Чланак Извјештаји о научно-истраживачком раду се појављује прво на Факултет политичких наука.

• Правилник о међународној размјени студената и особља
• Правила о раду Комисије и критеријумима за спровођење поступка избора кандидата за размјену одлазећих студената и особља у оквиру програма Еразмус+ КА107
• Водич за размјену студената и особља Универзитета у Бањој Луци
• Exchange of students and staff

Чланак Размјена студената и особља се појављује прво на Факултет политичких наука.

Новинарство и комуникологија

Примијењена социологија

Социјални рад

Чланак Настава на даљину – Нови студијски програми се појављује прво на Факултет политичких наука.

Поред обавезних, тзв. корских предмета, који профилишу идентитет Факултета политичких наука и појединих студијских група, увели смо и већи број изборних предмета који докторандима/кињама омогућују да у складу са предвиђеним бројем ECTS бодова и сами активно дефинишу програм који ће похађати.

Као императив при конципирању докторских студија узима се јединство теоретске наставе и истраживачког рада, па Факултет политичких наука има посебно повољну околност у постојању факултетског Института за друштвена истраживања, гдје ће докторанди моћи да се укључују у постојеће пројекте или аплицирају са властитим.

Опредијелили смо се за интегрисани докторски студиј друштвених наука са четири области истраживања – социологија, политикологија, социјални рад и социјална политика, медијске студије:

1. ради повећања научних, наставних и истраживачких капацитета;
2. ради уједначавања критерија, јер се ради о сродним и блиским областима друштвених наука;
3. ради подстицања и промовисања интердисциплинарности, што представља тренд у друштвеним наукама;
4. ради теоријских и емпиријских истраживања и знања, која могу имати ширу друштвену и социјалну примјену;
5. и, коначно, ради економичности.

Услови и критеријуми за упис на Докторски студиј друштвених наука

На Докторски студиј друштвених наука Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци могу се уписати:

• кандидати/киње са завршеним другим циклусом студија – мастер из области социологије, политикологије, међународних односа, социјалног рада, новинарства и комуникологије (300 ECTS);
• кандидати/киње са завршеним другим циклусом студија из сродних области друштвених и хуманистичких наука (300 ECTS);
• кандидати/киње који су завршили постдипломске (предболоњске) студије и стекли академско звање магистра из области социологије, политикологије, међународних односа, социјалног рада, новинарства и комуникологије, као и других сродних области друштвених и хуманистичких наука.

Критеријум за упис на Докторски студиј друштвених наука Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци:

• просјечна оцјена на првом и другом циклусу академског студија;
• дужина студирања на првом и другом циклусу академског студија;
• остварени научни и истраживачки резултати из истраживачке области на коју се кандидат/киња уписује (објављени научни радови, учешће на научним конференцијама, научно-истраживачки пројекти и сл.);
• кандидати/киње који немају завршен одговарајући студиј полажу диференцијални испит из истраживачке области на коју се уписују.

Академско звање које се стиче након успјешно завршеног Докторског студија друштвених наука

Након успјешно одбрањене докторске дисертације, кандидат/киња завршава докторски студије и стиче 180 (сто осамдесет) ECTS бодова. У зависности од изабране истраживачке области, кандидат/киња стиче сљедеће академско звање:

1. Истраживачка област: Социологија

   Доктор социолошких наука – 480 ECTS

2. Истраживачка област: Политикологија

   Доктор политичких наука – 480 ECTS – Политикологија
   Доктор политичких наука – 480 ECTS – Међународни односи

(Истраживачка област: Политикологија има два усмјерења. У зависности од преференција кнадидата/киње и докторске радње додјељује се академско звање доктора политичких наука из области политикологије или међународних односа)

3. Истраживачка област: Социјални рад и социјална политика

   Доктор наука социјалног рада и социјалне политике – 480 ECTS

4. Истраживачка област: Студије медија

   Доктор наука из области студија медија – 480 ECTS – Комуникологија
   Доктор наука из области студија медија – 480 ECTS – Новинарство

(Истраживачка област: Студије медија има два усмјерења. У зависности од преференција кнадидата/киње и докторске радње додјељује се академско звање доктора наука из области комуникологије или новинарства)

Структура и организација Докторског студија друштвених наука

Докторски студиј траје 3 (три) академске године, односно 6 (шест) семестара. План и програм докторског студија се реализује кроз: наставу, семинаре, радионице, дискусионе групе, консултације, самостални студијски научно-истраживачки рад, израду и одобрану докторске дисертације. Кандидати/киње су дужни завршити докторски студиј у року од 4 (четири) године од дана уписа на студиј. Трајање студија се може, уз писмено образложење разлога о којем одлучује Вијеће докторског студија, продужити за још 2 (двије) године. Након истека предвиђеног рока (укупно 6 /шест/ година), кандидати губе право за наставак школовања.

Обавезне и изборне активности и њихово бодовање

Теоријска настава на докторском студију не прелази 40 (четрдесет) одсто укупног оптерећења предвиђеног програмима студија. Осталих 60 (шездесет) одсто оптерећења, подразумијева активно бављење научно-истраживачким радом, кроз обавезне и изборне активности. Оптерећеност у обавезним и изборним активностима изражава се у складу са европским системом преноса бодова (European Credit Transfer and Accumulation System – ECTS). Обавезним активностима настоје се постићи и развити склоности према научно-истраживачком раду, развијање потребних методолошких знања и вјештина, као и јачање критичког мишљења.

У испуњавању изборних активности, кандидати/киње су дужни, у току трајања докторског студија, прикупити најмања 10 (десет) ECTS бодова. Кандидати сами бирају начин на који ће стећи потребне бодове. Упис потребних бодова се остварује током VI (шестог) семестра, као услов за одбрану докторске тезе. Изабране активности оцјењује комисија коју чине три члана: ментор и два члана из истраживачке области, које је изабрало Вијеће докторског студија.

Прва година (први и други семестар)

Прва година докторског студија састављена је од теоријске наставе из обавезних и изборних предмета. Методолошка група предмета, која је обавезна за све истраживачке области, биће организована кроз теоријску наставу и методолошке семинаре, кроз које докторанди/киње стичу потребна методолошка знања и вјештине, али и оспособљавају се да самостално креирају теоријска и емпиријска истраживања. Обавезни предмет из истраживачке области (социологија, политикологија, социјални рад и социјална политика, студије медија) покрива основна подручја области истраживања: теорију, историју дисциплине и нове приступе у истраживању. Ради постизања интердисциплинарности докторандима је омогућено слушање наставе, кроз изборне предмете, из других истраживачких области.

Након одслушане теоријске наставе и испуњених предиспитних обавеза, докторанди стичу право за полагање завршног испита из обавезних и изборних предмета. Завршни испити из свих предмета докторског студија полажу се пред трочланом комисијом, коју чине: предметни наставник (носилац/и предмета) и два наставника из истраживачке области које именује Вијеће докторског студија.

Друга година (трећи и четврти семестар)

Током друге године докторанди бирају ментора/менторку са којим ће радити на истраживању за пријаву докторске тезе. Након успјешно проведеног истраживања за пријаву докторске тезе, које ментор оцјењује у писаном извјештају, докторанди стичу право за упис потребних бодова за ову активност. Ради осигурања квалитета докторског студија, а посебно у оним областима које подразумијевају интердисциплинарно истраживање и прикупљање емпиријске грађе, докторандима се може омогућити двоструко менторство.

Докторанди су обавезни да прије пријаве докторске тезе имају објављена или прихваћена за објаву два ауторска научна рада из области истраживања у признатим научним часописима или публикацијама са рецензијом. Радови се морају објавити током трајања докторског студија, то јест радови који су објављени прије уписа на докторски студиј неће се узимати у разматрање.

Након одслушане теоријске наставе, успјешно положених испита, објављена два научна рада, изабраног ментора (и коментора), успјешно проведене истраживачке радње за пријаву докторске тезе – докторанди стичу право за пријаву докторске радње. Пријава доктората мора садржавати: наслов предложене теме, образложење теме и очекиване резултате предложеног научног истраживања, основне и помоћне хипотезе од којих ће се полазити у истраживању, динамику рада, предложену литературу и опште податке о докторанду. Пријављена тема докторске радње брани се јавно пред трочланом комисијом коју чине: ментор (и коментор) и два наставника из области истраживања, које именује Вијеће докторског студија. Одбрани пријаве докторског рада могу присуствовати и други докторанди, као и сви остали заинтересовани. Ако Комисија процијени да докторанд није задовољио критеријуме за успјешну одбрану пријаве докторске радње, даје му могућност да у року од 30 (тридесет) дана отклони евентуалне недостатке и поново приступи одбрани пријаве докторског рада.

Трећа година (пети и шести семестар)

Током треће године, односно петог и шестог семестра, докторског студија, докторанд ради на изради и припрема одбрану докторског рада. Ментор (и коментор) је дужан да активно прати квалитет рада и усмјерава докторанда у изради његовог докторског рада. Начини поступка за оцјену и одбрану докторског рада одређени су Законом о високом образовању и Правилима о студирању на трећем циклусу студија Универзитета у Бањој Луци.

ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ ПОЛИТИКОЛОГИЈА

Нестабилности нашег политичког система, које су условљене како субјективним (унутрашњим) слабостима везаним за транзицију, постратним напетостима, “дејтонском” структуром БиХ и РС, и историјским наслијеђима релевантних политичких и друштвених актера, тако и објективним (вањским) факторима који произилазе из екстрадинамичке природе савремених друштвених трансформација изазваних глобализацијом, представљају широко поље за кредибилан научно-истраживачки рад на пољу политиколошких наука.

Поље могућих друштвено оправданих истраживачких тема из области политиколошких дисциплина практично је непрегледно у садашњој БиХ: од конституционалних питања која произилазе из саме дејтонске структуре државе, проблема савремене демократије у “подијељеним” друштвима, проблема суверенитета, (не)постојања демократске политичке културе, постконфликтних друштвених односа; (не)довршене транзиције; политичке економије транзиционих друштава, промјена у приступним процесима европских интеграција, политичке нестабилности Балкана као регије итд. У извјесном смислу може се рећи да Босна и Херцеговина представља експеримент у реалном времену за квалификоване политикологе и сродне дисциплине.

Нажалост, ова истраживања на Универзитету у Бањој Луци до сада нису била структурисана у високостручну форму какву омогућава докторски студиј. У том смислу Факултет политичких наука предлаже покретање докторског студија кроз истраживачку област политикологије као начин да се превазиђе ова мањкавост и одговори на објективно постојећу друштвену потребу.

Предложени програм за истраживачку област политикологије је доминантно фокусиран на истраживачку компоненту, а тек као форму подршке укључује наставни аспект. То је јасно видљиво како из структуре предмета на програму студија тако и из појединачних силабуса и метода верификације достигнутог нивоа знања. Генерална линија докторског студија усмјерена је на два магистрална правца од којих је један у општем смислу под “међународним односима” и има за циљ да одабиром предмета усмјери кандидата на изучавање статуса Босне и Херцеговине у ужем и ширем окружењу; док је други “политичко-теоријски” и има за циљ да омогући кандидатима аналитичка истраживања савремених политичких процеса.

Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Политикологија

ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СОЦИОЛОГИЈА

Докторски студиј за истраживачку област социологије је наставак образовања социолога након завршетка првог и другог циклуса студија социологије, односно студија социологије који су студирали студенти прије Болоњског концепта студије. Дакле, основни разлог за покретање докторског студија јесте осигурање логичног и законом обавезујућег стварања претпоставки за наставак студија послије завршетка првог и другог циклуса студија. На тај начин осигурава се нормалан вертикални наставак социолошке едукације у оквиру Факултета политичких наука.

Универзитетски студиј социологије присутан је у готово свим универзитетима широм свијета. Ријетка је појава да се социологија на универзитетима предаје само као општи предмет. Посебно је тешко замислити наставничке факултете у којима студенти немају могућности да упознају своје друштво и теоријска промишљања савремених друштвених феномена, без обзира на њихово будуће занимање. Ове чињенице појачавају оправданост за изучавање социологије на докторском нивоу.

У постојећим друштвеним условима постсоцијалистичких земаља појавио се низ објективних разлога за актуелизацију социологије као једне од најважнијих дисциплина које анализаирају друштво и друштвене односе. Наше друштво пролази кроз транзицијски период бременит друштвеним промјенама које је потребно научно истраживати. Осим тога постојеће разноликости етничке, националне и друге припадности очигледно представљају потенцијалне проблеме те их је потребно истраживати и анализирати како би се предуприједили потенцијални конфликти. Ови конфликти често прате друштва која су слична нашем друштву. За развој савременог друштва очигледно је значајна социологија и социолози као стручњци који су ту науку темељито изучили. Наравно, постоје и супротна схватања. Резултати таквих схватања често су видљиви, а они се углавном своде на лаку продукцију квазисоциолошког кадра. Ова ситуација биће знатно предупређена са докторским студијама.

Посебна околност која појачава оправданост изучавања социологије на трећем циклусу студија представља чињеница да су новије друштвене појаве пропраћене са феноменима као што су незапосленост, неконтролисано ширење насеља, старење популације, еколошки проблеми, дрога, агресивност итд. Очигледно је да ови феномени захтијевају социолошка и друга истраживања као и конципирање рјешења за њихово превазилажење. За ове потребе докторски студиј социологије може оспособљавати будуће стручњаке различитих усмјерења.

Нова друштвена стварност захтјева низ промјена на плану образовања. У том смислу посебно мјесто припада образовању будућих аналитичара друштва. Зато је потребно осавременити истраживачке, савјетодавне и едукативне програме студија социологије. У том смислу треба посматрати и трећи цикус студија социологије. Без обзира на критике положаја соцоиологије у претходном друштвеном систему социолози су били у могућности да своја знања примјењују у ширем спектру организација и установа као што су предузећа, јавни медији, државне институције итд. Рад социолога у сваком друштву доприноси обликовању друштвених потенцијала развоја. Ако се такви циљеви потисну и у центар пажње наметну партикуларни интереси тада се стихијски шири одбојност према социологији. Такав однос према социологији је најбољи индикатор да је друштво болесно и да функционише за потребе партикуларних интереса.

Постоје бројни разлози оснивања трећег циклуса студија социологије. Прије свега, студиј социологије данас је присутан у готово свим универзитетима широм свијета. Осим тога, ријетке су студијске групе у свијету у којима социологија нема своје мјесто у корпусу различитих научних подручја. Разлог је једноставан: студентима треба омогућити да упознају своје властито друштво и теоријска промишљања феномена у различитим областима друштвеног живота. Ово би требало бити посебно наглашено у друштвима која се налазе у транзицији. Из историје социологије познато је да социологија добија на друштвеном значају ако је друштво у прогресивном развоју. Али исто тако социологија се потискује уколико владајуће структуре представљају кочнице друштвеног развоја, уколико превладају партикуларни инетреси на штету општег друштвеног развоја. Ово су појаве које посебно оптерећују друштва у транзицији. Наше друштво пролази кроз транзицијиски период у коме би социологија требала бити од посебног значаја. У таквој ситуацији потребан је студиј социологије на докторском нивоу који је, прије свега, истраживачки студиј и као такав одвија се унутар процеса истраживачког рада на истраживачким пројектима.

Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Социологија

ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СОЦИЈАЛНИ РАД И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

Образовање за социјални рад и социјалну политику је у сталној интеракцији са друштвеним промјенама и савременим друштвеним процесима и мора бити у стању да понуди одрживе концепте социјалног развоја и оргинална рјешења за научну мисао и научне проблеме. Данашњи социјални рад не односи се само на социјалну заштиту и рјешавање социјалних проблема, већ и на друге облике социјалних интервенција као што су социјално планирање и истраживање нових социјалних ризика. У свјетским трендовима образовања из социјалног рада и социјалне политике тежиште је на научно утемељеном планирању и научној евалуацији интервенција на свим нивоима – од социјалне политике, до интервенција усмјерених ка појединцима, породицама и заједницама.

Савремена друштва, поред традиционалних проблема, изложена су многобројним пријетњама као што су: нови облици сиромаштва и социјалне искључености до којих долази због неадекватног приступа новим информациј¬ским и комуникацијским технологијама или пак приватизованим услугама (вода, електрична струја, итд.); промјенамa у обрасцима запослености које доводе у питање функционисање развијених система социјалне сигурности, али и до социјалне несигурности код одређеног броја људи због осјећаја неизвијесности у погледу њихове будуће добробити; криминалитет; нове социјалне болести; однос мултикултурализма и традиционалног идентитета због свеобухватних глобализацијских процеса и слично. Ревидирана стратегија социјалне кохезије Вијећа Европе (Council of Europe) из 2004. године упозорава на ове пријетње и тражи да Европа пронађе „начине прилагођавања достигнућа своје социјалне политике промијењеним потребама и околностима”. Препорука Вијећа Европе о социјалним радницима (2000) указује на утицај политичког и социјалног развоја на праксу и образовање социјалних радника наглашавајући значај истраживања за социјални рад: „Сви би социјални радници морали познавати примјену резултата истраживања, те бити способни тумачити те резултате, имати могућности да предузму истраживање и у њему учествовати“, као и потребу сталне едукације социјалних радника.

Праћење и изучавање социјалних проблема савремених друштава захтјева висок истраживачки ниво због сложености, свеобухватности и посљедица које остављају на појединца и друштвене односе. На нашим просторима не постоји ни једна истраживачка институција која системски и планирано прати проблеме који спречавају напредак земље, нити трага за одговорима на проблеме запошљавање, реформе пензијског и инвалидског осигурања, изградње одрживог система здравственог осигурања, борбе против сиромаштва и социјалне искључености, осигуравања људских права, развоја стамбене политике, проблемима великих буџетских издвајања за неефикасне социјалне накнаде, ефикасним управљањем социјалним услугама, доступности социјалне заштите грађанима и укључивања грађана и организација цивилног друштва у социјалне програме.

Докторским студијама развијају се теоријске, методолошке и емпиријске претпоставке научног ангажмана на подручју социјалног рада и социјалне политике. Будући полазници требало би да се самостално и конкурентно баве научно-истраживачким радом и да рјешавају сложене теоријске, методолошке и практичне проблеме са интердисциплинарног становишта. Теоријска и емпиријска знања добијена на докторским студијама претпоставка су изналажења дјелотворних рјешења за бројне социјалне проблеме и њихову превенцију. Креативност, способност анализирања, синтетизовања, предвиђања посљедица и рјешења у области социјалног рада и социјалне политике, критичко коришћење међународних и упоредних перспектива, способност да се користе сложене методе истраживања, процедура и процеса, те способност трансфера нових знања из теорије у праксу су добити од докторског програма за истраживачку област социјалног рада и социјалне политике. Омогућавање да студенти добију знања која су продубљена на највишем нивоу докторских истраживања представљају немјерљив капитал и улог високог образовања у напредак друштва и изградњу државе.

Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Социјални рад и социјална политика

ИСТРАЖИВАЧКА ОБЛАСТ СТУДИЈЕ МЕДИЈА

Студирање на истраживачкој области студија медија усклађено је са савременим токовима науке из области комуникологије, новинарства и медија.

Програм за истраживачку област студија медија је интердисциплинаран, а избором поља истраживања, докторанд/киња се опредјељује за комуникологију или новинарство, односно за излазни профил доктора наука из комуникологије или доктора наука из новинарства. Докторанд/киња бира поље истраживања у трећем семестру, на предмету из истраживачког рада на пријави докторске дисертације. У изабраном пољу докторанди објављује своје научне радове, обављају изборну научно-истраживачку активност и пријављују, истражују, пишу и бране доктроску дисертацију.

Свршени докторанди овог докторског студија допринијеће формирању квалитетног домаћег кадра оспособљеног за научно-истраживачки рад и едукативни рад. Програм докторских студија омогућава стицаљње знања и вјештина неопходних за научно-истраживачки рад из области комуникологије, масовних медија и новинарства.

Наставни план и програм Докторског студија друштвених наука за Истраживачку област: Студије медија

Чланак Докторске студије се појављује прво на Факултет политичких наука.

There are general and specific requirements for enrolling on the first cycle studies.     

The general requirements are as follows:

• A certificate on completion of a four-year secondary school (points are awarded based on the average grade throughout the entire schooling).
• A certificate on medical condition of a candidate (issued by an accredited medical institution).
• An application form filled in.
• The entrance exam passed.

The specific requirements are determined at an entrance exam consisting of:

• A Serbian language test
• A general sociology test
• A general knowledge test
• A general culture test

METHODOLOGY AND DURATION OF STUDIES

The studies are regular, organised at the seat of the Faculty and following the 4+1+3 design, with the first cycle lasting for 4 (four) years, that is, 8 (eight semesters), and the second one for 1 (one) year, that is, 2 (two semesters). The latter figure refers to the third cycle (doctoral studies), to be launched soon.

With regard to the teaching process, there are following forms applied over the course of four or five mandatory subjects and one elective per semester: regular lectures, practical exercises, one-to-one classes (office hours instructions), seminars, and internship. Upon completion of the first cycle, students can choose between two study courses at the second cycle: Journalism Studies and Communication Studies.  

Students at this study programme are obliged to actively participate in lecture and exercise classes, to submit essays, seminar papers, and research projects, as well as to give presentations and be engaged in other academic activities, for which they are awarded points. At the beginning of a semester, the professor in charge of the subject introduces topics and issues, methodology and forms of work, and credits awarded to particular activities that make up of the overall subject workload. The passing grades range from 6 to 10 in a 5-10 grading system, the former being the lowest and the latter the highest grades. With regard to the aforementioned, the grades of 6, 7, 8, 9, and 10 are awarded for the respective point ranges: 51-60, 61-70, 71-80, 81-90, and 91-100. The grade of 5, marking a failed exam, is awarded for scores below 51.  

The projected duration of studies is four academic years or eight semesters, upon the successful completion of which a BA in Journalism and Communication Studies is acquired, with the workload being expressed in ECTS credits.          

CREDIT VALUE OF THE STUDY PROGRAMME EXPRESSED IN ACCORDANCE WITH THE ECTS SYSTEM

The credit value of each teaching subject is expressed in accordance with the European Credit Transfer System (ECTS). With regard to this system, every subject is assigned a certain number of credits, with the total of 30 credits in each semester, that is, 60 in an entire academic year, thus making it the total of 240 credits upon the completion of the first cycle. The second cycle features the workload of additional 60 credits, with the master’s thesis being assigned 14 credits. 

SIMILARITY TO OTHER STUDY PROGRAMMES OF JOURNALISM AND COMMUNICATION STUDIES

The study programme is similar to the ones offered at the following higher education institutions:

1. Faculty of Political Sciences, University of Belgrade (Republic of Serbia)

2. Faculty of Political Sciences, University of Zagreb (Republic of Croatia)

3. Faculty of Political Sciences, University of Montenegro (Republic of Montenegro)       

CRITERIA AND METHODS OF QUALITY ASSURANCE

Since 2008, there have been regular annual assessments of the teaching process at the University of Banja Luka through students’ surveys. Among other things, these assessments feature many indicators of the quality of the study programmes themselves. In addition, there are exam pass rate analyses conducted, with students’ progress being monitored throughout their studies. Currently, an assurance quality strategy is being designed, to elaborate on other forms of evaluation, as well as on procedures to deal with possible mistakes and raise the quality of a study programme. 

CONDITIONS FOR TRANSFER FROM OTHER STUDY PROGRAMMES WITHIN THE SCOPE OF THE SAME SCIENTIFIC FIELD

According to the Rulebook on Studying at the First and Second Cycles Academic Studies (Article 24) of the University of Banja Luka, the conditions for transfer from another study programme are determined by the Senate of the University of Banja Luka at the request of the Staff Council of the respective faculty. With regard to identical study programmes, there are no special conditions. In case of other study programmes, only similar ones are eligible, with the term ‘similar’ referring to a study programme featuring at least 70% of the subjects belonging to the narrow scientific field of journalism and communication studies. A candidate can make a transfer from another first-cycle study programme to this study programme if they pass a list of exams determined by the staff of the Study Programme of Journalism and Communication Studies, based on the insight into the curriculum of the study programme in question.

STUDY PROGRAMME OF POLITICAL SCIENCE

METHODOLOGY AND DURATION OF STUDIES

The studies are regular, organised at the seat of the Faculty and following the 4+1+3 design, with the first cycle lasting for 4 (four years), that is, 8 (eight semesters), and the second one for 1 (one) year, that is, 2 (two) semesters. The latter figure refers to the third cycle (doctoral studies), to be launched soon.

With regard to the teaching process, there are following forms applied: regular lectures and practical exercises. Upon completion of the first cycle, students can choose between two study courses at the second cycle: Political Studies and International Studies, each featuring five mandatory subjects and one elective, as well as the final paper, on the basis of which candidates  choose their field of expertise.

Students at this study programme are obliged to actively participate in lecture and exercise classes, to submit essays, seminar papers, and research projects, as well as to give presentations and be engaged in other academic activities, for which they are awarded points. At the beginning of a semester, the professor in charge of the subject introduces topics and issues, methodology and forms of work, and credits awarded to particular activities that make up of the overall subject workload. The passing grades range from 6 to 10 in a 5-10 grading system, the former being the lowest and the latter the highest grades. With regard to the aforementioned, the grades of 6, 7, 8, 9, and 10 are awarded for the respective point ranges: 51-60, 61-70, 71-80, 81-90, and 91-100. The grade of 5, marking a failed exam, is awarded for scores below 51.  

The second-cycle studies last for 2 (two) semesters. In order for an MA in Political Science or an MA in International Relations to be acquired, candidates are required to complete the 60-ECTS workload, to pass all the exams, and to publicly defend their master’s thesis.

PhD studies

The PhD (doctoral) studies of the Faculty of Political Science are designed as a unique faculty-level programme encompassing four research areas – sociology, political science, social work and social policy, and media studies – which are differentiated between in terms of the list of subjects and requirements at the first, second, and third year respectively, as well as in terms of the dissertation itself.

Apart from mandatory, that is, core subjects, that outline the identity of the Faculty itself and the study area in question, there have been a number of electives introduced that enable the candidates to actively define the programme they are going to attend, in line with the ECTS load intended.

With regard to the aforementioned design, an imperative is a unity of theory classes and field research work, which can be realised at the Faculty’s Institute for Social Research, where candidates can join an ongoing project or submit an application for a project of their own.

The reasons for integrated PhD studies in social sciences featuring four study areas are as follows:

1. increase in scholarly, teaching staff, and research capacities;
2. harmonisation of academic criteria, given the similarity of the aforementioned study areas;
3. encouragement and promotion of interdisciplinary studies, which is the current trend in social sciences
4. application of theoretical and empirical research and knowledge that can be utilised within a wider social context
5. a more economical design.

CONDITIONS FOR ENROLMENT ON THE PhD STUDIES OF THE FACULTY OF POLITICAL SCIENCES

The candidates eligible for PhD studies at the Faculty of Political Sciences of the University of Banja Luka are as follows:

• candidates that have completed their second-cycle academic studies – MA degree in Sociology, Political Science, International Relations, Social Work, or Journalism and Communication Studies (300 ECTS);
• candidates that have completed their second-cycle academic studies – MA degree in similar area of social sciences or humanities (300 ECTS);
• candidates that have completed their MA studies prior to the introduction of the Bologna Declaration system and who have gained their MA degrees in the respective areas of sociology, political science, international relations, social work, and journalism and communication studies, as well as in other similar areas of social sciences or humanities.

The criteria for enrolment on the PhD studies of the Faculty of Political Sciences of the University of Banja Luka are the following:

• average grade at the first and second cycle academic studies respectively;
• time spent completing the first and second cycles;
• scholarly and research results in the area of enrolment (published academic papers, conference attendance, scientific research projects etc.);
• candidates that have completed studies that are not in the least 70% compatible with/ similar to the ones offered by the Faculty of Political Sciences are required to take an additional list of exams from the area of enrolment

Academic title gained upon the successful completion of PhD studies in social sciences

Upon the public defending of their PhD dissertation, candidates complete their PhD studies featuring the total workload of 180 ECTS. Depending on the research area selected, candidates gain one of the following academic titles:

1. Research area: Sociology

PhD in Sociology – 480 ECTS

2. Research area: Political Science

PhD in Political Science – 480 ECTS – Politology

PhD in Political Science – 480 ECTS – International Relations

(There are two study courses within the research area of Political Science. In accordance with a candidate’s preferences and the contents of their PhD dissertation, the respective PhD titles in Politology and International Relations are gained.)

3. Research area: Social Work and Social Policy

PhD in Social Work and Social Policy – 480 ECTS

4. Research area: Media Studies

PhD in Media Stuies – 480 ECTS – Communication Studies

PhD in Media Studies – 480 ECTS – Journalism

(There are two study courses within the research area of Media Studies. In accordance with a candidate’s preferences and the contents of their PhD dissertation, the respective PhD titles in Communication Studies and Journalism are gained.)

Structure and organisation of PhD studies in social sciences

The PhD studies organised at the Faculty of Political Sciences last for 3 (three) academic years, that is, 6 (six) semesters, and they are realised through the following academic activities: classes, seminars, workshops, panel discussions, office hours, individual research work, and making and defending of a dissertation. Candidates are required to complete their studies within the period of 4 (four) years, starting from the day of enrolment. In certain cases, this period may be extended to additional 2 (two) years, with a written explanation submitted by the candidate to the Council of PhD studies. Upon the expiration of the extended deadline (total of 6 years), candidates are no longer eligible to pursue their academic career at this institution.

Mandatory and elective subjects and activities and their respective workload

At the PhD studies of the Faculty of Political Science, theory classes do not exceed 40% of the total workload expressed in the ECTS system. The remaining 60% imply an active involvement in research work through mandatory and elective activities.  The former are conceived of as a means to developing aptitude for scholarly research, to developing the necessary methodological knowledge and skills, and to strengthening critical thinking.

With regard to the latter, candidates are required to gain at least 10 ECTS over the entire course of PhD studies. In this respect, candidates are left with a free choice of how to fulfill this requirement. The aforementioned ECTS score is realised and registered in a candidate’s personal records in 6th semester and is one of the requirements for defending the dissertation. The activities selected are assessed by a three-member board consisting of the supervisor and two experts/professors for the research area concerned appointed by the Council of PhD studies.

First year (semesters I and II)

The first year of PhD studies is comprised of mandatory and elective theory classes. With regard to this, the methodology subjects group, mandatory for all research areas, is organised through theory classes and methodological seminars, aimed at equipping candidates with the necessary methodological knowledge and skills and at enabling them to independently conduct theoretical and empirical research. In addition, the mandatory subject related to the research area (sociology, political science, social work and social policy, media studies) covers key features of the research area in question: theory, history, disciplines, and new approaches to research. In order for interdisciplinary ambience to be achieved, candidates are allowed to choose electives from other research areas.

Upon the completion of theory classes and mid-term and end-of-term exams passed, candidates are entitled to sitting exams in mandatory and elective subjects. Final exams in all subjects are taken in front of a three-member board consisting of the professor in charge of the subject in question and two experts/professors for the research area concerned appointed by the Council of PhD studies. 

Second year (semesters III and IV)

During the second year, candidates decide on their supervisors to work with them on the research related to their doctoral dissertation application. After the aforementioned research has been successfully conducted, which is assessed by the supervisor in a written form, candidates are entitled to having this activity registered in their personal records. In order for the quality of PhD studies to be assured, especially in areas that imply an interdisciplinary research and collecting empirical data, candidates have an option of deciding on a co-supervisor as well.

Prior to submitting their doctoral dissertation applications, candidates are obliged to have authored two papers from the research area, either published or accepted for publishing in reviewed journals or publications. These papers have to be published over the course of PhD studies, which implies that papers published before the enrolment on the studies are not eligible for consideration.

Upon the completion of theory classes, along with all the exams passed, the two academic papers published, the supervisor decided on (and co-supervisor), and the research related to their doctoral dissertation  application successfully conducted, candidates are entitled to submitting a doctoral dissertation application. As far as its contents are concerned, the following elements are mandatory: the title of the dissertation, the explication of the topic and the expected scholarly outcome, the basic and the auxiliary hypotheses to start with in the research, the suggested list of references, and the general data on the candidate. The doctoral dissertation application is defended publicly before a three-member board consisting of the supervisor (and the co-supervisor) and two professors from the research area appointed by the Council of PhD studies. Other PhD students are entitled to attending the event, along with any other interested party. If the Board rules out that the application has not met all the aforementioned requirements, the candidate is given an additional period of 30 days to make the necessary amendments to it and sit the exam again.   

Third year (semesters V and VI)

During the third year of PhD studies, that is, semesters V and VI, candidates are occupied with making of the dissertation and with preparations for its public defense. Over the course of these activities, the duty of the supervisor (and the co-supervisor) is to be actively involved in the process and direct the candidate. With regard to the procedures concerning the assessment of the dissertation and its defense, they are determined by the Law on Higher Education of the Republic of Srpska and the Rulebook on Third Cycle Studies of the University of Banja Luka. 

RESEARCH AREA: POLITICAL SCIENCE

The instability of the political system of Bosnia and Herzegovina, conditioned, on the one hand, by subjective (internal) weaknesses related to the process of transition from a post-Communist society to parliamentary democracy, to post-war (1992-1995 civil war in Bosnia and Herzegovina) tensions, to the respective structure of Bosnia and Herzegovina and the Republic of Srpska as designed within the provisions of the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina (also known as the Dayton Agreement), and to historical legacy of the relevant political and social factors and, on the other hand, by objective (external) ones, resulting in the extremely dynamic nature of contemporary social transformations caused by globalisation, represents a large field for credible research in the area of political science.

The range of legitimate research topics in this area is virtually unlimited in terms of the current socio-political design of Bosnia and Herzegovina, starting from constitutional issues that are closely related to the Dayton Agreement itself, over the issues of the state of contemporary democracy in ‘divided’ societies, the issues of sovereignty, of (non)existence of democratic political culture, and of post-conflict societies, to the issues of (in)complete social transition, of political economics of transitional societies, of social changes related to the EU-access negotiations, of the political instability of the region of Balkans etc. With all this in mind, Bosnia and Herzegovina could, to some extent, be referred to as a real-time experiment for political scientists and scholars in similar disciplines.

Unfortunately, with regard to the University of Banja Luka, there has not been any attempt so far to organise research of this kind into a form pertaining to PhD studies. In that sense, the Faculty of Political Sciences proposes that such studies be launched in the research area of political science as a means to overcoming these shortages and to responding to an ever-increasing social need.

The curriculum proposed is predominantly focused on field research, with theory classes serving as the necessary background. This is clearly visible both from the subject structure and from the contents of each particular subject. There are two major study courses, with the ‘International Relations’ one aimed at providing candidates with the knowledge on the status of Bosnia and Herzegovina in its immediate surrounding as well as in wider terms, while the ‘Political Theory’ one deals with analytical research of contemporary political processes.

The curriculum of the research area of Political Science

RESEARCH AREA: SOCIOLOGY

The Phd studies in the research area of sociology represent a continuation of schooling of sociologists upon completion of the first and second cycles, that is, the studies of sociology before the introduction of the Bologna Declaration system. In this respect, the basic reason for launching the PhD studies is rounding up sociological education at the Faculty of Political Sciences by providing the necessary prerequisites stated both by common sense and the Law on Higher Education of the Republic of Srpska.

As far as sociological studies are concerned, they are an integral part of almost every university curriculum worldwide. In fact, they are seldom taught as a general subject only. It is especially difficult to imagine any teacher-producing institution where students are deprived of an opportunity to get to know their own society better and gain knowledge on theoretical reflections on contemporary social phenomena, regardless of their future profession. These facts only add to the necessity of studying sociology at the highest academic level.

Under the current social conditions of post-Communist countries, there is a series of objective reasons for topicalization of sociology as one of the most important disciplines that analyse society and social relations. The society in Bosnia and Herzegovina has been going through a social transition on its way to parliamentary democracy in its full capacity, which is burdened with social changes that need to be scholarly researched. In addition, the existing differences at the levels of ethnicity and religion clearly present potential issues, so they need to be researched into and analysed in order for possible conflicts to be prevented. These conflicts are common in societies similar to the one in Bosnia and Herzegovina, which further emphasises the necessity of sociology and sociologists as experts to deal with such situations. Yet, there are other perspectives on this matter, resulting in hyper-production of quasi-sociologists at various higher education institutions, often lacking adequate references. Given all the aforementioned, the launching of PhD studies seems to be the proper response.

Furthermore, the necessity of studying sociology at the highest academic level is amplified by the fact that the social issues recorded during the said transitional period are coupled with phenomena such as unemployment, uncontrolled urbanization, population ageing, environmental issues, drug abuse, aggression etc. Thus, all of them require the sociological approach, as well as an approach by other disciplines, and designing a solution for successfully coping with them. The future Phd studies are conceived of as being well-equipped to rise to this challenge.

The new social reality demands that a series of changes be introduced at the level of education. Bearing that in mind, special attention should be paid to producing future social analysts. For that purpose, it is necessary to modernise research, advisory, and educational programmes of sociology studies, especially in terms of doctoral studies. Regardless of the criticism aimed at the position of sociology within the Communist regime of the former Yugoslavia, sociologists were allowed to pass on their knowledge to a wide range of organisations and institutions, such as companies, public media, state administration etc. In any society, sociologists are indispensable as regards shaping social potentials of development. If such goals are suppressed and, instead, particular interests are highlighted, then sociology is confronted with a large extent of revulsion. Such an attitude towards sociology is the best indicator that a society is ill and that it serves particular interests.

To summarise, there are numerous reasons for initiating the PhD studies in the area of sociology at the Faculty of Political Sciences, in particular due to the tranisitional nature of the society in Bosnia and Herzegovina. It is a well-known fact from the history of sociology that the more progressive level of society, the more highly esteemed the discipline is. On the contrary, if the authorities are those to block this progress, sociology plays an insignificant role. The situation depicted is just the one that is characteristic for societies in transition, thus asking for sociology studies at a PhD level, offering primarily research activities and projects.

The curriculum of the research area of Sociology

RESEARCH AREA: SOCIAL WORK AND SOCIAL POLICY

Educational activities in the area of social work and social policy are in constant interaction with social changes and contemporary social processes, and they must provide viable concepts of social development and original solutions to scholarly issues. Today, social work does not only refer to social care and dealing with social issues, but also to other forms of social interventions, such as social planning and researching into new social risks. On global scale, the focus is on scholarly-based planning and scholarly evaluation of interventions at all levels – from social policy to interventions aimed at individuals, families, and communities.

Apart from traditional issues, contemporary societies are confronted with numerous threats, such as: new forms of poverty and social exclusion due to an inadequate approach to new information and communication technologies or to privatised public services (utilities); changes to employment patterns that question the functioning of developed systems of social security and that lead to a feeling of social insecurity in certain number of people as a result of expressing uncertainty over their future welfare; crime rate; new social diseases; relation between multi-cultural and traditional identity because of comprehensive globalisation processes etc. The revised 2004 Strategy of Social Cohesion of the Council of Europe warns of these new threats and demands that Europe find ‘ways to adapt the accomplishments of its social policy to the changed needs and circumstances’. The 2000 recommendation of the Council of Europe for social workers points to the influence of political and social development on the practice and education of social workers by emphasising the significance of research activities for the area of social work and by emphasising the need for constant training of social workers. ‘Every social worker should be able to apply research results, be able to interpret them, and be able to undertake a research project or take part in it.’

Keeping track of and studying social issues of contemporary societies demand high level of research activities due to their complexity, comprehensiveness, and impact they leave on an individual and social relations. With regard to the territory of Bosnia and Herzegovina, there is no research institution that, in a systemic manner, either monitors issues that prevent the country from making any progress in a multitude of areas, or seeks for solutions regarding employment issues, reforms of pension and disabled persons’ funds, building up a viable health security system, fight against poverty and social exclusion, securing human rights, development of housing policy, issues related to expenditure of various levels of authorities concerning inefficient social allowance, efficient management of social services, accessibility of social care to citizens, and involving citizens and civil society organisations in social programmes.

The curriculum of the PhD studies in the area of social work and social policy is designed to develop theoretical, methodological, and empirical background for the purpose of scholarly engagement. Prospective candidates should be able to independently and in a competitive manner take part in scholarly research and to cope with complex theoretical, methodological, and practical issues from an interdisciplinary perspective. With regard to concrete benefits from these studies, there are, among other things, creativity, skills of analysis and synthesis, ability to predict consequences and offer solutions in the area of social work and social policy, critical usage of international and comparative perspectives, ability to use complex research methods, procedures, and processes, as well as ability to transfer the theoretical knowledge into practice.

The curriculum of the research area of Social work and social policy

RESEARCH AREA: MEDIA STUDIES

The media studies taught at the Faculty of Political Sciences are harmonised with current trends in the field, offering an interdisciplinary approach to the matter. With regard to this, candidates choose between two courses: Journalism and Communication Studies, with their respective PhD titles reflecting these two areas. Once a candidate has opted for one of these, they publish their academic papers, perform their elective research activities, and make and defend their dissertation  in the area selected.

The PhD studies in this area are launched with an idea of forming a pool of experts gathered around the home institution and well-equipped for scholarly and educational work, with the curriculum offering a wide range of knowledge and skills necessary for this goal to be achieved.

The curriculum of the research area of Media studies

Чланак PhD studies се појављује прво на Факултет политичких наука.