуром БиХ и РС, и историјским наслијеђима релевантних политичких и друштвених актера, тако и објективним (вањским) факторима који произилазе из екстрадинамичке природе савремених друштвених трансформација изазваних глобализацијом, представљају широко поље за кредибилан научно-истраживачки рад на пољу политиколошких наука.
Поље могућих друштвено оправданих истраживачких тема из области политиколошких дисциплина практично је непрегледно у садашњој БиХ: од конституционалних питања која произилазе из саме дејтонске структуре државе, проблема савремене демократије у “подијељеним” друштвима, проблема суверенитета, (не)постојања демократске политичке културе, постконфликтних друштвених односа; (не)довршене транзиције; политичке економије транзиционих друштава, промјена у приступним процесима европских интеграција, политичке нестабилности Балкана као регије итд. У извјесном смислу може се рећи да Босна и Херцеговина представља експеримент у реалном времену за квалификоване политикологе и сродне дисциплине.
Нажалост, ова истраживања на Универзитету у Бањој Луци до сада нису била структурисана у високостручну форму какву омогућава докторски студиј. У том смислу Факултет политичких наука предлаже покретање докторског студија кроз истраживачку област политикологије као начин да се превазиђе ова мањкавост и одговори на објективно постојећу друштвену потребу.
Предложени програм за истраживачку област политикологије је доминантно фокусиран на истраживачку компоненту, а тек као форму подршке укључује наставни аспект. То је јасно видљиво како из структуре предмета на програму студија тако и из појединачних силабуса и метода верификације достигнутог нивоа знања. Генерална линија докторског студија усмјерена је на два магистрална правца од којих је један у општем смислу под “међународним односима” и има за циљ да одабиром предмета усмјери кандидата на изучавање статуса Босне и Херцеговине у ужем и ширем окружењу; док је други “политичко-теоријски” и има за циљ да омогући кандидатима аналитичка истраживања савремених политичких процеса.
Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Политикологија
| I година докторског студија | |||||
| Сем. | Назив предмета | Статус | Н/СИР. | ECTS | |
| 1. | Методологија друштвених истраживања | О | 6 / 4 | 15 | |
| Политика у глобализованом свијету | О | 6 / 4 | 15 | ||
| 2. | Методологија научно-истраживачког рада | О | 3 / 5 | 14 | |
| Међународни односи у XXI вијеку | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Теорија криза | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Динамика савремених политичких институција (Од понуђена три предмета из истраживачке области докторанд/киња бира један предмет.) | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Изборни предмет из других области истраживања (Докторанд/киња бира један предмет.) | И | 4 / 2 | 8 | ||
| II година докторског студија | |||||
| 3. | (Дез)интегративни процеси у Југоисточној Европи | И | 4 / 2 | 8 | |
| Постмодерни конфликти | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Суб/регионалне политике на Балкану (Од понуђена три предмета из истраживачке области докторанд/киња бира један предмет.) | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Изборни предмет из других области истраживања (Докторанд/киња бира један предмет.) | И | 4 / 2 | 8 | ||
| Објављивање научног рада из области истраживања (Докторанд/киња прије пријаве докторске тезе мора објавити два научна рада у признатим научним публикацијама са рецензијом.) | О | 0 / 5 | 6 | ||
| Истраживачки рад на пријави докторске тезе (индивидуални рад са ментором) | О | 0 / 5 | 8 | ||
| 4. | Објављивање научног рада из области истраживања (Докторанд/киња прије пријаве докторске тезе мора објавити два научна рада у признатим научним публикацијама са рецензијом.) | О | 0 / 5 | 6 | |
| Изборна научно-истраживачка активност кандидата/киње (учешће на семинарима, научним конференцијама, научно-истраживачким пројектима и слично.) | И | 0 / 5 | 10 | ||
| Пријава докторске тезе (Докторанд/киња може пријавити докторску тезу након што је одслушао/ла и положио/ла испите из теоријске наставе и објавио/ла два нучна рада.) | О | 0 / 10 | 14 | ||
| III година докторског студија | |||||
| 5. | Истраживачки рад на изради докторске тезе | О | 0 / 40 | 60 | |
| 6. | Завршетак и одбрана докторске тезе | O | |||
| УКУПНО: | 180 | ||||
ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СОЦИОЛОГИЈА
Докторски студиј за истраживачку област социологије је наставак образовања социолога након завршетка првог и другог циклуса студија социологије, односно студија социологије који су студирали студенти прије Болоњског концепта студије. Дакле, основни разлог за покретање докторског студија јесте осигурање логичног и законом обавезујућег стварања претпоставки за наставак студија послије завршетка првог и другог циклуса студија. На тај начин осигурава се нормалан вертикални наставак социолошке едукације у оквиру Факултета политичких наука.
Универзитетски студиј социологије присутан је у готово свим универзитетима широм свијета. Ријетка је појава да се социологија на универзитетима предаје само као општи предмет. Посебно је тешко замислити наставничке факултете у којима студенти немају могућности да упознају своје друштво и теоријска промишљања савремених друштвених феномена, без обзира на њихово будуће занимање. Ове чињенице појачавају оправданост за изучавање социологије на докторском нивоу.
У постојећим друштвеним условима постсоцијалистичких земаља појавио се низ објективних разлога за актуелизацију социологије као једне од најважнијих дисциплина које анализаирају друштво и друштвене односе. Наше друштво пролази кроз транзицијски период бременит друштвеним промјенама које је потребно научно истраживати. Осим тога постојеће разноликости етничке, националне и друге припадности очигледно представљају потенцијалне проблеме те их је потребно истраживати и анализирати како би се предуприједили потенцијални конфликти. Ови конфликти често прате друштва која су слична нашем друштву. За развој савременог друштва очигледно је значајна социологија и социолози као стручњци који су ту науку темељито изучили. Наравно, постоје и супротна схватања. Резултати таквих схватања често су видљиви, а они се углавном своде на лаку продукцију квазисоциолошког кадра. Ова ситуација биће знатно предупређена са докторским студијама.
Посебна околност која појачава оправданост изучавања социологије на трећем циклусу студија представља чињеница да су новије друштвене појаве пропраћене са феноменима као што су незапосленост, неконтролисано ширење насеља, старење популације, еколошки проблеми, дрога, агресивност итд. Очигледно је да ови феномени захтијевају социолошка и друга истраживања као и конципирање рјешења за њихово превазилажење. За ове потребе докторски студиј социологије може оспособљавати будуће стручњаке различитих усмјерења.
Нова друштвена стварност захтјева низ промјена на плану образовања. У том смислу посебно мјесто припада образовању будућих аналитичара друштва. Зато је потребно осавременити истраживачке, савјетодавне и едукативне програме студија социологије. У том смислу треба посматрати и трећи цикус студија социологије. Без обзира на критике положаја соцоиологије у претходном друштвеном систему социолози су били у могућности да своја знања примјењују у ширем спектру организација и установа као што су предузећа, јавни медији, државне институције итд. Рад социолога у сваком друштву доприноси обликовању друштвених потенцијала развоја. Ако се такви циљеви потисну и у центар пажње наметну партикуларни интереси тада се стихијски шири одбојност према социологији. Такав однос према социологији је најбољи индикатор да је друштво болесно и да функционише за потребе партикуларних интереса.
Постоје бројни разлози оснивања трећег циклуса студија социологије. Прије свега, студиј социологије данас је присутан у готово свим универзитетима широм свијета. Осим тога, ријетке су студијске групе у свијету у којима социологија нема своје мјесто у корпусу различитих научних подручја. Разлог је једноставан: студентима треба омогућити да упознају своје властито друштво и теоријска промишљања феномена у различитим областима друштвеног живота. Ово би требало бити посебно наглашено у друштвима која се налазе у транзицији. Из историје социологије познато је да социологија добија на друштвеном значају ако је друштво у прогресивном развоју. Али исто тако социологија се потискује уколико владајуће структуре представљају кочнице друштвеног развоја, уколико превладају партикуларни инетреси на штету општег друштвеног развоја. Ово су појаве које посебно оптерећују друштва у транзицији. Наше друштво пролази кроз транзицијиски период у коме би социологија требала бити од посебног значаја. У таквој ситуацији потребан је студиј социологије на докторском нивоу који је, прије свега, истраживачки студиј и као такав одвија се унутар процеса истраживачког рада на истраживачким пројектима.
Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Социологија
I година докторског студија | ||||
Сем. | Назив предмета | Статус | Н/СИР. | ECTS |
1. | Методологија друштвених истраживања | О | 6 / 4 | 15 |
Социологија идентитета | О | 6 / 4 | 15 | |
2. | Методологија научно-истраживачког рада | О | 3 / 5 | 14 |
Род, идентитет и развој | И | 4 / 2 | 8 | |
Савремене теорије о друштвеним конфликтима | И | 4 / 2 | 8 | |
Религија и етницитет | И | 4 / 2 | 8 | |
Изборни предмет из других области истраживања | И | 4 / 2 | 8 | |
II година докторског студија | ||||
3. | Глобализација и социјалнопатолошке појаве | И | 4 / 2 | 8 |
Транзициони проблеми у БиХ | И | 4 / 2 | 8 | |
Социјални капитал и породица | И | 4 / 2 | 8 | |
Изборни предмет из других области истраживања | И | 4 / 2 | 8 | |
Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0 / 5 | 6 | |
Истраживачки рад на пријави докторске тезе (индивидуални рад са ментором) | О | 0 / 5 | 8 | |
4. | Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0 / 5 | 6 |
Изборна научно-истраживачка активност кандидата/киње | И | 0 / 5 | 10 | |
Пријава докторске тезе (Докторанд/киња може пријавити докторску тезу након што је одслушао/ла и положио/ла испите из теоријске наставе и објавио/ла два нучна рада) | О | 0 / 10 | 14 | |
III година докторског студија | ||||
5. | Истраживачки рад на изради докторске тезе | О | 0 / 40 | 60 |
6. | Завршетак и одбрана докторске тезе | О | ||
УКУПНО: | 180 | |||
ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СОЦИЈАЛНИ РАД И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
Образовање за социјални рад и социјалну политику је у сталној интеракцији са друштвеним промјенама и савременим друштвеним процесима и мора бити у стању да понуди одрживе концепте социјалног развоја и оргинална рјешења за научну мисао и научне проблеме. Данашњи социјални рад не односи се само на социјалну заштиту и рјешавање социјалних проблема, већ и на друге облике социјалних интервенција као што су социјално планирање и истраживање нових социјалних ризика. У свјетским трендовима образовања из социјалног рада и социјалне политике тежиште је на научно утемељеном планирању и научној евалуацији интервенција на свим нивоима – од социјалне политике, до интервенција усмјерених ка појединцима, породицама и заједницама.
Савремена друштва, поред традиционалних проблема, изложена су многобројним пријетњама као што су: нови облици сиромаштва и социјалне искључености до којих долази због неадекватног приступа новим информациј¬ским и комуникацијским технологијама или пак приватизованим услугама (вода, електрична струја, итд.); промјенамa у обрасцима запослености које доводе у питање функционисање развијених система социјалне сигурности, али и до социјалне несигурности код одређеног броја људи због осјећаја неизвијесности у погледу њихове будуће добробити; криминалитет; нове социјалне болести; однос мултикултурализма и традиционалног идентитета због свеобухватних глобализацијских процеса и слично. Ревидирана стратегија социјалне кохезије Вијећа Европе (Council of Europe) из 2004. године упозорава на ове пријетње и тражи да Европа пронађе „начине прилагођавања достигнућа своје социјалне политике промијењеним потребама и околностима”. Препорука Вијећа Европе о социјалним радницима (2000) указује на утицај политичког и социјалног развоја на праксу и образовање социјалних радника наглашавајући значај истраживања за социјални рад: „Сви би социјални радници морали познавати примјену резултата истраживања, те бити способни тумачити те резултате, имати могућности да предузму истраживање и у њему учествовати“, као и потребу сталне едукације социјалних радника.
Праћење и изучавање социјалних проблема савремених друштава захтјева висок истраживачки ниво због сложености, свеобухватности и посљедица које остављају на појединца и друштвене односе. На нашим просторима не постоји ни једна истраживачка институција која системски и планирано прати проблеме који спречавају напредак земље, нити трага за одговорима на проблеме запошљавање, реформе пензијског и инвалидског осигурања, изградње одрживог система здравственог осигурања, борбе против сиромаштва и социјалне искључености, осигуравања људских права, развоја стамбене политике, проблемима великих буџетских издвајања за неефикасне социјалне накнаде, ефикасним управљањем социјалним услугама, доступности социјалне заштите грађанима и укључивања грађана и организација цивилног друштва у социјалне програме.
Докторским студијама развијају се теоријске, методолошке и емпиријске претпоставке научног ангажмана на подручју социјалног рада и социјалне политике. Будући полазници требало би да се самостално и конкурентно баве научно-истраживачким радом и да рјешавају сложене теоријске, методолошке и практичне проблеме са интердисциплинарног становишта. Теоријска и емпиријска знања добијена на докторским студијама претпоставка су изналажења дјелотворних рјешења за бројне социјалне проблеме и њихову превенцију. Креативност, способност анализирања, синтетизовања, предвиђања посљедица и рјешења у области социјалног рада и социјалне политике, критичко коришћење међународних и упоредних перспектива, способност да се користе сложене методе истраживања, процедура и процеса, те способност трансфера нових знања из теорије у праксу су добити од докторског програма за истраживачку област социјалног рада и социјалне политике. Омогућавање да студенти добију знања која су продубљена на највишем нивоу докторских истраживања представљају немјерљив капитал и улог високог образовања у напредак друштва и изградњу државе.
Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Социјални рад и социјална политика
I година докторског студија | ||||
Сем | Назив предмета | Статус | Н/СИР | ECTS |
1. | Методологија друштвених истраживања | О | 6/4 | 15 |
Социјални рад и социјална политика у савременом друштву | О | 6/4 | 15 | |
2. | Методологија научно-истраживачког рада | О | 3/5 | 14 |
Социјални проблеми | И | 4/2 | 8 | |
Теоријско методски приступи у социјалном раду | И | 4/2 | 8 | |
Слобода, права и социјални рад | И | 4/2 | 8 | |
Изборни блок предмета из других области истраживања |
|
|
| |
II година докторског студија | ||||
3. | Социјални рад и ризици у животној перспективи | И | 4/2 | 8 |
Социјална политика, социјални развој и демографски процеси | И | 4/2 | 8 | |
Социјални менаџмент | И | 4/2 | 8 | |
Изборни блок предмета из друге области истраживања | И | 4/2 | 8 | |
Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0/5 | 6 | |
Истраживачки рад на пријави докторске тезе | О | 0/5 | 8 | |
4. | Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0/5 | 6 |
Изборна научно-истраживачка активност кандидата/киње (учешће на семинарима, научним конференцијама, научно-истраживачким пројектима и сл.) | И | 0/5 | 10 | |
Пријава докторске тезе | О | 0/10 | 14 | |
III година докторског студија | ||||
5. | Истраживачки рад на изради докторске тезе | О | 0/40 | 60 |
6. | Завршетак и одбрана докторске тезе | О | ||
Укупно | 180 | |||
ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СТУДИЈЕ МЕДИЈА
Студирање на истраживачкој области студија медија усклађено је са савременим токовима науке из области комуникологије, новинарства и медија.
Програм за истраживачку област студија медија је интердисциплинаран, а избором поља истраживања, докторанд/киња се опредјељује за комуникологију или новинарство, односно за излазни профил доктора наука из комуникологије или доктора наука из новинарства. Докторанд/киња бира поље истраживања у трећем семестру, на предмету из истраживачког рада на пријави докторске дисертације. У изабраном пољу докторанди објављује своје научне радове, обављају изборну научно-истраживачку активност и пријављују, истражују, пишу и бране доктроску дисертацију.
Свршени докторанди овог докторског студија допринијеће формирању квалитетног домаћег кадра оспособљеног за научно-истраживачки рад и едукативни рад. Програм докторских студија омогућава стицаљње знања и вјештина неопходних за научно-истраживачки рад из области комуникологије, масовних медија и новинарства.
Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Студије медија
I година докторског студија | ||||
Сем. | Назив предмета | Статус | Н/СИР. | ECTS |
1. | Методологија друштвених истраживања | О | 6 / 4 | 15 |
Теоријски приступи у студијама медија | О | 6 / 4 | 15 | |
2. | Методологија научно-истраживачког рада | О | 3 / 5 | 14 |
Информационо друштво и нови медији | И | 4 / 2 | 8 | |
Савремено новинарство | И | 4 / 2 | 8 | |
Јавни сервиси и комерцијални медији | И | 4 / 2 | 8 | |
Изборни предмет из других области истраживања | И | 4 / 2 | 8 | |
II година докторског студија | ||||
3. | Медијска писменост и медијска култура | И | 4 / 2 | 8 |
Жанрови и јавни дискурс | И | 4 / 2 | 8 | |
Теорија и модели односа с јавношћу | И | 4 / 2 | 8 | |
Изборни предмет из других области истраживања | И | 4 / 2 | 8 | |
Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0 / 5 | 6 | |
Истраживачки рад на пријави докторске тезе (индивидуални рад са ментором) | О | 0 / 5 | 8 | |
4. | Објављивање научног рада из области истраживања | О | 0 / 5 | 6 |
Изборна научно-истраживачка активност кандидата/киње | И | 0 / 5 | 10 | |
Пријава докторске тезе (Докторанд/киња може пријавити докторску тезу након што је одслушао/ла и положио/ла испите из теоријске наставе и објавио/ла два нучна рада) | О | 0 / 10 | 14 | |
III година докторског студија | ||||
5. | Истраживачки рад на изради докторске тезе | О | 0 / 40 | 60 |
6. | Завршетак и одбрана докторске тезе | О | ||
УКУПНО: | 180 | |||
