УВОД

Научно-технички развој условљава проширење и модернизацију образовних програма у високошколским институцијама. Реформа у високом образовању у духу болоњског процеса подразумијева и модернизацију професионалног оспособљавања социолога. На студијском програму социологије исказана је потреба да се изврше темељне измјене курикулума у складу са промјенама у високом школству у Европи, а на принципима формулисаним у Болоњској декларацији.

Овај студијски програм полази од стручног профила социолога у развијеним земљама, његове позиције на тржишту рада и садржаја и облика знања које он треба да стекне током студирања. Да би се избјегао ризик формализације предвиђено је увођење одговарајућих правила којима се рационализује организација наставног процеса и дефинисање садржаја наставе.

Студијски програм се темељи на општим смјерницама реформе високог образовања, а посебно:

– потребе за већом ефикасношћу процеса студирања;
– нужности увођења интерактивних метода наставе и активног учешћа студената у процесу наставе;
– захтјева свих научних дисциплина за интердисциплинарним повезивањем.
Овим студијским програмом желе се превазићи следеће слабости:

– застарјелост метода наставе и застарјела наставна средства, а посебно недовољна наставна средства;
– дугачки циклуси предавања који воде полагању испита послије другог или више семестара наставе;
– веома слаба ефикасност студирања.

Студентима се нуди широк спектар социолошких знања и у исто вријеме могућност за специјализацију у одређеној области. Тежи се да се у већој мјери изађе у сусрет потребама различитих институција које запошљавају социологе.

Продубљивање знања из одређених области одвија се кроз широку понуду изборних предмета који су органски повезани са градивом у обавезним предметима. Наставни план подразумијева да се могућност интердисциплинарне сарадње максимално операционализује.

Приликом развијања концепције студијског програма поштован је принцип реализма. Подразумијевало се да се циљеви морају поставити тако да уважавају стварне могућности квалитета наставе, нивоа свијести о значају унапређења квалитета и расположиве ресурсе за спровођење овог циља.

НАЗИВ И ЦИЉЕВИ

Назив студијског програма: Дипломске академске студије социологије

Циљеви: Основни циљ студијског програма је да пружи теоријска и методолошка знања која омогућују самосталан и критички рад студената у једној од посебних области социологије. Понуда предмета из сродних друштвено-научних дисциплина има за циљ да студентима омогући увид у повезаност одабране области студија са другим дисциплинама, а студијски истраживачки рад да студенте упозна са специфичностима истраживачких тема и метода унутар одабране области. Посебан циљ је упознавање студената са могућностима практичне примјене знања из области социологије којом се баве током студија другог циклуса. Студенти се требају оспособити да са вишим квалитетом знања могу радити у школама, центрима за социјални рад, предузећима, државним институцијама, институцијама културе и цивилног друштва, те да могу радити као истраживачи друштвених појава.

МОДЕЛ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Укупна структура студијског програма социологије, кроз сва три циклуса, организовања је по моделу 4+1+3

НАУЧНА ОБЛАСТ

Студијски програм социологије припада научној области друштвених наука, научно поље социологије.

ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Врста студија: Дипломске академске студије

Исходи процеса учења: Дипломске академске студије социологије су једногодишње студије чијим завршетком ће студенти овладати знањима и вјештинама неопходним за самосталан истраживачки рад у области социологије за коју се опредијеле. Студије оспособљавају студенте за самостални рад стицањем теоријских и методолошких знања не само из области социологије већ и сродних друштвено-научних дисциплина, кроз студијски истраживачки рад и писање завршног рада. Стечене способности и знања квалификују завршене студенте за рад на научним пројектима, као и примијењеним истраживањима. Завршени студенти дипломских академских студија обучени су за критичку анализу стања, оперативна истраживања и учешће у конципирању могућих промјена у одређеним областима друштва.

Специфични исходи учења одређују се у оквиру сваког обавезног и изборног наставног предмета.

АКАДЕМСКИ НАЗИВ

На основу Правилника о листи струковних, академских и научних звања (“Службени гласник Републике Српске”, број 117/14 и 83/15 ) – Мастер социологије – 300 ECTS

 

НАСТАВНИ ПЛАН СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА