Поводом обиљежавања 10 година Факултета политичких наука, наставно – научни кадар Студијског програма социологије одржао је 28. марта 2019. године научни скуп на тему Могућности примјене социолошких истраживања у савременом друштву.

Научни скуп је, у форми округлог стола, реализован кроз двије панел дискусије, модерацијом др Далибора Савића и асистенцијом секретара студијског програма, Душанке Слијепчевић, а под руководством доц. др Ранке Перић Ромић. Уводним обраћањем, руководилац студијског програма, доц. др Ранка Перић Ромић, пожељела је срдачну добродошлицу присутнима, изразивши захвалност на одазиву за учешће. Учешће у радном програму скупа директно су узели наставници и сарадници студијског програма, као и гостујући професори са Универзитета у Источном Сарајеву и Универзитета у Новом Саду. Скупу је присуствовала и др Радмила Пејић, помоћник министра за високо образовање у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, а заинтересованост је својим присуством изразила и неколицина студената друге године студија социологије.

Општи предмет дискусије било је разматрање положаја социологије и улоге професије социолога у друштву, у 21. вијеку, а релевантна гледишта проблема и драгоцјена искуства изнијели су гостујући професори: проф. др Божо Милошевић, проф. др Срђан Шљукић, проф. др Драган Коковић, проф. др Биљана Милошевић Шошо и проф. др Бисерка Кошарац. Отворили су бројна социолошка и општедруштвена питања, говорећи о сазнајним могућностима и препрекама социолошке експертизе, те препрекама примјењивости социолошких истраживања и важности истих у креирању јавних политика.

Прва панел дискусија, у којој су учествовали проф. др Божо Милошевић, доц. др Ранка Перић Ромић, проф. др Срђан Шљукић, др Далибор Савић и проф. др Биљана Милошевић Шошо, односила се на значај социолошке експертизе у савременом друштву, те на ограничавајуће факторе апликативности социолошких истраживања, теоријско – методолошке концепте примијењене социологије, потребе запошљавања социолога у приватном и јавном сектору, као и на незамјењиву улогу социолога у креирању јавних политика.

Проф. др Пејо Ђурашиновић, проф. др Драган Коковић, проф. др Бисерка Кошарац и проф. др Немања Ђукић били су учесници друге панел дискусије, којом су разматрана питања промјена у савременом друштву у погледу прилагођавања актуелним трендовима и приступима, претежно базиранима на примјењивости научних сазнања, те теоријско - методолошка питања у истраживању свакодневице. Истакнуте су и могућности примјене у друштву савремених истраживања породице, а говорило се и о првоносећим наративима савремене социологије и преображају друштва уопште. Дискусији су коментарима допринијели проф. др Боро Трамошљанин, проф. др Душко Трнинић, проф. др Брацо Ковачевић, проф. др Иван Шијаковић и стручни сарадник у настави, Дијана Миздрак.

Исцрпном, шесточасовном анализом стања и перспектива даљњег развоја социологије, дошло се до разноврсних стајалишта, обједињених у општи закључак о неопходности значајнијег позиционирања социологије у систему друштвених наука и њеног инкорпорирања у функционалне захтјеве савременог друштва, кроз примјењивост друштвених истраживања односно обезбјеђивање радних позиција за социологе у свим подручјима јавног рада. Због тога је потребна континуирана сензибилизација друштвене средине и кључних друштвених актера за увиђање прагматичности социологије у савременим друштвеним токовима. У прилог виталности социологије у разумијевању трансформације друштва на прагу трећег миленијума, истакнут је и значај њеног критичко – еманципаторског хабитуса за ефикасније оспособљавање високоспецијализованих елита, оријентисање према будућности и контролисање савремених технологија. Нарочито је апострофирано повјерење у Универзитет, као институционалну гаранцију да ће се одржати континуитет досадашње (ре)продукције „знања ради знања“, као хумане вриједности у интересу човјечанства, како би бављење социологијом остало и даље превасходно интелектуално изазовно, а затим и искористиво.